Arhiva

Vreme za veliko resetovanje kapitalizma

Javni dug je dostigao najviši nivo u mirnodopskom periodu, a nezaposlenost je u mnogim zemljama eksplodirala. | 20. septembar 2023 | 01:00
Ograničenja i zastoji izazvani kovidom-19 polako se ukidaju, ali anksioznost zbog socijalnih i ekonomskih izgleda čitavog sveta tek se intenzivira. Postoji dobar razlog za zabrinutost: do naglog ekonomskog pada već je došlo, i moguće je da ćemo se suočiti s najvećom depresijom još od tridesetih godina prošlog veka. Ali, iako je ovakav razvoj situacije verovatan, on nije i neizbežan. Kako bi ishod bio povoljniji, svet mora zajednički da deluje i da u što kraćem roku preoblikuje sve aspekte naših društava i ekonomija, od obrazovanja do društvenih ugovora i radnih uslova. Svaka zemlja, od SAD do Kine, mora da bude uključena u to, a svaka industrijska grana, od energetike do visoke tehnologije, mora da bude transformisana. Ukratko, potrebno nam je Veliko resetovanje kapitalizma. Postoje brojni razlozi zbog kojih nam je potrebno Veliko resetovanje, ali najurgentiji je kovid-19. Budući da za posledicu ima smrt stotina hiljada ljudi, pandemija predstavlja najgoru zdravstvenu krizu u novijoj istoriji. A kako broj žrtava u mnogim delovima sveta nastavlja da raste, još joj se ne vidi kraj. Ovo će imati ozbiljne dugoročne posledice po ekonomski rast, javni dug, zaposlenost i dobrobit ljudi. Prema Fajnenšel tajmsu, globalni obim državnog duga već je dostigao najviši nivo u mirnodopskom periodu. Osim toga, nezaposlenost je u mnogim zemljama eksplodirala; u SAD se, na primer, od sredine marta naovamo svaki četvrti zaposleni prijavio na biro rada, a broj onih koji u toku jedne sedmice ostanu bez posla daleko je iznad dosadašnjih istorijskih rekorda. MMF očekuje da će svetska privreda ove godine zabeležiti pad od tri odsto, što u odnosu na prethodnu prognozu predstavlja korekciju naniže od 6,3 procentna poena u samo četiri meseca. Sve ovo će uvećati efekte već poodmakle klimatske i socijalne krize. Neke zemlje su krizu izazvanu kovidom-19 već iskoristile kao izgovor da olabave propise u oblasti zaštite životne sredine i njihovu primenu više ne nameću kao zakonsku obavezu. Pojačavaju se i frustracije izazvane društvenim boljkama poput rastuće nejednakosti: kombinovano bogatstvo američkih milijardera tokom tekuće krize je nastavilo da se uvećava. Ako nešto ne preduzmemo, ove krize će, zajedno s kovidom-19, biti produbljene, što će svet učiniti još manje održivim, još neravnopravnijim, još krhkijim. Privremene mere i ad hoc rešenja neće biti dovoljni kako bi se sprečio takav razvoj događaja. Moramo da izgradimo potpuno nove temelje naših ekonomskih i socijalnih sistema. Nivo saradnje i ambicije potrebnih da bi se ovo postiglo bez presedana je. Ali to nije nedostižni san. Zapravo, ako ima nečeg dobrog u vezi s ovom pandemijom onda je to što je pokazala koliko brzo smo u stanju da napravimo radikalne promene u dosadašnjem načinu života. Gotovo preko noći, kriza je i kompanije i pojedince naterala da napuste prakse za koje se dugo tvrdilo da su od suštinskog značaja - od učestalih putovanja avionom do rada u kancelariji. Isto tako, stanovništvo zemalja širom sveta je pretežnom većinom demonstriralo spremnost na izvesne žrtve kako bi se zaštitili životi zdravstvenih i drugih esencijalnih radnika, te najranjivijih kategorija populacije, poput onih najstarijih. A mnoge kompanije su iskoračile kako bi podržale svoje zaposlene, potrošače i lokalne zajednice, što predstavlja zaokret ka nekoj vrsti participatorskog kapitalizma o kome se dosad samo reda radi govorilo. Očigledno je da volja za građenje boljeg društva postoji. Moramo da je iskoristimo kako bismo bili sigurni da će Veliko resetovanje, koje nam je nasušno potrebno, biti sprovedeno. To će zahtevati jače i efikasnije vlade, ali ne implicira ideološko insistiranje na tome da one moraju da budu i veće (odnosno da država mora da ima dominantnu ulogu u društvu i ekonomiji, prim.). A to resetovanje zahtevaće i da privatni sektor sve vreme bude uključen u njega. Agenda Velikog resetovanja trebalo bi da sadrži tri ključne komponente. Prva treba da omogući da se tržište preusmeri tako da ishodi do kojih na njemu dolazi budu pravedniji. Da bi se to postiglo, vlade moraju da poboljšaju koordinaciju (na primer, u poreskoj, regulatornoj i fiskalnoj politici), unaprede trgovinske aranžmane, te stvore uslove za „participatorsku ekonomiju“. U vreme u kome se poreska osnova sužava a javni dug naglo raste, vlade imaju na raspolaganju moćan podsticaj za preduzimanje takvih mera. Druga komponenta Velikog resetovanja osigurala bi da se investicijama unapređuju zajednički ciljevi kakvi su jednakost i održivost. Na tom planu masovni programi potrošnje kojima su mnoge vlade pribegle predstavljaju važnu priliku za napredak. Evropska komisija je, recimo, predstavila planove za formiranje 750 milijardi evra vrednog fonda za oporavak. SAD, Kina i Japan takođe su usvojili ambiciozne planove ekonomskih stimulansa. Umesto da se ta sredstva, investicije privatnih aktera i penzioni fondovi, koriste za popunjavanje napuklina u starom sistemu, trebalo bi ih iskoristiti za kreiranje novog sistema koji će biti otporniji, pravedniji i održiviji na duži rok. Ovo podrazumeva, na primer, izgradnju „zelene“ urbane infrastrukture i kreiranje podsticaja za unapređenje ekološke, socijalne i upravljačke metrike u svakoj pojedinačnoj industrijskoj grani. Konačno, treći prioritet agende Velikog resetovanja jeste da se inovacije koje su rezultat četvrte industrijske revolucije usmere na podršku javnom dobru, posebno kad je reč o suočavanju sa zdravstvenim i socijalnim izazovima. Tokom krize izazvane kovidom-19, kompanije, univerziteti i drugi udružili su napore kako bi razvili dijagnostiku, terapije i moguće vakcine za lečenje nove bolesti; oformili centre za testiranja; kreirali mehanizme za praćenje toka infekcije, te distribuirali medicinske savete na daljinu. Zamislimo šta bi sve postalo moguće ako bismo sličan zajednički napor uložili u svaki sektor. Kriza izazvana kovidom-19 uticala je na sve aspekte ljudskog života u svakom kutku planete. Ali tragedija do koje je dovela ne mora da bude jedino što će za njom ostati. Upravo suprotno, pandemija predstavlja redak, ali vremenski ograničen trenutak tokom kojeg smo u prilici da naš svet preispitamo, iznova ga osmislimo i resetujemo kako bismo kreirali zdraviju, ravnopravniju i prosperitetniju budućnost.