Arhiva

Dužnička koska

Petrica Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Ako se izuzme ničim opravdana, sem predstojećim izborima, odluka vlasti da punoletnim građanima „pokloni“ po 100 evra, ostale mere države za sanaciju štete od virusa kovid-19 gotovo jednoglasno su naišle na odobravanje struke. Skoro da i nema ekonomiste ili privrednika koji je prethodnih dana kazao kako je taj paket loš, pogrešan i neopravdan, mada su svi redom svesni da država taj novac nema na svom računu i da nam sledi nemalo zaduživanje. Uz takvu podršku, još je nejasnije zašto je vlast imala potrebu da situaciju predstavi drugačijom, odnosno da tvrdi kako je stanje u budžetu toliko dobro da će se planirani paket finansirati delom iz budžeta, a delom iz zaduživanja, kada je jasno, a to potvrđuje i analiza mera od strane Fiskalnog saveta, da će se Srbija zadužiti za celokupan iznos. Jasno je da u budžetu koji je sačinjen tako da na kraju godine beleži sasvim mali deficit, ali ipak manjak, ne može odjednom biti viška kojim bi se pokrivale mere. Pogotovo što je taj budžet skrojen tako što se računalo na privredni rast od četiri odsto, a time i na veće prihode, što sada pada u vodu. Umesto rasta, računa se na pad BDP-a od oko dva odsto, a to zajedno sa očekivanim rastom od četiri, donosi lošiji rezultat od šest odsto. I pritom najavljuje se da će rashodi za plate i penzije ostati isti, odnosno uvećani su zbog jednokratne pomoći penzionerima i povišice od 10 odsto medicinskim radnicima. Posledica je onda jasna, veći budžetski deficit i rast javnog duga, kao rezultat nadomešćivanja te razlike između manjih prihoda i većih rashoda. I to nije nešto sa čim će se suočiti Srbija, već gotovo sve zemlje u svetu, ali srpski kreatori fiskalne politike nisu odoleli potrebi da situaciju ipak predstave malo lepšom nego što jeste. A ona je takva da će država morati da se zaduži ove godine za oko 6,5 milijardi evra kako bi finansirala sve obaveze, procena je Fiskalnog saveta. Procena Ministarstva finansija, sa kojom se i Savet slaže, jeste da će usled pada BDP-a i smanjenih prihoda, ali i uštede na rashodnoj strani budžeta zbog nemogućnosti da se neka planirana ulaganja države i ostvare, na kraju godine budžetski deficit biti oko dva odsto BDP-a, a kada se tome pridoda novac namenjen za ekonomske mere, dolazi se do minusa u budžetu od oko devet odsto BDP-a. „To onda znači da će budžet sem 3,1 milijardu evra, koliko će koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti. Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatne tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, to jest dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu“, piše u analizi Fiskalnog saveta. Drugim rečima, kada se sabere novac neophodan za vraćanje ranijih dugova (tri milijarde evra), deficit koji će se stvoriti zbog pada prihoda (milijardu evra) i novac koji je potrebno samo ove godine izdvojiti iz budžeta za ekonomske mere, (3,1 milijardu evra, jer je plan da banke plasiraju preostale dve milijarde, a da država garantuje vraćanje nekog dela, ali to se svakako neće desiti u ovoj godini), dolazi se do bezmalo sedam milijardi evra. Procena Fiskalnog saveta je da oko 500 miliona evra država može da finansira iz svojih rezervi, što navodi na zaključak da će 6,5 milijardi morati da pribavi tokom godine na domaćem ili inostranom tržištu kapitala. Iako Fiskalni savet ovo smatra načelno opravdanim zaduživanjem, ako se izuzme odluka o „poklonu“ od 100 evra, oni ne kriju da će taj posao biti veliki izazov i smatraju trenutno