Arhiva

Virulentne dijagnoze

Radmila Stanković | 20. septembar 2023 | 01:00
Ministarstvo kulture i informisanja zatražilo je od Filmskog centra Srbije i drugih budžetskih institucija u kulturi, da zbog trenutne situacije u kojoj se našla Srbija povodom pandemije virusa kovid-19, umanje svoje budžete za 20 odsto. Rečeno je da ta sredstva idu u budžetsku rezervu i da, ukoliko se ne potroše, to jest ukoliko vanredno stanje ne iziskuje njihovu upotrebu, ona će biti vraćena FCS-u. Ovome treba dodati da je još u novembru prošle godine budžet za film smanjen za 12 odsto, što znači da je od istorijskog maksimuma koji je iznosio 1,1 milijardu na ulasku u 2019. godinu, srpski film veoma brzo ostao kraći za trećinu novca! Ovaj podatak je neprijatan za sve filmske radnike, a predsednik Filmskog centra Srbije Gordan Matić to za NIN komentariše: „Naravno da se osećamo loše zbog umanjenja, smatramo da se ne sme smanjivati budžet koji je već u novembru umanjen za 12 odsto u odnosu na 2019, i to smo jasno preneli kako Ministarstvu kulture, tako i Ministarstvu finansija. Sigurni smo i da će borba za budžet nastati tek kada se vanredno stanje završi. Prioritet nam je da se ne smanji broj podržanih filmova, i trudimo se da umanjimo one troškove koji nisu direktno vezani za proizvodnju, poput troškova međunarodne saradnje, edukacija, podrške filmovima na stranim festivalima, izdavaštva, seminara, promocija, podrške domaćim festivalima, kao i konkurs za digitalizaciju i predigitalizaciju. Mnoge od ovih aktivnosti svešćemo na minimum, a neke odložiti za narednu godinu. Ima mnogo pitanja na koje ćemo dobiti odgovore tek nakon prolaska pandemije, poput broja filmova koji će nastaviti ili početi snimanje tokom ove godine, a sve je to vezano za kumulativnu potrošnju sredstava. Ipak, moramo biti realni, uz sva umanjenja ovogodišnjeg budžeta, određenih korekcija u planu proizvodnje filmova, nadamo se minimalnih, nije isključeno da će ih biti i tokom godine.“ Sagovornik NIN-a podseća da je FCS odmah po proglašenju vanrednog stanja aktivno učestvovao u zaštiti infrastrukture filmske industrije. Tim povodom se Centar više puta obratio Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, sa konkretnim merama sinhronizovanim sa strukom i sa aktivnostima drugih fondova u Evropi. Prvobitno je to učinjeno sa molbom za pružanje pomoći distributerima i prikazivačima kinematografskih dela: „Takođe, FCS je tražio i pružanje pomoći veoma ugroženim sektorima audiovizuelne industrije, koji su značajno doprineli učešću kreativne industrije u BDP-u zemlje, a to su rental kompanije, producentske kuće, TV i filmska studija, kao i srodne delatnosti poput scenografskih i kostimografskih radionica, postprodukcionog sektora, i drugih, koji imaju oko 5.000 zaposlenih radnika. Na kraju smo ukazali i na problem slobodnih umetnika u kolektivnom ostvarivanju autorskih i srodnih prava, gde smo imali na umu sve glumce koji nisu u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta, kompozitore, scenariste, reditelje, snimatelje i mnoge druge radnike srodnih zanimanja – scenografe, kostimografe, kaskadere, prevodioce, statiste i druge. Takođe, podsetio bih da je FCS jedna od retkih – ako ne i jedina – ustanova i institucija koja je nastavila sa konkursnim aktivnostima.“ Producentkinja Jelena Mitrović u razgovoru za NIN potvrđuje bolnu istinu da je proces proizvodnje i distribucije zbog pandemije potpuno prekinut i niko ne može da predvidi kada će snimanja ponovo da se nastave, a bioskopi da se otvore: „Dok se u celoj Evropi u svetlu korone donose mere koje će pomoći kulturi u svakom aspektu, od filma, pozorišta, likovne i muzičke umetnosti, do nas je prošle nedelje stigla vest da je budžet za kinematografiju za ovu godinu iznenada i neplanirano umanjen za 20 odsto, te da su sredstva Filmskog centra Srbije trenutno blokirana, a da su naredne uplate preduzećima suspendovane. Ukoliko je ta vest tačna, onda je to u suprotnosti sa pozitivnim ekonomskim merama koje nam se