Arhiva

Šta mi možeš, šta mi smeš

Vera Didanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Osim što je otkazala izbore za koje je scena već bila postavljena, pandemija virusa korona naterala je naprednjačku vlast i da potraži novog glavnog neprijatelja: prebacivanje krivice za širenje zaraze na „bivšu vlast“, jasno je i najtvrđim vernicima vlasti, suviše je blesavo čak i za zemlju čuda u kojoj živimo. Bilo je, doduše, u prvim danima suočavanja sa epidemijom, tabloidnih pokušaja da se „Đilas, Šolak i Obradović“ optuže da žele koronom da napadnu Aleksandra Vučića. I nije sasvim ukinuto Vučićevo „brecanje“ na „njih“ (opoziciju) sve uz tvrdnje da „o njima ne želi da govori“ - ali je ipak primetno da su te tirade kraće i umerenije nego ranije. Provereni metod je, bar privremeno, redizajniran: u akciji kontrole štete od bezumnih postupaka u prvim danima epidemije, srpski brat kineskog predsednika je, pored intenzivnog samohvalisanja zbog svega što je uspeo da učini „za narod“, mete za usmeravanje agresije pronašao u povratnicima iz inostranstva i drugim neposlušnim građanima, naročito starijim. Može li se iz te, makar minimalne promene, izvući osnov za nadu da bi teška kriza u kojoj se nalazimo mogla dovesti do odgovornijeg ponašanja vlasti, odnosno, neke vrste „resetovanja“, posle koga bi se politički život mogao dovesti u normalne okvire – uključujući i organizovanje demokratskih izbora, na kojima bi učestvovale i stranke sadašnjeg „bojkotaškog bloka“? Ili se, naprotiv, poput one kuvane žabe iz eksperimenta, upravo navikavamo na permanentno vanredno stanje u kome će jedan čovek zauvek ostati vlasnik naših života - čak i kad ne bude zdravstvene opasnosti zbog koje se svaka kritička primedba danas proglašava neumesnom „politizacijom“? Tim putem sasvim očigledno već je krenuo Viktor Orban, pripremajući pravni osnov za dugoročnu vladavinu dekretima – o čemu se, možda, i srpski vođa raspitivao tokom posete mađarskom prijatelju u nedelju. „Bojkotaški“ deo opozicije pokušao je da povuče pomiriteljski potez, snimivši zajedničku video-poruku kojom se pozivaju svi građani, političari, stranke i pojedinci da tokom epidemije ostave sve razlike po strani. U projekcijama političke budućnosti, međutim, u njihovim redovima nema baš mnogo optimizma. „Pandemija bi mogla da bude neka vrsta nulte pozicije, posle koje bi se mogli stvoriti uslovi za demokratske izbore - ali, izgleda, samo teorijski, s obzirom na iskustvo pre njenog izbijanja, ali i na ponašanje Aleksandra Vučića i vlasti za vreme od kako je širenje zaraze počelo ozbiljnije da se shvata“, kaže Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke i jedan od lidera bojkotaškog Saveza za Srbiju. Nema, prema njegovoj oceni, ni naznake da bi Vučić napustio praksu političkog monopola i zloupotrebe javnih resursa u svrhu jačanja lične vlasti. „Drugi jasan indikator je njegovo ponašanje u vreme vanrednog stanja u kome čak i u ovom trenutku opasnosti po sve građane vodi besomučnu političku kampanju“, kaže lider DS-a, koji, ipak, veruje da nije baš sve u rukama predsednika Srbije: „Da li će biti značajnih promena u tom smislu, zavisiće i od toga da li će opozicija biti jedinstvena i odlučna u svojim zahtevima da stvari menja suštinski i sistematski“. I u Pokretu slobodnih građana podsećaju na loše iskustvo: „Sve što je vlast radila prethodnih godina se ne može izbrisati i zaboraviti. Od dolaska SNS na vlast politika je izašla iz normalnih okvira“, kaže Stefan Simić, član Izvršnog odbora PSG. „Umesto da ova kriza ne bude politički obojena, da se svi ujedinimo oko borbe protiv virusa, vlast nastavlja da deli i da svakodnevno najružnije napada političke protivnike. Time pokušavaju da zamaskiraju svoju nesposobnost i to da su samo pre nekoliko nedelja tvrdili da je ovo najsmešniji virus u istoriji“, kaže Simić. „Ako govorimo o slobodnim izborima, samo ću napomenuti sastanak sa Aleksandrom Vučićem na koji su pozvani samo oni politički akteri koji su se odlučili za izlazak na izbore. To dovoljno govori o nameri vlasti da se prevaziđe politička nestabilnost.