Arhiva

Kome smeta jaka poezija

Zoran Kesić i ekipa Njuz.net-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Domaća javnost ne reaguje baš često tako srčano na nešto, ali izgleda da Desanka Maksimović zauzima mesto u srcima mnogo većeg broja ljudi nego što se do sada mislilo. Inicijativa Zavoda za unapređivanje obrazovanja i Nacionalnog prosvetnog saveta da dela Desanke Maksimović budu izbačena iz lektire za srednju školu naišla je na gotovo nepodeljenu osudu naroda, pa se posle nekoliko dana javne polemike odustalo od ove ideje. Taman se Igor Mirović ponadao da bi možda neka njegova poema mogla da uskoči na mesto Desankinih pesama, sa sve živom recitacijom u izvedbi ministra za rad Zorana Đorđevića, tek, oglasila se premijerka Ana Brnabić i saopštila otprilike da ne da Desanku. Jeste, navikli smo da predsednik Srbije Aleksandar Vučić bude taj koji nekoga ne da, ali je on uglavnom branio neke likove koji nemaju nikakve veze ni sa poezijom, a ni sa knjigama kao takvim, pa je zadatak odbrane Desanke Maksimović pripao premijerki. Ministar prosvete Mladen Šarčević javio se potom i rekao da odluka nije konačna, pokušavajući da umiri uznemirene građane, mada je pitanje koliko je moguće da njegovo pojavljivanje u javnosti umiri bilo koga, a nedugo zatim Nacionalni prosvetni savet doneo je odluku da zbirka Tražim pomilovanje i izbor poezije Desanke Maksimović ipak ostanu u programu. Šta se promenilo u nekoliko dana, pa je legendarna pesnikinja od nepodobne ponovo postala prihvatljiva nije poznato, ali smo bar saznali kako se desilo da je odluka uopšte doneta. Objasnio je to ministar Šarčević, ali možda je bolje i da nije, pošto iz njegovog objašnjenja može da se zaključi da prilikom potpisivanja spornog pravilnika nije ni gledao šta potpisuje. Dobro je da u nadležnosti Ministarstva nije odobravanje ulaska u oružane sukobe, do sada bismo verovatno već zaratili sa Bugarima, Albancima i Hrvatima, a ni Italijani ne bi bili sigurni. Desanka, dakle, ostaje u školskom programu, ali ostaje i pitanje – da li smo možda reagovali preterano burno? Pa šta i da nema njenih pesama u školskom programu, kakve veze ima? Pa ministar svako malo organizuje neke tendere, često sumnjive doduše, ali to je neka druga priča, mogli smo na primer da raspišemo tender za popunjavanje nastavnog programa. Lepo napišemo da tražimo neke pesme, mogu i ljubavne ako baš nema drugih, odaberemo najpovoljniju ponudu, da zbirka bude što deblja, a što jeftinija, kupimo sto kila poezije i eto, rešen problem. Te pesme ionako izgledaju sve isto, niko ne bi ni primetio razliku. Možda je vreme i da kompletno osvežimo školski program. Recimo da izbacimo kompletnu književnost, pa da Srpski jezik i književnost ubuduće bude samo Srpski jezik i. Ionako je čitanje precenjeno, gubljenje vremena koje ničemu ne vodi. Koliko smo samo poslednjih godina videli ljudi koji najverovatnije nisu pročitali ništa više od etiketa na flašama kućne hemije dok sede na ve-ce šolji, a vrlo su uspešni i cenjeni članovi ovog društva. Dakle, može se uspeti i bez knjige. Ne treba ti čak ni pomilovanje za ono što radiš, jer ovo nije Desankino vreme. Ovo je njihovo vreme.