Gruzijske ruže u Kijevu

Pod rivalskim pritiscima Rusije i Zapada, birajući prošle nedelje novog šefa države, Kučminog naslednika na dužnosti, Ukrajina se dramatično procepila između Donjecka i Lvova. Ne mogavši da se saglasi o ispravnosti predsedničkih izbora, zemlja se, umesto opšteg priznanja pobede, podelila na pristalice ili protivnike “prozapadnog” Juščenka ili “proruskog” Janukoviča. Zone javnih simpatija za jednog i drugog dotiču se na liniji razgraničenja Ukrajinaca i ukrajinskih Rusa, unijata i pravoslavaca, pobornika priključenja Ukrajine Evropi i pobornika obnove zajednice sa Rusijom. Posle objavljivanja pobede Viktora Janukoviča koja se osporava mitinzima na trgovima, u ponedeljak se zašlo u spiralu međusobnog optuživanja, pretećih protesta i (nije isključeno) nasilja.

Stotine hiljada ljudi, opozicionara Juščenkovih pristalica, probdelo je mraznu noć na ulicama najvećih gradova, skandirajući da je pobeda Viktora Juščenka (oglašena rezultatom “egzit-pula” u noći posle glasanja), ukradena u korist Janukoviča. Vlast se trudila da ne iritira. Policija je bila u blizini, ali pasivna.

Dok u Vašingtonu pominju mogući bojkot vlasti Ukrajine a u Moskvi “Ukrajinu, zonu ruskih interesa”, zbivanja u zemlji sa 48 miliona ljudi podsećaju na istoriju “koja se vratila” - reprodukuju poznate epizode Evrope “hladnog rata”.

Kijevski Krješćatnik i Trg slobode pritisnuti su masom demonstranata.

“Ostanite gde ste”, pozvao je Juščenko.”Ja verujem u svoju pobedu. Na putu ovamo su desetine hiljada ljudi iz svih krajeva Ukrajine. Oni će nam se pridružiti. Naša akcija tek sada počinje”, rekao je. Juščenko je tražio okupljanje parlamenta, opoziv Centralne izborne komisije i poništavanje rezultata glasanja u i Luhansku i Donjecku. Tamo je više glasalih nego što je bilo upisanih.

Narandžaste zastave i šalovi opozicije inspirisali su grubu predizbornu propagandu u korist premijera Janukoviča. “Svega toga će biti, ne bude li samo građanskog rata”, glasi zloslutno sugestivni refren ruskog popularnog pevača Kobzona, uzet za glavnu poruku spota - skrojenog ( navela je moskovska “Nezavisimaja gazeta” ) u propagandnom štabu Kremlja, u Kijevu. Kobzonov glas praćen je kontrastno spojenim filmskim prizorom: na jednoj strani - polja zlatnožute zatalasane pšenice, radosna deca i osmehnuti Janukovič, a na drugoj - sudar milicije s “narandžastim šalovima” opozicije. Agitpropovski hit Moskve ponavljan je na centralnim televizijskim kanalima.

Vlade Evrope i SAD nisu skrivale da su i same zainteresovane za pobedu Juščenka, isto koliko i Moskva za Janukoviča. Na Zapadu je odabran model koji je funkcionisao u Beogradu i (“revolucijom ruža”) Tbilisiju: pretpostavka da je kandidat opozicije popularniji, “egzil-pul”u pripravnosti za odbrojavanje i poziv narodu da izađe na ulice i sam, svojim masovnim protestima odbrani pobedu opozicije.

“Egzit-pul” Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju i Centra Razumkova, finansirale su vlade zapadnih zemalja, posredstvom Fondacije demokratskih inicijativa. Rezultat glasanja izveden je na osnovu odgovora približno dvadeset hiljada glasača širom zemlje.

“Ne postoje samo političke tehnologije, postoje i revolucionarne tehnologije, i one se takođe prodaju. Konsultanti prelaze iz zemlje u zemlju, i u Kijevu im je sada zvezdani čas”, izjavio je ruskim novinarima Gleb Pavlovski. Pavlovski je bio inženjer uspešne izborne kampanje predsednika Putina, i prebačen je pre nekoliko meseci iz Moskve u Kijev, da bude glavni u isporuci ruske propagandne pomoći štabu Viktora Janukoviča. “Uspe li Juščenku da spor prenese na ulicu, izgledi da on pobedi postaju veći”, analizirao je ruski stručnjak još pre nedeljnih izbora. Gleb Pavlovski je rekao da je opozicija organizovala akciju bez presedana, računajući s tim da ukrajinsku vlast izdaju nervi. Sada se tvrdi da su baš ruski politinženjeri u Ruskom klubu pomogli da mnoge neutralne Ukrajince izdaju nervi. Kobzonov spot bio je duboko iritirajući.

