Knjiga na Sajmu, a pisac...

Na početku knjige Čudesna hronika noći, Radovan Karadžić ispisuje posvetu koja glasi: LJiljani, Sonji, Aleksandru - za sve neizmerno što su mi dali. Potom sledi 414 stranica romana O ljubavi i okolnostima, kako je zapisao autor. Za one koji ga dovoljno poznaju, prepoznatljiva je priča u kojoj se glavni junak zove Jakov Crnković, a po zanimanju je psihijatar. Treba li veliko znanje da se stavi znak jednakosti između prezimena Crnković i Karadžić?!

Jednog će dana, verovatno, neko pisati priču koja počinje tako što dolazi poštar, donosi preporučenu pošiljku, a Miroslav Toholj, vlasnik Izdavačko-grafičkog ateljea M

(IGAM) otvara vrata i uzima koverat koji je stigao na njegovo ime. U kovertu dva kompakt diska na kojima se nalaze dve kopije romana Čudesna hronika noći autora Radovana Karadžića.

Ovaj psihijatar, pisac i jedan od dvojice najtraženijih ljudi na planeti optužen je za ratne zločine počinjene u BiH i svako malo na teritoriji ove države napravi se generalna premetačina na nekom od mesta gde se sumnja da se R. K. u tom trenutku nalazi. Na pitanje koliko je svestan te činjenice u trenutku kada objavljuje Karadžićev roman, nekadašnji ministar kulture u Republici Srpskoj i pisac Miroslav Toholj odgovara:

- Svestan sam činjenice da sam objavio knjigu odličnog pisca koji je to bio i pre nego što je počeo da se bavi politikom. Tačno je da on spada u jednu od najtraženijih osoba na svetu, ali evo i knjiga koju je on napisao spada u jednu od najtraženijih. Prvo izdanje od hiljadu primeraka, ako se bude prodavalo ritmom prvog dana, nestaće pre nego se završi Sajam. A meni se bez prestanka javljaju ozbiljni izdavači koji jednako dobro znaju ko je R. K. Danas, prvog dana Sajma knjiga, napravio sam preliminaran ugovor za prevod knjige na engleski jezik. Naravno, svima koji budu objavljivali knjigu na drugim jezicima biće mnogo lakše jer će sva vatra da se ugasi na onom ko je prvi objavio knjigu.

Toholj objašnjava da knjige ne smeju da dele sudbinu svojih autora ukoliko autor u njima ne zagovara mržnju bilo koje vrste, netolerantnost ili bilo šta čime se može naći pogođen čovek bilo koje vere i nacionalnosti:

- U ovom romanu, kaže Toholj, R. K. je ispisao milosrdna poglavlja, čak i o onima koji su ga nevinog držali jedanaest meseci u zatvoru u Sarajevu.

Logično je pretpostaviti da je izdavač, činjenicom da objavljuje knjigu optuženog za ratne zločine, svestan da je ovakvim činom i sam jednako zanimljiv haškim istražiteljima:

- Za te tragače i terijere ja sam odavno zanimljiv. Znam da sam na njihovoj meti i po povremenom fizičkom nadzoru koji pokušavaju da naprave nada mnom. Znam to i po elektronskom, akustičkom nadzoru nad svim mojim telefonima i komunikacijama, ali to meni nije ništa neobično, jer su i Muslimani 1992. u Sarajevu emitovali moje privatne razgovore u Međunarodnom pres-centru. Ali, ja i inače preko telefona ne govorim ništa drugo do ono što mislim.

Od ponedeljka 18. oktobra, kada je obelodanio postojanje knjige, do utorka uveče, kada razgovaramo na upravo otvorenom Sajmu knjiga, iz Haškog tribunala mu se niko nije javio. Niti bilo ko odavde da bi Miroslava Toholja nešto “priupitao”:

- Za haške istražitelje ne brinem, brinu oni o meni. A kad je reč o ovoj sredini, mislim da ona na ovu knjigu gleda onako kako treba. Ne postoji nijedan zakon po kojem bi meni bilo ko mogao bilo šta da naudi zbog ove knjige.

Toholj dodaje uz to da je R. K. toliko obazriv i delikatan čovek da nikoga od svojih bližnjih ne bi doveo u opasnost, niti ga na bilo koji način ugrozio vezom sa samim sobom. Odavno je prekinuo svaki kontakt sa porodicom i bližnjima. Kao izdavač, Miroslav Toholj je napravio dobar posao. Kao književnik kaže da je ovim romanom književnost dobila trajno delo koje će “nadživeti i Radovana i sve nas”. Činjenicu da se autobiografska nit provlači od prve do poslednje stranice romana, kaže da treba uzeti sa rezervom. Sam R. K. svojoj knjizi nadenuo je novi žanr - romoar. Roman, sećanje fantaste o profesionalnom životu.

Izdavač je svestan činjenice da će roman biti ocenjivan pre svega u svetlu provokacije koja prati autora. Ali napominje da je primetno kako više razumevanja, kad je reč o izdavaču, autoru knjige i autorovoj sudbini, imaju strani dopisnici nego domaći novinari:

- Međutim, ono što je za mene najvažnije odnosi se na čin slobode i demokratičnosti ovog društva u kome živimo danas. Samo u takvom društvu supruzi Radovana Karadžića ova knjiga može obezbediti da živi od autorskog honorara svog muža.

Jedan od prvih koji je pročitao knjigu Čudesna hronika noći, pisac Momo Kapor kaže:

- Za dan i noć sam pročitao ovu knjigu i slobodno mogu da kažem kako ona predstavlja značajan datum u istoriji novije srpske književnosti. Naročito njen drugi deo u kome autor opisuje jedan sarajevski zatvor. To vam je kao da DŽems DŽojs opisuje Prokletu avliju.