Arhiva

I rat i mir

DEJANA VUKADINOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Spisak istorijskih trenutaka koji su obeležili ovaj septembar dopunjen je još jednom stavkom. Izraelsko–emiratskom ugovoru, sporazumu koji su ove države kasnije potpisale sa Bahreinom i srpsko-kosovskom sporazumu o normalizaciji ekonomskih odnosa, pridružili su se i dugoočekivani direktni razgovori talibanskih pobunjenika sa predstavnicima avganistanske vlade. Potonji događaj koji se dešava u zalivskoj državi Katar trebalo bi da otvori put ka okončanju rata koji je prošle godine stekao punoletstvo. Pored talibanske strane i avganistanske delegacije, među kojima su i četiri žene, ceremoniji je prisustvovao i američki državni sekretar Majkl Pompeo, koji je naglasio da će pregovori biti teški ali neophodni. „Naravno, vi ćete odlučiti o budućem političkom sistemu. Ali ne mogu dovoljno jako da naglasim koliko apelujem na vas da iskoristite ovu priliku.“ Da je to šansa koja se ne sme propustiti, mišljenja je i šef avganistanskog mirovnog saveta Abdulah Abdulah, koji se nada dugoočekivanom rešenju. „Verujem da će se, ako pružimo ruke jedni drugima i iskreno budemo radili na postizanju mira, trenutna beda u našoj zemlji okončati. Došli smo ovde sa dobrom namerom da mirnim putem okončamo 40-godišnji rat u Avganistanu i postignemo političko rešenje jer su naši ljudi mnogo patili.“ I kada se učinilo da je možda vreme da se pruži ruka pomirenja, dogodili su se novi napadi na avganistanskom tlu. Zvaničnici severoistočne avganistanske pokrajine Konduzu saopštili su da je u dvostrukom vazdušnom napadu na bazu talibana u toj pokrajini, najmanje dvanaest civila ubijeno, a više od deset povređeno. Sve to dešavalo se dok su delegati vlada Avganistana i talibana pokušavali da preciziraju dalja „pravila pregovora“ za dogovor o podeli vlasti. Ministarstvo odbrane u Kabulu ustanovilo je da je više od 40 talibana ubijeno ali da „prvi izveštaji ukazuju da civilima nije naneta šteta“. Ni druga strana nije mirovala. Nekoliko dana ranije, portparol guvernera provincije Nangarhar, Ataulah Hogijani rekao je za novinsku agenciju AFP da je došlo do sukoba u tri okruga te provincije kada su talibanski borci napali kontrolne punktove avganistanskih snaga bezbednosti, gde je najmanje jedanaest avganistanskih pripadnika obezbeđenja ubijeno, ali da je žrtava bilo i na drugoj strani - oko trideset. Talibani se povodom ovih napada nisu oglašavali. Napada je bilo i na američke baze na jugu Avganistana, kako su potvrdili američki vojni zvaničnici, i to simbolično 11. septembra kada se obeležavala 19. godišnjica terorističkog napada na Svetski trgovinski centar, a samo dan uoči prvog zvaničnog susreta talibanskih i avganistanskih predstavnika. Portparol talibana ispaljivanje raketa na američke baze nije negirao, ali ni potvrdio. Ono što pak ova grupa sigurno negira, jeste postojeći avganistanski sistem, koji naziva američkom okupacijom zemlje. Poznati po svom rigidnom, konzervativnom načinu vladanja i strogoj primeni šerijatskog zakona, talibani smatraju da će se problemi sa kojima se suočava Islamski emirat Avganistan, kako zvanično nazivaju ovu državu, rešiti uspostavljanjem islamskog sistema. I ovo je samo jedna od mnogobrojnih tačaka spoticanja. Ako se tome doda različito viđenje položaja žena i manjina, podela vlasti, trajni prekid vatre, položaj boraca i vojnika, jasno je da slede duge noći pregovora. Iako je talibanski predstavnik u Dohi Mula Baradar Akunda istakao da se oni zalažu za „islamski sistem gde nema diskriminacije, u kome sva plemena i ljudi svih etničkih pripadnosti žive u ljubavi i bratstvu“, upitno je koliko druga strana zaista veruje u te