Arhiva

Popravljajte krov dok je lepo vreme

Jan Kes Martejn | 20. septembar 2023 | 01:00
Makroekonomske performanse Srbije su u 2019. ostale robusne, a rast, procenjen na četiri odsto, poguran naviše snažnim prilivom direktnih stranih investicija i velikim rastom aktivnosti građevinskog sektora. Uslovi na tržištu rada nastavljaju da se popravljaju, nezaposlenost je na rekordno niskom nivou, dok zarade postepeno rastu. Javne finansije su u dobrom stanju, fiskalni deficit je mali, javni dug i dalje u silaznoj putanji, a prinosi na državne hartije od vrednosti su na istorijski niskom nivou. Inflacija je niska, a finansijski sektor stabilan. Makroekonomski izgledi za 2020. deluju povoljno. Prema našoj projekciji, rast bi trebalo da iznosi četiri odsto, a inflacija da ostane u donjoj polovini ciljanog raspona. Na rast bi, međutim, mogli da utiču negativni rizici, uglavnom spoljnog porekla. Produžena slabost ekonomske aktivnosti u evropskim zemljama koje su ključni trgovinski partneri Srbije mogla bi da ima uticaja na njen izvoz i privredni rast. Globalna ekonomija takođe ostaje izložena negativnim rizicima. Obnavljanje tenzija u trgovinskim odnosima i povećani geopolitički rizici, u kombinaciji sa epidemijom širenja virusa korona, moglo bi negativno da utiče na globalni rast i da po sistemu spojenih sudova ima posledice po Srbiju. Na domaćem frontu, izglede za rast mogli bi da umanje otpor prema strukturnim reformama, te ograničenja u kapacitetima za njihovo sprovođenje, ili pak popuštanje fiskalne discipline. Na duži rok posmatrano, privredni rast Srbije suočiće se s nepovoljnim demografskim kretanjima - padom priraštaja, sve starijom populacijom, te emigriranjem mlade, kvalifikovane radne snage - što bi moglo da rezultira sužavanjem i starenjem tržišta rada, te nižom produktivnošću. Mere kojima bi se povećala participacija radne snage, visoko obrazovanje preusmerilo u skladu s potrebama tržišta rada, a mladi, kvalifikovani radnici zadržali u zemlji, mogle bi da umanje negativne efekte ovih demografskih promena. Nije, međutim, verovatno da takvi efekti u potpunosti mogu da se otklone. U ovom kontekstu, strukturne reforme kojima bi se podigle investicije i produktivnost od kritičnog su značaja za uvećanje potencijala dugoročnog rasta Srbije, te omogućavanje brže konvergencije sa životnim standardom u EU. Srbija bi trenutno stabilne makroekonomske uslove trebalo da iskoristi za unapređenje agende strukturnih reformi. Nedavna istraživanja MMF-a sugerišu da se reforme najbolje sprovode kada su ekonomski uslovi povoljni - odnosno da „krov treba popravljati dok je vreme sunčano“. Oblasti koje bi trebalo da imaju prioritet uključuju: Upravljanje i institucije. Jačanje upravljanja i podizanje kvaliteta institucija od kritične su važnosti za poboljšanje poslovnog okruženja i zadržavanje mladih, talentovanih ljudi u Srbiji. Ovo zahteva snažnu vladavinu prava, efikasnije, predvidljivije i nezavisnije sudstvo, te borbu protiv korupcije. Reforma kompanija u državnom vlasništvu. Poboljšanje upravljanja velikim sektorom državnih firmi ne samo da bi pomoglo smanjenju fiskalnih rizika, nego bi pomoglo i transformaciji tih kompanija u moderne entitete koji su u stanju da pozitivno doprinesu rastu. Borba protiv sive ekonomije. Potrebni su dodatni napori za suzbijanje sive ekonomije kako bi se osiguralo da sve kompanije uživaju ravnopravne uslove na tržištu, a javne finansije ojačale. Premošćavanje infrastrukturnih jazova. Porast javnih investicija u poslednje dve godine je dobrodošao. Dalje smanjenje infrastrukturnih jazova u transportnom i energetskom sektoru podstaklo bi konkurentnost, strane investicije i integraciju u regionalne i globalne lance vrednosti. Poboljšanje kvaliteta upravljanja javnim investicijama ključno je za adekvatno procenjivanje, određivanje prioriteta, sprovođenje i nadzor infrastrukturnih projekata, te kako bi se osigurale predvidljive, efikasne i produktivne javne investicije. Očuvanje makroekonomske stabilnosti. Važnost konsolidacije makro i finansijske stabilnosti nemoguće je preceniti. Usvajanje novih, kredibilnih fiskalnih propisa pomoći će učvršćivanju fiskalne discipline. Podsticanje finansijske dinarizacije ojačalo bi efikasnost monetarne politike i povećalo otpornost finansijskog sektora. Ekonomski program Srbije, podržan od MMF-ovih instrumenata za koordinaciju politika (PCI), za cilj ima unapređenje strukturnih reformi u ovim oblastima. NJihova odlučna primena pomoći će Srbiji da ostvari brži i održiviji rast na srednji rok, te obezbedi bolji životni standard za sve njene stanovnike. To će onda zemlji pomoći i u njenim pripremama za priključivanje EU.