Arhiva

Petar sa obale Neve

Ivan Klajn | 20. septembar 2023 | 01:00
Vratimo se još jednom na rusko „e“, za koje sam prošlog puta pomenuo da se izgovara „je“ i da suglasnike „l“ i „n“ ispred sebe umekšava u „lj“ odnosno „nj“. Taj ruski izgovor verno prenosimo u našim transkripcijama imena kao „Jegor“, „LJermontov“, „Vasiljev“, „Dnjepar“, „Brežnjev“, ali ne i kad pišemo „Leonid“, „Oleg“, „Valentina“, „Neva“, „Nečajev“ i neka druga imena. Kako se kaže u Pravopisu (t. 249 i 250), „srpska i ruska kultura u međusobnim su vezama praktično od svoga nastanka... Mnoga imena preuzeta iz ruskog jezika... postala su postojani i ukorenjeni deo našeg kulturnog izraza... Načelno uzeto, naše uobličavanje ruskih imena ne polazi od fonološke transkripcije, od glasovne strukture imena u današnjem ruskom izgovoru, nego od jednog starijeg stanja ruskog jezika, odraženog u ruskom pismu i pravopisu, koji je u velikoj meri konzervativan i istorijski.“ To znači da se za ruski jezik ne mogu dati kruta, formalna pravila transkripcije kao, recimo, za mađarski ili španski. Kad kažemo da je Aleksandar Puškin napisao roman u stihovima „Evgenije Onjegin“ i da je po njemu Petar Čajkovski komponovao operu, prenosimo umekšani suglasnik u ruskom Onegin, ali lično ime u sva tri slučaja dajemo u srpskom obliku, a ne prema izvornom izgovoru, koji bi glasio „Aljeksandr“, „Jevgenij“ odnosno „Pjotr“. Kao ispred „e“, rusko „l“ i „n“ se umekšavaju i ispred „i“, pa zato pišemo „Iljič“, „Iljin“, „Bulganjin“, „Susanjin“, „Bakunjin“, „Karenjina“, mada „l“ češće prenosimo bez umekšanja: Litvinov, Glinka, Seliščev. Uz to, u prezimenima ili geografskim imenima koja pored glasa „nj“ sadrže i „lj“ ili „j“ nećemo prenositi ruski izgovor („LJenjin“, „Kaljinjin“, „Raskoljnjikov“, „NJižnjij /Novgorod/“, „Jenjisej“), nego Lenjin, Kalinjin, Raskoljnikov, Nižnji Novgorod, Jenisej, jer, kako kaže Pravopis, „u našem jezičkom osećanju postoji disimilacioni otpor“ prema takvom gomilanju palatala. Što se tiče primera sa suglasničkim grupama, „Radčenkov“, „Kolobkov“ i „Zubkov“, koje je naš čitalac naveo iz štampe, Pravopis na kraju tačke 250b kaže da se, „ako nema posebne smetnje, primenjuje jednačenje po zvučnosti: Obrascov, Mereškovski, Vitepsk“ (u ruskom je Obrazcov, Merežkovskii, Vitebsk). Ni u ova tri primera nema nikakve „smetnje“, što znači da je trebalo napisati Ratčenkov, Kolopkov, Zupkov.