reči. Jer, ako im je nešto zajedničko, onda je to osećaj obostranog nepoverenja. Mirovni razgovori rezultat su prethodno sklopljenog sporazuma između SAD i talibana u februaru, kome je takođe prethodio dug i trnovit put. Iako je na trenutak delovalo da od pregovora nema ništa, dve strane uspele su da nađu naizgled zajednički jezik i potpišu ono što će potom nazvati „sporazum o davanju mira Avganistanu“. To je Trampu došlo kao šlagvort za predsedničku kampanju i skupljanje poena na domaćem terenu. Sjedinjene Države obavezale su se da će u narednih četrnaest meseci povući svoju vojsku, privatnu i vojsku saveznika koje su prethodnih devetnaest godina bile na tlu Avganistana. Jedno od predizbornih obećanja aktuelnog američkog predsednika bilo je upravo povlačenje američkih trupa sa prostora ove države. Talibani su pak obećali da neće dozvoliti Al kaidi ili bilo kojoj drugoj ekstremističkoj grupi da deluje u oblastima koje oni kontrolišu. Sporazumom je predviđeno i da avganistanska i talibanska strana oslobode političke zatvorenike, što je zapravo bio jedan od preduslova za početak razgovora između ovih zavađenih strana. Mirovni razgovori morali su da pričekaju septembar jer se između ostalog kasnilo sa puštanjem preostalih talibanskih zatvorenika. Paralelno sa najavom predsednika Avganistana Ašrafa Ganija da će osloboditi preostalih 400 zatvorenika, dogodilo se nekoliko incidenata. Devetnaest civila ubijeno je u više eksplozija mina postavljenih u Kabulu i Kandaharu. Na dalji tok dijaloga mogao bi da utiče i poverljivi izveštaj NATO-a, objavljen neposredno pre početka pregovora koji implicira da bi talibanska grupa ubrzo mogla postati finansijski nezavisna, što bi je oslobodilo spoljnih pritisaka i pružilo joj mogućnost da postane samostalan politički, ekonomski i vojni entitet. Time bi potencijalno mogla i da odustane od obaveza da spreči terorističke grupe od korišćenja Avganistana kao terena za spremanje napada, na koje se obavezala pomenutim sporazumom sa Amerikancima. Prema pomenutom izveštaju, u čiji uvid je imao Radio Slobodna Evropa, talibani su u pregovore sa avganistanskom vladom ušli upravo „u partnerstvu sa svojim tradicionalnim saveznicima i drugim organizacijama koje su Ujedinjene nacije i Sjedinjene Države formalno proglasile kao terorističke grupe, uključujući Al kaidu. To se delimično poklapa sa onim što se može pročitati u Pentagonovom izveštaju, objavljenom u julu ove godine, gde se ukazuje na „bliske veze“ Al kaide i talibana. NATO upozorava da je potrebno raditi na sprečavanju aktivnosti koje će talibanima doneti tu ekonomsku nezavisnost. Izveštaj ukazuje da je samo u protekloj godini militantna grupa zaradila oko 464 miliona dolara od rudarstva, a sličnu cifru doneli su joj poslovi povezani sa narkoticima. Tako se postavlja pitanje da li je grupa spremna da se odrekne unosnih poslova koji joj mogu obezbediti jači položaj i koliko su njeni potezi i poruke dobronamerni. Večito predmet interesovanja velikih sila, Avganistan je danas društvo razlika i podela, u kome vladaju haos i neredi. Rat koji se na ovim prostorima odvija u kontinuitetu skoro dve decenije odneo je na hiljade i hiljade života. Katarski ministar spoljnih poslova šeik Muhamed bin Abdulrahman pozvao je učesnike pregovora u Dohi da „ustanu iznad svakog oblika podele, postizanjem sporazuma na temelju da niko nije pobedio i niko nije pobeđen“. Zanimljivo je i da se ovi, istorijski, mirovni pregovori poklapaju sa Svetskim danom mira, koji se obeležava 21. septembra. Da li će višegodišnji neprijatelji zakopati ratne sekire i krenuti u izgradnju mira i stabilnosti, pitanje je na čiji odgovor mnogi čekaju, a najviše građani ove države.