Arhiva

Maksimalna poslušnost i minimalna opasnost

DRAGANA PEJOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Dramatično iščekivanje novog premijera Srbije, kad je tek izabrani predsednik Aleksandar Vučić morao da imenuje nekoga na svoje pređašnje mesto, bili su nalik višednevnom kvizu u kome se krug kandidata - broj, a ne imena - sužavao iz dana u dan do konačnog rešenja. Tada je Ana Brnabić prvi put postala premijer. Jedan tekst objavljen u Danasu, juna 2017, pogodio je i preporučio „glavnog izvršnog direktora Srbije“, kojoj je, pisalo je, potreban „vrhunski operativac“, „upravljač - menadžer zadužen da organizuje posao, vodi firmu i vlasniku ispostavlja uspešan račun“, koji će biti zadužen da na „dostignutom nivou društveno-ekonomskog razvoja i zamora reformskog materijala, popravlja i ispravlja krive Drine“, a pre svega promeni „sve što je od Srbije napravilo loš poslovni ambijent“ i „nefer tržište“. Gotovo istu sadržinu, uz malo spoljne politike, Kosova i Metohije i obrazovanja, imao je i njen ekspoze kojim je predstavila sebe, ne i vladu, jer je ova, uz dva nova ministarstva i par rotacija, ostala manje-više ista kao Vučićeva. Drugu veliku preporuku, Ana Brnabić je dobila, od, u to vreme, gotovo nepodeljenih organizacija civilnog društva čije su megalomanske nade, jedna po jedna, uglavnom izneverene. Teško je, međutim, proceniti u kojoj meri je Ana Brnabić opravdala prva i druga očekivanja, ali je uoči njenog drugog čitanja ekspozea pred narodnim poslanicima, izvesno da podrška nije više tako eksplicitna, a ni nepodeljena. Objavljujući vest o novom mandataru, predsednik Srbije podsetio je da su građani ubedljivo glasali za politiku kontinuiteta. Glavnim kvalitetom Ane Brnabić on ističe disciplinu, odgovornost, ljubav prema zemlji i otpornost na pritiske stranim i domaćim centrima moći. „Ona ne živi za to da sedne na sofu kod stranaca i ogovara svoju zemlju zarad ličnih interesa“, kazao je. Pohvalio je, razume se, njene zasluge za promene u javnim preduzećima, za rast BDP-a, smanjenje stope nezaposlenosti, stabilan sistem finansija, borbu protiv epidemije. „Dokazali smo u prethodnih pet godina da ne moramo da budemo poniženi, nego najbolji i u sferama u kojima nikada nismo bili.“ „Nastavak politike“ prvi je razlog zbog koga je izbor mandatara ostao na Ani Brnabić, smatra Bojan Klačar, izvrši direktor CeSID-a. „I ako vlada bude oročena na godinu dana, kad bi bili raspisani vanredni parlamentarni zajedno sa redovnim predsedničkim izborima, pa čak i ako bude dramatičnih promena, puno ministarstava, pripojenih resora, izborom Ane Brnabić - to je poruka o nastavku politike. Drugo, uvođenje novog premijera značilo bi da Vučić otvara i pitanje unutarstranačkih frakcija za koje znamo da nije rešeno. Odabir novog političara iz SNS-a otvara probleme koji se možda ne mogu iskontrolisati za tako kratak period“, objašnjava Klačar. Konačno, po Klačaru, odnos između njih dvoje je takav da i Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci Ana Brnabić pokazuje lojalnost sa velikim žarom. „Ona je osoba od poverenja bez obzira na to što joj je status u stranci kratkog veka, a u postavci SNS-a poverenje Aleksandra Vučića je ključno. Čak i ako neko tamo nije oduševljen njenim radom, Vučićevo poverenje je za njen izbor ključni argument.“ Vučićevo poverenje možda je najbolje očitano atmosferom u Beogradu tokom potpisivanja dogovora u Vašingtonu. Dok niko drugi, čak ni ministar spoljnih poslova, nije znao šta se u kabinetu Donalda Trampa tačno događa, Brnabić je sa nepogrešivom preciznošću pripremala javnost na vesti koje su usledile. Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović logiku izbora upravo nalazi u tome što nova-stara predsednica Vlade ispunjava „oba kriterijuma“ za napredovanje kod Vučića. „To su maksimalna poslušnost i minimalna mogućnost da ugrozi njegovu poziciju. Ona nema nikakvu bazu u Srpskoj naprednoj stranci i prema tome nije pretnja.“ A Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Faktor plus, objašnjava da je upravo Ana Brnabić, pored Vučića, personifikacija kontinuiteta, iako promene politike ne bi bilo ni da je neko drugi dobio mandat za sastav vlade, jer politiku diktira Vučić. „Ana Brnabić pokazala se vernom i doslednom u praćenju te politike, ali pritisci na nju nisu bili toliko jaki da ugroze njen integritet. Na nju su se navikli čak i oni ljudi u stranci koji u samom startu nisu bili zadovoljni njenim izborom i jasno je da njen izbor neće izazvati nikakve probleme u SNS. A takav je i odnos javnosti prema njoj.“ Prvoj predsednici vlade u njenom drugom mandatu Vučić je dao, kako samo kaže, dva uslova. Jedan je da se oforme dva nova ministarstva – jedno za ljudska prava, ravnopravnost i dijalog, drugo za porodicu, decu i demografiju. Drugi uslov je da polovinu vlade čine žene. Ti „uslovi“ daju Ani Brnabić šansu da povrati poverenje onih koji su je isprva podržavali, ali ne tako da izbodu oči „tradicionalnijoj“ Srbiji. Među prvim razočaranjima bilo je suočavanje nevladinog sektora sa jednom od prvih izjava Ane Brnabić, u kojoj ona podržava postavljanje slika predsednika Aleksandra Vučića u državnim institucijama kako bi se jačao „kult nacionalnih simbola“. Dalje je preobražaj tekao postepeno. Zbog toga što je i sama u istopolnoj zajednici čiji zakonski status se, suprotno očekivanjima, tokom njene vlade nije promenio, kao i zbog njenog učlanjenja u SNS u oktobru 2019, do tada očima NVO aktivista viđena kao menadžerka modernih nazora, počela je da se pretvara u tipičnu političarku. Ali, u očima ostatka Srbije to i nije bilo tako. „Između nje i drugih političara danas nema razlike i to je kapital koji je olako ispustila“, tvrdi Klačar. „Među građanima koji nisu nikad bili u fazi oduševljenja njome, kao što je bio nevladin i biznis sektor, njen je imidž uvek bez oscilacija. Nije došla s mesta na kome je komunicirala s građanima, bila je relativno nepoznata osoba i do danas je tako njena percepcija ostala bolja nego percepcija, recimo, većine opozicionih političara.“ Ana Brnabić ušla je u vladu zamenivši Kori Udovički na ministarskom mestu za državnu upravu i lokalnu samoupravu kao proamerička figura - na Univerzitetu Nortvud u Mičigenu završila je studije poslovne administracije, a MBA diplomu iz marketinga stekla je u Velikoj Britaniji. Od kad se vratila u Srbiju, 2001, radila je za američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, koje je finansirao USAID. Sa tom organizacijom sarađuje narednih devet godina, učestvuje u osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), a u vreme kad ulazi u vladu potpredsednica je UO te organizacije. Istovremeno je direktor američke kompanije za razvoj vetroparkova Kontinental vind Srbija i tek tad, posle afere Lidija Udovički, javnost je upoznaje. Demantovala je tada umešanost direktora EMS Nikole Petrovića, Vučićevog kuma, u aferu, a Vučić je tu firmu optužio da lobira kod američkih kongresmena protiv Petrovića i njegovog brata Andreja. Verovatno otud potreba da se u obrazloženju za izbor mandatara njen patriotizam i nepokolebljivost pred strancima naročito naglašavaju. „NJeno solidno uporište kod nevladinog sektora, a osim njega imala ga je i kod stranaca, doživljava potpuni preokret kada je postala član stranke“, kaže Pejić. „Prepoznata je kao menadžer i operativac, ali kao političarka i dalje nije atraktivna ličnost. To je preporučuje za stabilnost Vlade, ali je, recimo, nezamislivo da ona izađe na izbore. Ona ne crpe moć iz popularnosti, nego iz SNS-a i Vučićeve moći.