Arhiva

Vlast radi u korist novih feudalaca

TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Ovo nije sažaljiva priča o srpskom seljaku. Ovo je svedočenje vojvođanskog paora Milovana Papića iz Kleka kod Zrenjanina o pljački ljudi bliskih vlasti. „Ne, ne, Jelisaveta Vasilić nije lagala. Da, istina je da se vojvođanski paori, kao što sam ja, žale da su vojvođansku državnu zemlju raspodelili među sobom nekolicina ljudi umreženih s vlašću SNS i SPS. To je istina. Sud, komisije, gradska vlast…, sve je korumpirano. I sve radi u njihovu korist. Ni premijerka Ana Brnabić ne radi u korist nas vojvođanskih paora već velikih novih feudalaca, krupnih kapitalista koji su to postali preko noći zahvaljujući ovoj vlasti. Svi oni su umreženi i imaju ličnu korist“, svedoči Papić za NIN. Nekadašnji kelner bez hektara zemlje, sada je milioner, data mu je državna zemlja. Državnu zemlju u Vojvodini raspodelili su po rejonima, Banat, Srem, Baranja…, njih desetoro novih vlasnika prolaze na licitacijama, a paori su primorani na iseljavanje. Papić vadi tabak papira: „Ovde imam sve u vezi sa ovim što sam se žalio u Novom Sadu Upravnom sudu o neregularnosti licitacije za državno zemljište. Ovi iz Novog Sada vrate Zrenjaninu, ja ponovo za Novi Sad, oni nazad i tako šetnja. Svako ročište na Upravnom sudu je oko 60.000 dinara i to godinama traje, a oni zemlju obrađuju. Isto je bilo i dok je ministar bio Goran Knežević. Vlast tu diktira, niko ništa ne može da odlučuje nego se ona pita“, kaže Papić. Ako ste mimo stranke ili kontra vlasti, u malim mestima to može da bude opasno. Polupali su mu prozore, krali akumulatore na traktoru i kombajnu, izvukli više puta sve gorivo, pretili da će zapaliti letinu… Nije odustajao od licitacija i nije pristajao na dogovor. „Ovi što su silnu zemlju uzeli rade u dogovoru sa gradskim vlastima i sud je njihov. Da su u sprezi govori to da državnu zemlju na obradu dobijaju oni koji nijednu mašinu nemaju, ovi veliki uzimaju zemlju na tuđe ime, jer moraju biti zavedeni u našem katastru, to je uslov za licitaciju. Ja sam uplatio sve parcele, podizao, duplirao cenu, ali oni su terali. Oni su dobili. Posle su slavili u restoranu svi zajedno, fešta je bila sa gradskim vlastima. Ovi svi što su sve uzeli, SPS i SNS, slavili su pobedu iako je zabranjeno okupljanje. Tu u Auto-prevoz transport u Šećerani, tu se pije viski, jede pečenje. Posle su se meni smejali jer nisam dobio zemlju, a uplaćivao sam na licitaciji za sve parcele maksimalne iznose. Velike cifre, parcela je bila po milion i po.“ Ima policije lokalne, ali Papić je čuo da je načelniku policije predsednik opštinskog odbora SPS razbio glavu flašom viskija. I nikom ništa. To ovde vide kao male prijateljske razmirice. „Imaju računa i glave da razbijaju samo da međusobno dele. Velike pare se tu vrte. Eto vidite, od fabrika nema ništa, sve je uništeno ili rasprodato, sada je ostala samo državna zemlja. Sada će nju rasprodati. I šta će ovaj čovek što živi od zemlje kao ja? Zbog čega da ostane? Nema radnih mesta, nema zemlje da obrađuje, od čega će živeti? Brnabić je pominjala pomoć, ulaganja, to će sve njima otići, u tom istom stranačkom krugu pare se vrte. Ogromne pare. Ništa tu policija ne radi. Ni kada sam imao pretnje, ni kada su krali, ni razbijali… Zvao sam policiju, dolazila je dva puta, nikada nikoga nije pronašla, ne vredi ni prijavljivati. Samo, čuvaj se sam.