Arhiva

Rizici pandemije za svetsku ekonomiju

Boško Mijatović | 20. septembar 2023 | 01:00
Dok se virus korona širi kao vatra u suvoj travi, svet 21. veka nema ni vakcinu kojom bi zaustavio širenje virusa, a ni lek kojim bi izlečio obolele. Jedino što medicina može jeste da donekle ublaži njihove patnje. Napor da se pronađe vakcina je u toku, ali sa realnim izgledima da se zakasni (i) za ovu epidemiju. Postoje i negativni ekonomski efekti koji dodatno zagorčavaju život ljudi i zemalja. OECD predviđa da će u 2020. svetski ekonomski rast biti prepolovljen, s tim da će neke zemlje, kao Italija i Francuska, doživeti recesiju, odnosno pad proizvodnje. Ali, ovo je prilično optimistički scenario zasnovan na pretpostavci da će epidemija relativno brzo proći i da će efekti biti uglavnom ograničeni na Kinu, pa da će njene ekonomske posledice biti, ipak, umerene na svetskom nivou. Šefica MMF-a Kristalina Georgijeva je opreznija i govori samo o znatnim rizicima za svetsku ekonomiju, pošto je neizvesnost veoma visoka. I zaista, niko ne zna kako će se razvijati epidemija, hoće li biti stavljena pod kontrolu i broj obolelih zadržati na nekoliko stotina hiljada ili par miliona ili će, kako crne vrane nagoveštavaju, dostići milijarde. Jasno je kako će se negativni ekonomski efekti širiti svetom. Prvo, razni karantini i druga ograničenja kretanja vode smanjenju proizvodnje kroz manjak potrebnih radnika, koji se, zbog epidemije, nalaze kod kuća ili u drugim oblicima karantina - bolnice, brodovi, kasarne... Često to nisu obični radnici, bez kojih bi se i moglo, već stručnjaci ili majstori. Danas se neki poslovi mogu obavljati od kuće, ali to svakako nije dovoljno. Na primer, u Kini je obnovljena proizvodnja u četiri petine stranih, velikih firmi, ali u tek jednoj trećini malih preduzeća, koja su osnova kineske ekonomije. Zatim, prekidi proizvodnje u pojedinim firmama dovode do prekidanja normalnih lanaca snabdevanja, posebno u industriji. Kada jedna firma stoji, tada ona ne isporučuje inpute sledećima u proizvodnom lancu, pa i one stoje. Tako je zastoj u Kini, kao industrijskoj radionici sveta, ugrozio produkciju u mnogim drugim firmama u zemljama u kojima (još uvek) nema epidemije ili ograničenja. Potom dolazi smanjenje tražnje, bilo stoga što stanovništvo ima manje novca, što izbegava putovanja, turizam i druge usluge, ili zato što štedi za crne dane. Tu je i uzdržanost finansijskog sistema. I berze je zahvatila panika, pa je indeks Dau DŽons prošlog četvrtka skliznuo za 9,99 odsto, najviše od „crnog ponedeljka“ 1987, ali ne treba smetnuti s uma da su na početku krize 2008. berzanski indeksi pali za 30 procenata. Poseban problem je to što je lista ekonomski najvažnijih zemalja praktično jednaka listi najugroženijih zemalja virusom korona: SAD, Kina, Japan, Nemačka, Britanija, Francuska i Italija. Ove zemlje daju 60 odsto svetskog BDP-a i 65 odsto industrijske proizvodnje. A kada se ove zemlje zakašlju, ostatak sveta dobija groznicu. Kako izgleda, karantin i druge zabrane kretanja i okupljanja jedino su relativno efikasno sredstvo za zaustavljanje širenja pandemije (u pranje ruku se ne treba previše pouzdati). Tako je Kina zaustavila naglo širenje zaraze, tako sada Italija pokušava sa severnim provincijama, a Austrija sa zaustavljanjem vozova iz Italije. Ali, Svetska zdravstvena organizacija sumnja da su mnoge zemlje u stanju da ponove kompletan i krajnje efikasan kineski sistem nadgledanja potencijalno obolelih, brze dijagnostike i izolacije, rigoroznog praćenja karantina i bliskih kontakata i širokog prihvatanja ovih mera od strane stanovništva. Međutim, pitanje je da li je u globalizovanom, demokratskom svetu kakav je ovaj dozvoljeno primenjivati radikalne karantine, izolacije i zabrane kretanja i okupljanja, a sa njima i sveobuhvatni nadzor nad građanima? Sme li se i može li se u Evropi primeniti oštar kineski sistem? O Srbiji ne treba trošiti reči: jedina vidljiva mera u prvoj nedelji bilo je nekoliko telefonskih linija koje je Ministarstvo zdravlja stavilo na raspolaganje stanovništvu za informisanje i prijavljivanje slučajeva. Organizatori teniskog turnira u Indijan Velsu učinili su više - najpre su dodali 250 mesta za pranje ruku, a potom otkazali turnir. A kad je u svetu do daljeg zabranjen tenis, u Srbiji je proglašeno vanredno stanje.