Posao sa izborima Na zahteve koji stižu iz EU da se preispitaju rezultati izbora, Moskva odgovara da Brisel podstiče opoziciju na ilegalne akcije Tokom utorka i srede Moskva se obrela “prsa u prsa” u oštroj diplomatskoj konfrontaciji sa Zapadom, prinuđena da brani netaktički prerano upućenu čestitku Vladimira Putina Janukoviču. Toliko žurno, “pobedu” je čestitao još jedino Lukašenko, iz Belorusije. Ruska užurbanost da se “posao s izborima” u Ukrajini što pre ozvaniči, iritirala je i Evropu i Vašington. Ruski ambasador u SAD Ušakov pozvan je kod pomoćnika državnog sekretara za spoljne poslove da bi mu se zatražilo razjašnjenje Putinove depeše. Istovremeno, Stejt department je zatražio od vlasti Ukrajine da eliminišu elemente zloupotrebe i falsifikata, preteći preispitivanjem dosadašnjeg blagonaklonog stava Amerike prema Ukrajini. Unutar Evrope povećan je pritisak novoprimljenih članica i pojedinih zapadnih država, pre svega Holandije, na Francusku, Nemačku i Italiju, da odlučnije istupe prema Moskvi. Putin, kome je u četvrtak predstojao samit Rusije i EU u Briselu, prinuđen je da “samog sebe objasni”. “Mi niti možemo da priznamo, niti da negiramo rezultate izbora u Ukrajini, pre nego što se oni objave službeno”, rekao je na konferenciji za štampu. “Ja sam čestitao jednom od učesnika u predsedničkoj trci na osnovu rezultata ’egzit-pula’. Ukrajina je velika evropska država s razvijenim pravnim sistemom i nema potrebe da bude instruirana. Ona sama može svakog drugog instruirati”. Ministarstvo inostranih poslova Rusije izdalo je za to vreme nekoliko saopštenja; međutim, bez znaka ikakvog preispitivanja pozicije povodom zapadnog protesta. Naprotiv. Moskva je zabrinuta reagovanjem ukrajinske radikalne opozicije na ishod izbora. Ministarstvo je saopštilo da javni pozivi da se rezultat izbora prenebregne, izazivaju “zbunjenost i krajnju zabrinutost”. “Zaslužuje jedino žaljenje što su ti zahtevi, usmereni ka destabilizaciji stanja, ne samo podržani već takođe i isprovocirani od predstavnika određenih država, uključujući i one preko okeana, i međunarodnih institucija”, saopštilo je Ministarstvo. Ukrajina sluša “pozive na nedemokratske i nezakonite korake i na akcije nepokornosti”. “Radikali u Ukrajini i van nje morali bi razumeti da podsticati tenzije i pozivati na nasilne akcije može do krajnosti zakuvati stanje i dovesti do teških konsekvenci”, saopštilo je rusko Ministarstvo. U sledećoj depeši javnosti ruski resor je saopštio da pozicija koju je izrazio predstavnik Holandije, u stvari, poziva na preispitivanje izbornog rezultata i otvoreno ohrabruje ukrajinsku opoziciju na preduzimanje ilegalnih akcija. “Činjenica da Evropska unija poziva na preispitivanje rezultata izbora izaziva naročitu zabrinutost. I mada izjava izražava nadu da vlasti i sve velike sile neće pribeći nasilju, poruka pokazuje da je Brisel, na jednoj strani zaboravio osnovni princip demokratije - uvažavanje volje naroda, a na drugoj, da otvoreno podstiče opoziciju da se lati ilegalnih akcija”, rečeno je u Moskvi. Predsednik Ukrajine Leonid Kučma pozvao je predstavnike političkih snaga zemlje da prihvate pregovore, javljeno je u to vreme iz Kijeva. Ne može se nagađati šta to znači. Jasno je jedino da je Kučma u tesnacu. Neizvesno je šta će preduzeti.

