Arhiva

Tešićevi poslovi važniji od državnih interesa

Vuk Z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Odnosi Srbije i Azerbejdžana, koja je jedna od šest zemalja u svetu sa kojom naša država ima potpisane sporazume o strateškom partnerstvu, dovedeni su u pitanje zbog poslovnih interesa jedne srpske privatne firme. Dokumenti do kojih je NIN došao otkrivaju da je firma Vektura trans pod kontrolom Slobodana Tešića, jednog od finansijera SNS-a, izvozila oružje iz srpskih fabrika Krušik iz Valjeva, Prva petoletka iz Trstenika i Zastava oružje iz Kragujevca u Jermeniju, sa kojom je Azerbejdžan u sukobu. Ove države su u sukobu zbog oblasti Nagorno Karabah još od 1988, a poslednji su izbili 12. jula 2020. Samo par dana kasnije, 14. i 15. jula oružje iz srpskih fabrika otpremljeno je sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ na aerodrom u blizini Jerevana, glavnog grada Jermenije. NIN je došao do dokumenata o najmanje 18 letova sa oružjem iz srpskih fabrika odbrambene industrije. Svi ti poslovi deo su ugovora, koji je Tešićeva Vektura trans 2018. sklopila sa Ministarstvom odbrane Jermenije. Sa niškog aerodroma do Jerevana bilo je šest letova od 31. maja do 5. juna 2019. i po tri leta od 20. do 22. jula i između tih 3. i 5. septembra prošle godine. Za ovih 12 letova korišćen je avion iljušin IL-76TD, nosivosti 45 tona. Četiri ture oružja prevezene su i sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“, 24. i 26. oktobra, kao i 6. i 28. decembra 2019. i to avionom boing 747, nosivosti 102 tone. Poslednje količine oružja poslate su iz Srbije 14. i 15. jula ove godine avionom iljušin IL-62M, nosivosti 40 tona. Tako je možda više od 1.000 tona srpskog oružja stiglo u Jermeniju. Ukupno je, prema ugovorima, trebalo da bude isporučeno 142.000 različitih mina i 10 raketa grad od 122 milimetra iz Krušika. Takođe prema dokumentima, ugovoreno je i prevezeno najmanje 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz Prve petoletke i tri protivavionska topa kalibra 20 milimetara iz Zastava oružja. Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana nedavno je izrazilo „duboko razočaranje i zbunjenost zbog saznanja da je Srbija prebacila veliku količinu oružja u Jermeniju“. Na razgovor je pozvana otpravnica poslova ambasade Srbije Danica Veinović. „Sreo sam se s otpravnicom poslova Srbije u Azerbejdžanu. Otvoreno sam rekao da imamo tačne informacije o tome šta je bilo, i srpska strana bi trebalo da istraži ovaj slučaj. U međunarodnom pravu postoji liberalizam o poreklu dobara. Međutim, situacija je drugačija u pogledu porekla oružja. Izvoz tog oružja trebalo bi da bude pod kontrolom zemlje proizvođača“, izjavio je nakon sastanka zamenik ministra spoljnih poslova Azerbejdžana Khalaf Khalafov. Dobri odnosi sa Azerbejdžanom su uspostavljeni 2010, nakon zvanične posete tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Aktuelni predsednik Aleksandar Vučić posetio je Azerbejdžan 21. i 22. maja 2018, a iste godine, i pre i nakon Vučićeve posete, Tešićeva Vektura trans sklopila je ugovore za izvoz srpskog oružja u Jermeniju. „Naši domaćini su do svakog detalja brinuli da pokažu poštovanje, od predsednikovog automobila, koji su dobili do sada samo predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, preko potpuno, od svakog saobraćaja očišćenih ulica, do veoma dugog razgovora u četiri oka sa predsednikom Ilhamom Alijevim“, rekao je tada Vučić, koji je te 2018. dobio i počasni doktorat Univerziteta u Bakuu. Osim Akcionog plana za strateški sporazum, tom prilikom potpisan je i niz bilateralnih ugovora sa zemljom koja se smatra prijateljskom i zbog toga što nije priznala Kosovo, a ranije su realizovani i ugovori o izvozu tehnologije srpskih fabrika odbrambene industrije i dogovoreni krediti za finansiranje niza infrastrukturnih projekata u Srbiji. Azerbejdžan je početkom 2012. Srbiji odobrio kredit od 308 miliona evra za izgradnju deonice auto-puta „Miloš Veliki“ od LJiga do Preljine, a prošle godine, u Vučićevom prisustvu, potpisan je ugovor o novom zajmu od 210 miliona evra za auto-put Ruma – Šabac. Uz to, kompanije iz Azerbejdžana su podizvođači i na izgradnji obilaznice oko Beograda i