najvažnijim ekonomskim pitanjem upravo ovo - od koga će se država Srbija i pod kojim uslovima zadužiti tokom ove godine kako bi finansirala svoje obaveze. „Biće to i veliki izazov i nemali rizik, i zato je neophodno da Ministarstvo finansija odmah krene u pregovore sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama, kao i drugim kreditorima o uslovima tog zaduživanja. Može se očekivati da će kamatne stope biti nešto veće nego dosad, jer je veliki broj zemalja trenutno u istom ili sličnom problemu i već traži novac na međunarodnom tržištu. Koliko je to ozbiljan problem dokazuje i činjenica da je više od 90 zemalja već zatražilo ili finansijsku ili stručnu pomoć MMF-a“, kaže za NIN Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta. I svetski stručnjaci sve učestalije se bave problemom kreditiranja država u razvoju koje bi u ovoj situaciji kada svi traže novac za sanaciju posledica kovida-19 i rešavanje krize koja se smatra većom od one 2008. mogle zapasti u dužničke probleme. U tekstu za Project syndicate, na koji NIN ima pravo objavljivanja, Pjer Olivije Gurinčas, profesor ekonomije na Univerzitetu Kalifornija i Čeng Tai Ši, profesor ekonomije na Poslovnoj školi Univerziteta u Čikagu, pišu kako će situacija u kojoj će se svaka zemlja zaduživati za sanaciju štete od virusa korona dovesti u dvostruko nepovoljan položaj države u razvoju. Za razliku od razvijenih, koje imaju sposobnost da izdaju obilje dužničkih hartija i zaduže se dosta povoljno na tržištu, zemlje u razvoju će se suočiti sa činjenicom da neće biti u stanju da prikupe potrebna sredstva, ali i da će im se američki kapital, na primer, odseliti zbog atraktivnijih uslova u svojoj matici ili drugoj razvijenijoj i sigurnijoj zemlji. Jagma za novcem na svetskom tržištu već je počela i neminovno će dovesti do rasta njegove vrednosti, odnosno porasta kamata, ali da ne bi prouzrokovala i dugoročnu štetu, pa i krizu duga u nekim zemljama, ovi autori pozivaju Međunarodni monetarni fond na reakciju i kreiranje plana moratorijuma na dugove država u razvoju. I u Srbiji se već pominje potreba za sklapanjem punog, umesto savetodavnog, aranžmana sa MMF-om kako bi on bio garant zajmodavcima da je Srbija i pored nastalog problema i neminovnog rasta javnog duga do 60, a moguće i iznad 60 odsto BDP-a, u stanju da svoje buduće pozajmice vraća. „Aranžman bi svakako bio koristan instrument i poruka kreditorima da su srpske javne finansije stabilne i spremne da servisiraju obaveze“, smatra i Brčerević. On dodaje da Srbija može da pribavi deo tog novca tako što će se dogovoriti sa bankama, koje su ranijih godina kupovale državne hartije od vrednosti, da ne povlače sredstva koja sada dospevaju na naplatu nego da nastave da ulažu u državne obveznice, ali će najveći deo, ipak, morati da traži na inostranom tržištu. „Tu je sada na ispitu sposobnost države i njenih nadležnih institucija da pregovaraju i dogovore što povoljnije uslove za zaduživanje. Jasno je zašto ovih dana svi kriju takve namere, jer ne žele da otkriju izvore zaduživanja, novac je potreban mnogima i konkurencija je jaka“, kaže naš sagovornik. Dejan Šoškić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i bivši guverner NBS, kaže za NIN da država treba da bude spremna na sve opcije zaduživanja, bilo da su u pitanju međunarodni kreditori, pojedine zemlje kao zajmodavci ili pak tržište kapitala. „Verujem da ova situacija nalaže da se finansijski ojačaju međunarodne institucije kako bi bile sposobne da adekvatno pomognu fiskalno ugroženim zemljama. Trenutne okolnosti daju