Arhiva

Zarade mogu da rastu brže od BDP-a

Miladin Kovačević | 20. septembar 2023 | 01:00
U tekstu Čudo neviđeno ili nešto već viđeno, autor Dragovan Milićević, govoreći o zaradama i BDP-u, navodi da „krajem 2019. direktor Republičkog zavoda za statistiku reče da je prosečna neto plata dostigla 518 evra“. Kao prvo – nije istina da sam ikada rekao da je prosečna plata 518 evra. Poslednji podaci o prosečnim zaradama kojima raspolaže RZS su ujedno i podaci koje sam saopštio na godišnjoj konferenciji za medije 29. decembra 2019. godine – da je prosečna plata za oktobar 2019. iznosila 55.065 dinara, odnosno 468 evra. Milićević kaže da je „rudario po sajtu RZS-a“ (što svakako pohvaljujem i podstičem) i da je našao da je prosečna plata u javnom sektoru u oktobru 2019. iznosila 518 evra, dok je u privatnom sektoru prosečna plata bila 445 evra. U 298. broju ekonomskog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) ekonomski stručnjaci navode da je „povećanje plata u javnom sektoru nužno i neizbežno sa aspekta, makar pokušaja ublažavanja, katastrofičkog efekta koji je karakterističan za ceo region centralne i istočne Evrope. Reč je o mobilnosti radne snage ka zapadnoevropskim zemljama, koji je za mnoge relevantne autore i bio ključni pokretač plata u regionu. Jasno je da je znatno veći nivo plata na zapadu EU jedan od najvažnijih faktora pražnjenja radnog kontingenta iz regiona. Dramatična migracija iz nekih zemalja (posebno Poljske, Rumunije i baltičkih država) generisala je uska grla na tržištu rada u određenim sektorima: posebno kod učitelja, lekara, medicinskih sestara i vozača. Krajnja rezultanta ove pojave je bio nadprosečan rast plata u ovim sektorima, a samim tim i brz rast plata u celom javnom sektoru.“ Kada je reč o nižim zaradama u Srbiji, moram da podsetim da su one najviše posledica nedovoljne konkurentnosti pojedinih grana industrijske proizvodnje (prerađivačka industrija), s tim da najnovija istraživanja (videti Osvrt na tehnološke promene prerađivačke industrije, 2010-2018, autora Ivana Nikolića, časopis MAT, broj 299, iz decembra 2019) ukazuju da je Srbija u procesu pozitivnog tehnološkog restrukturiranja proizvodnje, prvenstveno zahvaljujući stranim direktnim investicijama, gde će tehnološki iskorak omogućiti akumulaciju kapitala i znanja, čime se postavljaju osnove za rast zarada u narednom periodu. Milićević tvrdi da bi BDP u narednom periodu morao da raste po stopi od 14 odsto svake godine da bi prosečna plata u 2025. dostigla 900 evra. Međutim, samo na primeru susedne Rumunije imamo prilike da se uverimo da rast zarada može da premaši rast BDP-a, i to značajno. U Rumuniji je prosečna zarada od 2012. do 2018. realno porasla za 60 odsto, pri čemu su realne godišnje stope rasta u tom periodu varirale između 3,4 i 4,8 procenata, sa izuzetkom u 2017. godini kada je ta stopa dostigla 7,1 odsto. Naravno, da bi se tako nešto desilo u Srbiji, neophodno je nastaviti ozbiljne strukturne i fiskalne reforme.