“ Klačar ne sumnja da će i izbor ministara biti Vučićev i da će kriterijumi biti takvi da zadovolje njegovu stalnu potrebu da šalje poruku da niko nije nezamenjiv, ali i druge faktore. „Vodiće se računa, shodno periodu koji dolazi, da izbor bude na ljudima - možda onim koji su u međuvremenu napredovali u stranačkoj hijerarhiji, a izbor delegacije koja je odlazila u SAD i dočekivala njihovu u Beogradu, govori nam o tome mnogo. Izbor će biti i na ljudima koji mogu adresirati probleme koji dolaze - Kosovo, zdravstveni i ekonomski problemi. Ali izvesno i na ljudima koji mogu adekvatno da odgovore na posao koji ih čeka pre izbora. To možda mogu biti manje konfliktni, sposobni da u kampanji nađu zajednički jezik sa političkom manjinom. Verujem da je ta dilema i ključni razlog zašto se na formiranje vlade dugo čeka.“ Biznis dama godine, 2013, i u biografiji ističe da je naročito posvećena digitalizaciji, elektronskoj upravi, informacionim tehnologijama, startapovima, inovacionim kompanijama, baš kako su je preporučivali. Vučić joj odaje priznanje za udeo koji sektor informacionih tehnologija danas ima u izvozu Srbije. Ako kontinuitet politike i sastava vlade predsedniku SNS nije neophodan za ono što u svom obrazloženju nije rekao - kampanju za moguće vanredne parlamentarne izbore sledeće godine - svakako je dobrodošao zbog onog što je, ipak, rekao - i Kosovo, i Evropa, i Rusija, i Kina, i SAD. Nakon afere vetropark, demantovala je, jednom pozvavši tužilaštvo da reaguje, a poslednji put, u emisiji Hit tvit na televiziji Pink noć pre nego što će joj i formalno biti dodeljen još jedan mandat, na sve potencijalne optužbe za korupciju reagovala je samo podrugljivim smehom. Pa, i na poslednju, da je firma Aseko - u kojoj je njen brat Igor Brnabić jedan od direktora - od EPS-a dobila 20 miliona evra, otkad je ona premijer. Istom otresitošću, sve češće začinjenom i kontranapadom, sve uspešnije se tokom svog političkog razvoja branila i od najobičnijih kritika i od nezgodnih pitanja narodnih poslanika. Đorđe Vukadinović, doskoro, inače, poslanik, kaže da osim poslušnosti i nemogućnosti da ugrozi njegovu poziciju Vučić ima još dva razloga za izbor koji je napravio. „S jedne strane, ona je zgodan štih za mahanje pred zapadnim delom međunarodne zajednice i zbog njene biografije i zbog seksualne orijentacije. S druge strane, nije beznačajno što je mnogo puta pokazala spremnost da podmetne leđa za Aleksandra Vučića i u javnosti i u Narodnoj skupštini, gde je svađajući se sa poslanicima opozicije, i pre njenog formalnog učlanjenja u SNS, pokazivala radikalnu oštrinu i beskrupuloznost. U tim raspravama bila je veoma ekspeditivna u zameni teza, poluistinama i drugim mahinacijama.“ Javnost je iznenađujuće pitko prihvatila prvu ženu i prvu gej osobu na mestu premijera, 2017, ali spram toga će se nesrećnim usudom Ane Brnabić ispostaviti baš glavni elementi njenih preporuka - da ona pre svega ostaje prototip srpskog menadžera. Baš onog s čijom se beskrupuloznom spremnošću da izvršava naređenja, svakog dana, na poslu, nosi većina zaposlenih u Srbiji, kod američkih i inih korporacija.