argumente za primenu nekih vanrednih mera i sve se više govori o nestandardnim modelima monetarne politike. Razvoj takvih procesa u svetu treba pomno pratiti i videti šta od toga je moguće učiniti i u našoj zemlji“, kaže Šoškić. On, pak, veruje da će monetarne politike glavnih centralnih banaka u svetu biti toliko ekspanzivne, odnosno da će štampati velike količine novca, što će olakšati zaduživanje zemalja u razvoju, barem onih koje u percepciji kreditora imaju povoljan kreditni rejting. „Da li ćemo i mi biti u toj grupi zavisiće velikim delom od odnosa javnog duga prema BDP-u“, kaže on za NIN. Činjenica je da trenutno učešće duga u BDP-u Srbije nije iznad međunarodno prihvaćenih kritičnih vrednosti, i svakako je stanje povoljnije i u poređenju sa pojedinim članicama EU. Pitanje je samo da li je to dovoljno? Dejan Šoškić slaže se sa ocenom Fiskalnog saveta da će zaduživanje Srbije biti veliko, ali dodaje da će se konačan iznos znati tek kada sve mere budu realizovane. „Ono što je sigurno jeste da će se desiti ozbiljna recesija, koja će uticati na pad prihoda, rast potrebe za zaduživanjem, a vrlo brzo i na rast javnog duga u odnosu na BDP. Istovremeno će rasti dug i padati BDP, tako se vrlo brzo taj značajan parametar fiskalne stabilnosti ponovo može naći na zabrinjavajuće visokom nivou, a to onda može da stvori ozbiljnu prepreku za novo i relativno povoljno zaduživanje“, kaže Šoškić i dodaje da bi Vlada zato morala da uz ekonomske mere razmatra i načine ozbiljne racionalizacije rashoda u budžetu, kako bi skok javnog duga bio što manji. „Svaka pomoć Vlade bi morala da bude rukovođena ciljem da se izbegnu bankrotstva preduzeća, pojedinaca i banaka, jer samo tako je moguće očekivati privredni oporavak nakon pandemije, a to onda znači brzo obnavljanje punjenja budžeta i sprečavanje krize javnog duga u budućnosti“. Može li se Srbija naći na spisku onih koje očekuje kriza javnog duga, odnosno šta će se desiti ukoliko se ispostavi da tih potrebnih više od šest milijardi evra nije baš tako lako naći, kao i da je cena pod kojom je neko spreman da ih pozajmi previsoka? Brčerević veruje da se tako nešto neće desiti, iako novonastala potreba za zaduživanjem nosi određeni rizik, dok Šoškić kaže da bismo u slučaju nedostatka novca koji se može pronaći na domaćem ili inostranom tržištu kapitala imali sledeće probleme: „Imali bismo znatno smanjenje javne potrošnje, odnosno manje plate, penzije, ali i kašnjenja u plaćanjima države. Korak nakon toga bio bi da zemlja ne može da nađe finansijska sredstva da redovno izmiruje svoje obaveze, a time se onda ulazi u krizu javnog duga (bankrotstvo), a to po pravilu vodi pregovorima sa glavnim poveriocima o reprogramu uz, naravno, znatno smanjivanje javne potrošnje. Takva situacija često dodatno obara investicije i BDP, odnosno vodi dodatnom siromašenju zemlje. Zato je važan oprez u sadašnjoj situaciji i važno je izbeći iluziju da možemo olako da trošimo i da se zadužujemo“, zaključuje bivši guverner. Upravo ovakva bojazan, iako trenutno svi veruju da se Srbiji to neće desiti, tera ekonomiste da se usprotive podeli čuvenih 100 evra. Jer to povećava javni dug za 600 miliona evra, iako je, kako kaže Fiskalni savet, ova mera potpuno ekonomski neefikasna, socijalno nefokusirana i fiskalno neodgovorna. I pride se predstavlja kao poklon predsednika države ili Vlade, svejedno, a jasno je da će tih 100 evra građani vratiti državi. I to sa kamatom, onolikom koliku zajmodavci budu tražili kada se država bude zaduživala za tih 600 miliona evra koje kani da „poklanja“.