Izbori su protekli nervozno. Početi su u senci smrti jednog policajca koji je u predizbornoj noći obezbeđivao biračko mesto. Ubijen je negde u zoni Čerkaska, i ubice su odnele policijski pištolj, javio je ruski Interfaks. U gradu Smila policija je takođe raportirala noćni upad na biračko mesto. Šestorica maskiranih vezala su policajca. Oštetili su tri kutije i pečat na sefu s materijalom za glasanje. U Vinici je na glasačkom mestu pronađena i uklonjena ručno napravljena bomba...

Vlasti su očekivale neprilike. Mere bezbednosti oko sedišta Centralne izborne komisije bile su uočljivo naglašene. Deset autobusa s ljudstvom u opremi za okršaj s demonstrantima, šlemovima, štitovima i neprobojnim prslucima, dovezeno je pred prostorije Komisije. U blizini zgrade raspoređena su troja borna kola, četiri vodena topa, dva reflektora za svetlosno pretraživanje i razglasni uređaji. Improvizovana je ograda od bodljikave žice. U pripravnosti su bila ambulantna kola, javio je Interfaks.

“Noćas nećemo raditi” citirana je u izveštajima s mesta konobarica jednog od restorana na Trgu nezavisnosti. “Rečeno nam je da se nešto može dogoditi. Policija će možda morati da nas zaključa da bi nas obezbedila od demonstranata.”

U osvit glasanja, u subotu uveče, predsednik Leonid Kučma unapred je i prvi put vrlo oštro kritikovao ponašanje opozicije. Bez rezervi je podržao izbor Janukoviča. Kučma je optužio “agresivnu manjinu” za “najprljaviju kampanju u istoriji Ukrajine”. “Vlast neće dopustiti preokretanje demokratskog procesa, što izbori jesu, u nedemokratsko nasilje kakvo je revolucija. Revolucije neće biti”, obećao je.

Nagađa se da je oštra izjava možda reakcija na pismo predsednika Buša odlazećem predsedniku Ukrajine, u kojem je uz ostalo poručeno da je Kučmi “ostao još jedan posao” - da svojoj zemlji i njenoj budućnosti doprinese time što će garantovati “da izbori za predsednika Ukrajine prođu demokratski i bez manipulacija i obmana”. Buš je upozorio da će u protivnom Vašington preispitati svoje odnose s vlastima Ukrajine i ljudima koji budu učestvovali u falsifikatima. Ozbiljnost opomene SAD potvrđena je objavljivanjem prvog “crnog spiska” onih kojima je već zabranjen pristup u SAD. Navodno, na spisku su šef administracije predsednika Ukrajine Viktor Medvedčuk, zet Leonida Kučme i deputat u Radi Viktor Pinčuk, javni tužilac Genadij Vasiljev i šef Ministarstva unutrašnjih poslova Nikolaj Bilokonj.

Tokom druge posete Ukrajini (između dva glasanja) predsednik Putin je takođe dodatno “pritisnuo” Kučmu i dodao sopstvenu “tačku na i”, komentarisao je Mihail Deljagin, direktor Instituta globalizacije. Kučma više nije imao kud. Odlučio je da stavi na tas sopstveni autoritet i sav raspoloživi uticaj.

Inostrani posmatrači su izjavili da izbori nisu sprovedeni u skladu s međunarodnim standardima. Zajednička misija OEBS, Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i NATO saopštila je da su njeni predstavnici zapazili zloupotrebu resursa države u korist “proruskog premijera Viktora Janukoviča”. Ista grupa posmatrača takođe je osporila valjanost i prvog kruga izbora, 31. oktobra. Nedostaci nisu uklonjeni, saopštili su posmatrači. Desetine hiljada pristalica opozicije izašlo je na ulice velikih gradova. Međutim do utorka uveče, nije bilo saopštenja o incidentima. Svojim primedbama zbog unapred “organizovane pronevere “ ( senator Ričard Lugar, kao posmatrač u Kijevu ), reagovao je i američki Stejt department.