tunela u Čortanovcima. Dok je u maju 2018, kako se sam hvalio, Vučić dobijao počasti u Azerbejdžanu, Tešićeva Vektura trans je te godine samo sa Krušikom potpisala četiri ugovora za isporuku oružja Jermeniji. Vrednost tih ugovora bila je 5.864.364 evra i 5.315.520 američkih dolara. Prvi je potpisan 28. marta, a poslednji 28 decembra 2018. Indikativno je međutim, da je 19 dana pre nego što je Vektura trans potpisala prvi ugovor, 9. marta 2018. Nadzorni odbor Krušika dao saglasnost na 7.155.200 dolara vredan ugovor između ove državne fabrike i Ministarstva spoljnih poslova Jermenije, za direktan izvoz 32.000 mina od 120 milimetara. Međutim, taj ugovor nikada nije dobio neophodne dozvole nadležnih institucija Srbije. Zbog toga nikada nije ni realizovan, o čemu je prvi pisao portal Pištaljka. Po propisanoj proceduri, naime, dozvolu za izvoz oružja izdaje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, ali tek kada prethodno dobije saglasnosti tri ministarstva - unutrašnjih poslova, odbrane i spoljnih poslova - i BIA. Na opšte iznenađenje, za razliku od državnog Krušika, Tešićeva Vektura trans dobila je sve neophodne saglasnosti državnih organa praktično za isti posao. Tako je prvim ugovorom od 28. marta 2018. dogovorena isporuka 112.000 mina od 60 milimetara M73 za 5.315.520 dolara. Ugovorom od 25. septembra dogovorena je isporuka 1.000 mina 60 milimetara 67 ILL za 101.105 evra. Pred kraj godine, 28. decembra 2018. zaključen je i ugovor vredan 5.729.115 evra za isporuku po 1.000 mina od 60 i 82 milimetra (67 ILL), po 500 mina od 120 milimetara (MP87P1 ILL i M64P3), kao i 27.000 mina 120 milimetara (M62P9). Istog dana potpisan je i poslednji ugovor za 10 raketa grad 2000 vredan 34.144 evra. Tako je država Srbija koja je zabranila Krušiku direktan izvoz u Jermeniju, bez posrednika koji naplaćuje proviziju, omogućila Tešićevoj Vekturi trans da preuzme taj posao i da samim tim uzme deo profita. Vektura trans je u svoje ime, a za račun srpskih fabrika sklapala ugovore sa Ministarstvom odbrane Jermenije. Taj posao nije ostao nepoznat Azerbejdžanu. Još je zanimljivije da je Krušiku, kome je račun blokiran još od 9. marta 2015, u trenutku potpisivanja ugovora sa Vekturom trans, drugo Tešićevo preduzeće, Partizan tek, dugovalo novac za isporučeno oružje, što je u ovom biznisu prilično neuobičajeno. NIN je već pisao da je na kraju 2018. Partizan tek dugovao Krušiku oko 3,6 miliona evra, što je više od trenutne blokade računa Krušika od 2,8 miliona evra, ali to očito nije bila prepreka da uprava Krušika sklopi drugi posao sa drugom Tešićevom firmom. Iz „paking liste“, na kojoj je pobrojano sve šta se prevozi letom aviona od Niša do Jerevana 3, 4. i 5. septembra 2019. vidi se da je prevezeno 6.384 mina kalibra 120 milimetara iz Krušika, tri protivavionska topa oznake M55A4 iz Zastava oružja i 100 minobacača za mine kalibra 120 milimetara iz Prve petoletke. Prema zvaničnim podacima, na kraju te 2018. Tešićev Partizan tek je dugovao i Prvoj petoletki 117,7 miliona dinara ili milion evra, što ni ovom državnom preduzeću, kao ni Krušiku, nije bila prepreka da sklapa nove poslove sa Vekturom trans. Osim Tešića, korist od izvoza oružja u Jermeniju imalo je još jedno privatno preduzeće čiji je vlasnik takođe povezan za SNS-om. Za prevoz oružja, čija je konačna destinacija bila Jermenija, iz srpskih fabrika do aerodroma u Beogradu i Nišu bili su angažovani kamioni preduzeće Pan ekspres iz Lučana, čiji je vlasnik lokalni funkcioner SNS-a Zoran Pantelić. Inače, poslovni prihodi Pan ekspresa su od 2015. do 2019. uvećani za oko 2,1 milion evra. Vektura trans je osnovana 7. februara 2017. sa ulogom od 5.000 dinara, a formalni osnivač bio je Milan Subotić. Samo 20 dana kasnije, 1. marta 2017. došlo je do promene osnivača i tada je kao jedini vlasnik u APR upisan Slobodan Tešić. On se, međutim, uskoro, 21. decembra 2017. našao na crnoj listi posebnog odeljenja američkog Ministarstva finansija, Kancelarije za kontrolu stranih sredstava (OFAC) koja je zadužena za sprovođenje trgovinskih i ekonomskih sankcija protiv država, režima i pojedinaca koji su povezani sa terorizmom, trgovinom narkoticima i oružjem. Samo četiri dana kasnije