“ Simić podseća i da je u jeku epidemije u Kini i pojavljivanja virusa u Evropi, SNS skupljao potpise i time ugrozio i svoje glasače. „Siguran sam da će na dnevni red kad-tad doći i `lapsus` doktorke Kisić oko prvog pacijenta zaraženog u Srbiji“, kaže Simić koji ne želi da u ovom trenutku širi tu temu jer je prioritet zdravlje ljudi, ali obećava da taj slučaj neće biti zaboravljen. Za Radomira Lazovića iz Ne davimo Beograd kriza jeste u neku ruku i prilika da se počne ispočetka i da se urade neke stari koje su bile u blokadi ili stagnaciji. „Ukoliko bi se napravili pravi koraci ka poboljšanju izbornih uslova, to bi za sve bilo jako dobra vest“, kaže on i poziva vlast da iskoristi priliku da omogući uslove kako bi svi izašli na izbore. Ali se tome ne nada: „Stvarno ne mislimo da kriminalna politička elita, koja je do ovog stanja dovela, ima ikakvu nameru da bez pritiska i borbe ustukne. Oni znaju da, kada bi izbori bili fer, oni bi na njima izgubili. A onda bi ostali bez svojih dilova, bez beneficija, morali bi da odgovaraju za svoja nedela.“ Lazović ocenjuje da je sada svima jasno da nema pomaka niti namere da se nešto uradi, zbog čega je odluka o bojkotu dobra: „Sloboda se ne dobija, sloboda se osvaja i mi smo spremni da se borimo za demokratsku i slobodnu Srbiju“, kaže, ali ističe da je sada trenutak da se posvetimo neposrednoj opasnosti i pružimo pomoć i podršku onima kojima je najteže u toku pandemije. „Kada se ona završi, čeka nas težak period borbe i protiv ekonomskih posledica virusa koje će takođe biti strašne. Ali, tu postoji prilika da insistiramo na institucionalizaciji solidarnosti i podrške za najugroženije. Da ne dozvolimo da se ljudi, radnici, bolesni, otpisuju, već da se reorganizujemo i ponudimo nove načine međusobne podrške.“ U osnovi sličan pristup ima i Lutovac: „Jedina tema tokom ovakvog vanrednog stanja jeste borba za živote i zdravlje građana. Dajemo predloge šta bi trebalo da se radi sada i razmatramo kakve su moguće posledice i šta bi trebalo raditi kasnije“. Simić ocenjuje da se PSG od početka pandemije poneo odgovorno: „Apelovali smo na vlast da se ponaša odgovorno i apelovali na jedinstvo. Takođe, među prvima smo otkazali sve skupove u okviru bojkot kampanje. Kroz nekoliko dana izaći ćemo sa setom ekonomskih mera za prevazilaženje ekonomske krize koja nas očekuje nakon što pobedimo virus. Nakon svega, mislim da nas očekuje još teža politička situacija i polarizacija društva, za koju je kriva isključivo vlast.“ U Novoj stranci, koja je odlučila da na izbore izađe, veruju, međutim, da je, iako je teško sada govoriti šta će se dešavati nakon pandemije, već sada potrebno pripremiti procedure za vreme kad se vanredno stanje završi. „Kad to kažem, prvenstveno mislim kako se mora obezbediti da Vlada ne koristi vanredno stanje duže nego što je to potrebno“, kaže Aris Movsesijan, predsednik Političkog saveta Nove. Zato je ta stranka predložila da kada SZO proglasi kraj pandemije ili epidemije u Evropi, vlada odmah proglasi prekid vanrednog stanja. „Naravno, sada niko sa sigurnošću ne može tvrditi koliko će opasnost zbog koje su preduzete ove mere, trajati. Zato ćemo Vladi predložiti formiranje komisije koja bi registrovala i ispitivala blagovremeno eventualna prekoračenja i kršenja ljudskih prava tokom vanrednog stanja“, kaže Movsesijan i objašnjava da za to ne postoji proceduralni problem, niti je to nešto što je u ovom trenutku nemoguće izvesti „a s druge strane, takav potez bi opravdao pozive na političku uzdržanost i koliko-toliko umirio građane“. Nova stranka se, dodaje, zalaže da u takvim telima opozicija ima većinu, baš iz razloga da sutra niko ne može da kaže „nismo znali“. „Mislim da bi to i u ovom slučaju bio dobar model“, kaže Movsesijan. A da li je moguće očekivati da Vučić - koji je sada i otvoreno preuzeo sve poluge vlasti i javno šalje poruke tipa „niko to nije uradio, ali JA hoću“ - prihvati predlog koji bi značio priznanje da i drugi ljudi imaju pravo da odlučuju o životu u zajedničkoj zemlji? Lutovac, recimo, ne očekuje formiranje nekog takvog tela čak ni „pro forme“: „Populisti ne drže mnogo do procedura ili propisa, oni preskaču ili uklanjaju sve prepreke između sebe i naroda. Verifikaciju će predstavljati u `narodnoj volji`“. U međuvremenu, bar deo naroda, dobio je priliku da nešto kaže o načinu na koji prolazimo kroz ovu muku: pokret NDMBGD pokrenuo je peticiju „Da Vučić ućuti, a struka govori“, u čijem obrazloženju, između ostalog, ocenjuje da svakodnevnim konferencijama za medije, predsednik Srbije svesno zloupotrebljava funkciju. „Ne želimo da životi ljudi i javno zdravlje građana i građanki Srbije budu poligon za Vučićev rejting“, jedna je od rečenica iza koje će stati potpisnici peticije.