Juščenko i Janukovič Pre pet godina, predsednik Ukrajine Leonid Kučma poverio je mandat premijera Viktoru Juščenku (50), dotad šefu Centralne banke (1993-1999) i najoštrijem vladinom kritičaru. Vladanje novog premijera nije bilo dugo, potrajalo je do kraja aprila 2001. Uz izgovor da predsednik vlade “ne sledi pravi kurs”, politički blok Kučminih pristalica u Radi, prinudio je Juščenka na ostavku. Kabinet Ukrajine predat je (novembra 2002) današnjem predsedniku vlade Viktoru Janukoviču. Udaljen iz vlade, bivši premijer se posvetio organizovanju jedne jake opozicije. Januara 2003. obrazovao je Našu Ukrajinu, širu koaliciju političkih grupa i partija pretežno sa ukrajinskog zapada, iz oblasti koje su svojevremeno bile pod Poljskom i Austro-Ugarskom. Ipak, uticaj Juščenkove partije nije ostao lokalan. O tome ne svedoči samo podatak o 99 poslaničkih mesta u Vrhovnoj radi ( 450 deputata), već i odnos 2:1 u korist njegovih pristalica u Kijevu. Premijer Ukrajine Viktor Janukovič (54), kročio je u krug poznatih na sasvim drugom kraju otadžbine, u Donjecku, nekadašnjem “ruskom Ruru”. Kao maloletnik osuđen je 1967. za krađu, a potom i za siledžijstvo. Policijski dosije s podacima nestao je kada je junak priče postao političar. U tridesetoj, Janukovič je dobio diplomu mehaničara. Posle je bio šef transporta u Donbasu. Veliku oblast nastanjuje pet miliona stanovnika, uglavnom Rusa. (Donbas je poklonjen Ukrajini odlukom Lenjina, 1917) Donbasom gospodari tzv. donjecki klan, čiji je predvodnik Rinat Ahmetov, najbogatiji među novoniklim “biznismenima”. Nekoliko ljudi je platilo glavom dok se to važno kadrovsko pitanje Donjecka nije konačno raščistilo. Janukovič je prvi uz Ahmetova. Kučmin zet Viktor Pinčuk i Rinat Ahmetov zajednički su kupili Krivorižstal, najveću ukrajinsku čeličanu, čime je cementirano prijateljstvo Kučme i Donjecka. Niko se nije iznanadio kada je predsednik Ukrajine izabrao da njegov naslednik na dužnosti bude Janukovič.

Ali, valjanost “legitimnih, transparentnih i slobodnih” izbora (Vladimir Rušajlo, posmatrač Zajednice Nezavisnih Država) priznala je Moskva čestitajući pobedu Janukoviču. “Bitka je bila teška, ali otvorena i čestita, i njegova pobeda je ubedljiva”, izjavio je predsednik Rusije Putin, zatečen u Brazilu.

Putin je telefonirao Leonidu Kučmi. Rusija veruje da je strateški važna runda dobijena. Bez lojalne Ukrajine, ne može se učvrstiti njen “komonvelt” pretežno slovenskih republika SSSR (Rusija, Belorusija, Kazahstan i Ukrajina). To bi trebalo da bude druga zajednica Evrope, naspram proširene EU.

U međuvremenu, u središtu zapadne Ukrajine Lvovu, na sednici Gradskog saveta, legitimno izabranim predsednikom Ukrajine proglašen je Viktor Juščenko. To telo je izjavilo da Lvov Juščenka smatra predsednikom i slediće samo njegove naredbe. Slično su postupile gradske uprave Kijeva i još nekih gradova. Data je inicijativa da se obrazuje komitet za zaštitu ukrajinskog ustava.

“Falsifikata će, naravno, biti, ali to neće biti dovoljno da bi ishod ovih izbora mogao biti izmenjen”, izjavio je neposredno posle glasanja

(po svemu sudeći) službeni gubitnik ukrajinskih izbora. “Scenario vlasti da pobedu obezbede falsifikatom je utopijski. To se više nikada neće dogoditi”, obećao je.

Dok se ovo piše, to što Juščenko smatra utopijom malo više liči na stvarnost. Vlade na Zapadu “odsvirale” su izborni faul, ali njihova inicijalna podrška kandidatu opozicije deluje ipak dozirano. Izveštaji Si-En-Ena lišeni su poznatog tona “dramatičnosti iz konzerve”. Nije uputno žuriti sa zaključkom, ali nije isključeno da će se pokazati kako, posle širenja Evrope, ipak ostaju zemlje u zasenku “nove zavese”, gde Zapad podrazumeva - više nego što je spreman da to glasno kaže - da su te zemlje (do daljeg) zona prečih državnih interesa Rusije.