Presuda i sudijama

Vest o tome da je osuđen na smrt Pervez Mušaraf, bivši pakistanski predsednik, primio je u bolnici u Dubaiju. Reagovao je odmah poručujući da nije kriv i da je reč o odmazdi, a nešto slično izjavljuju i njegovi saveznici kod kuće, koji su, nabrajajući sve njegove pozicije - vojni zapovednik, načelnik Generalštaba, predsednik zemlje, zaključili da „on ne može biti izdajnik“ kako se navodi u presudi. Tačno je da je Mušaraf prošao sve te stepenice, ali u interpretaciji vojske izostaju neki značajni elementi. NJihov je vođa na vlast došao državnim udarom kada je oktobra 1999. srušio Navaza Šarifa. Zatim je na mestu predsednika države ostao od 2001. do 2008. godine, u međuvremenu ukinuo Ustav, a zatim i uveo vanredno stanje u pokušaju da zadrži vlast uz neprijatno saznanje da se njegov prethodnik Šarif vratio u zemlju. Nije mu pošlo za rukom da ostane na predsedničkom mestu i ubrzo je napustio zemlju, jer je civilna vlada koja je došla posle njega predstavljala ozbiljnu pretnju za ono što se upravo sada događa – povratak moći sudstva. Taj obrt za pakistansko društvo koje van diktatura malo toga poznaje, donosi ozbiljne pomake i istovremeno ozbiljan rascep u društvu. Proces koji je počeo 2014, potrajao je, kao što se i očekivalo, ali se nije završio očekivano, pritisci su bili toliko snažni, vreme je prolazilo, vojska pokazivala sve veće nezadovoljstvo, najzad je većina prepustila ceo taj slučaj vremenu, smatrajući da do presude nikada neće doći. Onda je ona objavljena i prodrmala je pakistansku političku scenu, vojsku, građane, analitičare… Usledili su i drugi procesi, optužen je između ostalog i da nije učinio sve što je bilo potrebno da se obezbedi Benazir Buto, nekadašnja premijerka koja je ubijena tokom njegovog mandata. Sudije su, nema spora, pokazale odlučnost koja se do sada nije sretala, na hrabrosti im se dive, ali niko nije siguran da će se ova presuda i održati, a posebno koliko će te iste sudije koje su do sada izdržale sve pritiske, imati snage da se bore i sa onim što dolazi. A izgleda da dolaze suđenja njima. Glavni sudija Vakar Ahmed Set, obrazlažući presudu napisao je i da treba učiniti sve da se Mušaraf vrati u zemlju i kazna izvrši, a da ukoliko premine pre toga, njegovo mrtvo telo treba obesiti na trgu. Odgovor vojske usledio je u vidu napada na sudstvo, na presudu, počele su rasprave o tome je li sve to u skladu sa verom, da bi najzad i vlada podnela tužbu protiv sudije. Presuda Mušarafu je prvostepena i tek će se videti njena sudbina, dok se ne budu iscrpli svi pravni lekovi, sudovi će očigledno imati još mnogo posla, a mnogi su skloni da sumnjaju u konačan ishod i ove presude. Ipak, ostaje činjenica da je jedan predsednik osuđen zbog kršenja prava, ukidanja Ustava i prisvajanja moći, što nije bilo strano mnogim pakistanskim zvaničnicima, ali je do sada prolazilo bez posledica. Sud u Islamabadu, ma kako zvučali pojedini delovi presude, napravio je zaista ogroman pomak i pokazao kako bi ubuduće mogla da izgleda zemlja u kojoj je vojska još uvek jedan od najznačajnijih faktora vlasti.