svakodnevno saopštavaju preko medija. Kinematografija je mala privredna grana – oko 5.000 ljudi je zaposleno u filmskoj industriji – ali je samo prošle godine prihodovala državi između 30 i 35 miliona evra izvoza. Ovo je veliki uspeh i dokaz da se zalaganjem i novom kulturnom politikom Filmskog centra Srbije započetom pre pet godina, povećanjem budžeta za kinematografiju, redovnim sprovođenjem konkursa i donošenjem Uredbe o podsticajima stranim i domaćim investitorima, došlo do velikih rezultata. Zauzvrat, restriktivne mere prema Filmskom centru Srbije i kinematografiji dovele bi do gašenja kinematografije kao privredne grane, a gotovo 5.000 samostalnih filmskih umetnika i radnika bi ostalo bez posla i sredstava za život.“ Producentska kuća Baš Čelik, kojom rukovodi Jelena Mitrović, broji sedam zaposlenih, koliki je i prosek zaposlenih u preduzećima koja se bave kinematografijom, a takva preduzeća neće moći da opstanu ukoliko se uvedu ove restriktivne mere. A bez producentskih kuća, prestaje proizvodnja audio-vizuelnih sadržaja (filmova i TV serija) a samim tim za svaki planirani projekat bez posla ostaje preko 100 članova ekipe, paušalaca i samostalnih umetnika koji rade po ugovoru. To znači da bez sredstava ostaju i njihove porodice. Mitrovićeva nas upoznaje i sa sledećim podatkom: „Prošle nedelje je ispred Grupacije za kinematografiju pri Privrednoj komori Srbije, upućen apel svih nas koji se bavimo produkcijom da se održe i sprovode mere koje će pomoći da filmska industrija opstane i po prestanku pandemije. Ovo je veoma važno, jer na taj način ne samo da ćemo spasiti privredna društva, preduzetnike i slobodne umetnike koji rade u našoj industriji, već će se ostvariti direktna prelivanja na druge veoma ugrožene sektore (turizam, ugostiteljstvo, građevinska industrija…).“ Predložene mere su: 1.Održavanje konkursa Filmskog centra Srbije prema planiranom kalendaru a u skladu sa postojećim budžetom. 2. Vraćanje na snagu Uredbe za dodelu podsticaja investitoru da u RS proizvodi audio-vizuelno delo, koja je odlično funkcionisala do sada i donela fantastične rezultate u vidu privlačenja velikog broja stranih i domaćih produkcija da svoje audio-vizuelne sadržaje realizuju celokupno ili u velikoj većini na teritoriji RS - odnosno minimalnog praga za reklame na 100.000 evra i visinu podsticaja na 25 odsto, kao i 100.000 evra po epizodi TV serije; 3. Odlaganje primene novoizmenjenog člana 85. Zakona po porezu na dohodak građana, odnosno odlaganje primene testa samostalnosti na januar 2021. Nikola LJuca, poznat po filmu Vlažnost, koji konkuriše za snimanje narednog filma, upozorava da su za pogrešnu sliku o filmskoj industriji zaduženi partijski feudalci srpskog filma, dok se drugi autori bore za preostale stavke u budžetu: „Mi živimo i stvaramo u određenim društvenim sistemima i podležemo zakonima i pravilima, da ne kažem kulturnim politikama. Nepoverenje koje sada svi primećuju jeste ono koje mi svi iz prisilnog kolektiva „srpski film“ osećamo kada predamo konkursnu dokumentaciju. Kriterijumi po kojima se nešto ocenjuje su proizvoljni, nameću ih ljudi koji sede u komisijama, dovedeni nečijom proizvoljnošću. Nekada su stvari bolje, nekada lošije. Ne postoje kriva i formula koje garantuju nešto. Ranije stečeni imunitet, a to je međunarodni uspeh, ne garantuje sigurnost od virusa gramzivosti povlašćenih pojedinaca, koji funkcionišu van zakona, namenjenih nama ostalima. Zbog svega ovoga, važna je solidarnost umetnika naspram države i sistema koji još uvek nije obratio pažnju na nas, iako su umetnost i njen nusprodukt zabava jedino što je ljudima preostalo u najtežim trenucima. Država i religija su već primetno u privatnim i zakulisnim dogovorima. U njih se poverenje izgubilo, odavno.“ U ovoj filmskoj priči ne treba zaboraviti glumce samostalne umetnike kojima lokalna samouprava uplaćuje doprinose i one koji su praktično preduzetnici koji sami plaćaju doprinose i porez. I jedni i drugi su ovih meseci bez posla i sasvim nezaštićeni.