Tešić je vlasništvo u novoj firmi ponovo preneo na Milana Subotića, a Vektura trans doživljava veliki uspon u 2018. i 2019. Međutim, 9. decembra 2019, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije, OFAC proširuje zabranu na osobe i firme koje su u vezi sa Tešićem. Tako se od tada i Vektura trans i Milan Subotić, nalaze pod sankcijama. „Da bi obezbedio poslovne ugovore sa različitim zemljama, a u vezi sa oružjem, Tešić je direktno ili indirektno davao mito i pružao finansijsku pomoć“, stoji u saopštenju američkog Ministarstva finansija. Tešić je od 2003. bio na listi UN za zabranu putovanja zbog kršenja sankcija za izvoz oružja u Liberiju. U izveštaju UN piše da je Tešić 2001. i 2002. prodavao oružje Liberiji preko svoje tadašnje kompanije Temeks, a on se branio da nikada nije bio u Liberiji. Tešić se aktivnije uključio u trgovinu sa srpskom namenskom industrijom kada je Vučić bio ministar odbrane. O tome svedoči fotografija iz 2013, na kojoj se vidi da sastanku sa državnom delegacijom Libije, osim Vučića prisustvuje i Tešić, koga za sadašnju vlast vezuju još neke činjenice. SNS je uložio napore da se Tešić 2013. skine sa crne liste UN-a, a KRIK je otkrio da mu je tadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Ivan Mrkić dodelio diplomatski pasoš. Savet za borbu protiv korupcije je utvrdio da je njegovoj firmi Partizan tek 2015. iznajmljena državna vila na Dedinju. Tešićeva ćerka Danijela je bila na izbornoj listi SNS-a za parlamentarne izbore 2012, nakon čega se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova, a Novi magazin je pisao da je te 2012. Tešić bio finansijer SNS-a. Z a sada se od srpskih zvaničnika povodom diplomatskog skandala sa Azerbejdžanom zbog izvoza oružja Jermeniji jedino oglasio ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić, koji je rekao da je u izvoz umešano jedno privatno preduzeće, čije ime ne može da spomene. A nije pomenuo ni neke bitne činjenice o četiri ugovora iz 2018. Tešićeve firme sa Krušikom, kao i ugovore sa Prvom petoletkom i Zastava oružjem. „U maju i junu 2020. Srbija je odobrila dva ugovora za izvoz naoružanja u Jermeniju i u pitanju je bila municija za puške i pištolje. U ranijem periodu, 2015, mislim da je bilo i izvoza te vrste naoružanja o kojoj govori Azerbejdžan. Bilo je ugovora i iz 2016. i 2017, moguće da je tada bilo izvoza i te vrste naoružanja“, izjavio je LJajić za Slobodnu Evropu. On je istakao da formalno-pravno nema prekršaja Srbije, jer Jermenija nije pod sankcijama bilo koje međunarodne organizacije ili neke države, ali je zaključio: „Ovo su stvari koje bi u budućnosti trebalo izbegavati, ne trebaju nam nesporazumi s bilo kojom zemljom.“ Ministar je pokušao da minimiziju štetu navodeći da je vrednost izvoza oružja u Jermeniju u 2020. bila manja od milion evra. Podsetio je i da pre nego što njegovo ministarstvo izda dozvolu, pozitivno mišljenje o izvoznom poslu moraju da daju ministarstva spoljnih poslova, odbrane, unutrašnjih poslova i BIA. Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za NIN da sporni izvoz srpskog oružja u Jermeniju, koji je doveo do narušavanja diplomatskih odnosa sa Azerbejdžanom, pokazuje da su interesi pojedinaca iznad interesa države. „Ako, na primer, Slobodan Tešić, koji ima jake veze na Kavkazu, odnosno neka firma pod njegovom zaštitom realizuje izvoz, da li to znači da je državni razlog postao manje bitan od kada je ministar LJajić rekao da je vrednost tog izvoza manja od milion evra“, pita Radić. On podseća da su Azerbejdžanci pronašli minu proizvedenu u Krušiku i srpske minobacače, te navodi da je Azerbejdžan Srbiju dosad smatrao prijateljskom zemljom sa kojom su, pre svega, ekonomski odnosi bili u usponu. „To što Jermenija nije pod sankcijama, ne znači da treba realizovati izvoz oružja koji je suprotan spoljnopolitičkim interesima države“, zaključuje Radić. Dokumenti otkrivaju da nije samo bio u pitanju interes Tešića već i visokih državnih službenika, koji su mu omogućili da posluje sa Jermenijom, što je i dovelo do diplomatskog skandala sa Azerbejdžanom. Koji su tačno lični interesi predstavnika srpskih vlasti prevagnuli nad državnim interesima, može za sada samo da se nagađa.