“ NJegov otac obrađivao je oko 60 hektara. Školovao sestru i njega. Milovan je završio Pravni fakultet, ali je ostao da obrađuje zemlju. „Mi smo ovi što su se doselili, Hercegovci iz okoline Trebinja. Bodiroga je tu s desne strane na ulazu, tu su mu bili roditelji, a Grbići su odavde peta kuća. Pre su to bili pravi poljoprivrednici kao moj ćale, imali su maksimum zemlje i živeli su od toga, školovali decu po fakultetima. A sad se pojavljuju novokomponovani biznismeni koji nisu nikad radili zemlju ali su na položajima bili po fabrikama i kombinatima, sad je to sve propalo, sve su uništili i samo je zemlja ostala. Sad i to da dokrajče“, kaže on. Mladi odlaze i teško ko da se vraća. Sela uz granicu su pusta. U tim selima zemlju obrađuju možda dva, tri čoveka. Oni koji su imali po jutro, dva, to su prodali. Nemaju račun da ulažu u mašine. Nekada su kuće prodavane za oko 60.000 maraka, sada ih prodaju za 20.000 evra, nove kuće, u blizini grada. One prema granici su 5.000, 6.000 evra. Mladi ne mogu na licitaciji da dođu do državne zemlje, razgrabe je u dogovoru sa SNS i SPS. Nema perspektive i dodatna borba sa lokalnim vlastima može da im zapečati sudbinu. Licitacije se održavaju u proleće, u nevreme, kada treba zasijati. Na licitacijama se pojavljuju ljudi koji nikada nisu obrađivali zemlju. „U sprezi su sa vlašću i ne možeš da dođeš do zakupa. Početna cena je bila od 150 do 200 evra, međutim, na tim licitacijama isteruje se mnogo više. Vrlo teško pravi poljoprivrednici mogu da je dobiju. Proletos je bila licitacija u vreme kada je trebalo sejati, usred zabrane okupljanja zbog korone, dozvolili su prvo pet, a posle dva člana. Gradska vlast je raspisala licitaciju. Dolazili su kod mene na insistiranje preko tih partijskih ljudi ujutru u pola sedam iz grada, iz opštine, da pregovaramo, da ne licitiram sve parcele i da se ne teram s njima. Nisam pristao da radim u dogovoru. Neki biznismen, novokomponovani, predsednik SPS u Zrenjaninu, već dve godine radi preko 70 hektara u Kleku. Bio je pre konobar pa je otišao u politiku i sad ima stočarstvo, radi zemlju. Pošto zna da će da dobije zemlju državnu, on već zaseje kada je licitacija. Ti stranački ljudi lako dobijaju kredite, pomoć… Tako nabavljaju mašine preko noći, a moj ćale ih je nabavljao 50, 60 godina“, kaže. Sada, fiktivno prijavljuju ljude koji imaju malo zemlje da bi mogli da konkurišu na licitaciji. Zvali su ga da se nagodi s njima. Obećavali svašta. Nije hteo. Popio je koka-kolu i rekao da ni od koga ne traži ništa, niti uzima, a ni pare nikome nije dužan. Sve svoje obaveze izmiruje i kupuje za gotovinu. „U te njihove poslove umešan je i predsednik gradske vlasti iz Zrenjanina. Oni dele tu zemlju. Zemlju ka Beogradu od Čente su dali navodno Arapima po 200 evra hektar. Uzeo bih za te pare i ja, kako ne bih. Ali kako da prođeš. Na licitaciji kod nas je bilo oko 530 hektara u zakup ove godine, dizao sam sve na duplo. I drugi krug sam skoro sve uplatio. Uzeo je zemlju onaj koji ni motiku nema. Ali ima moć uz sebe. Moguće je da oni ni ne isplaćuju taj novac posle, sve to ide u dogovoru. Čujem to za Andreja Vučića, da su pojedinci podelili Bačku, Banat i da imaju po 10.000, 20.0000 hektara, a nikada pre nisu imali ništa. Kupuju hektar državne imovine za 500 evra. Zemlju koju su radili paori. Sad nemaju računa da ostanu jer ostaju bez državne zemlje. U selima je po desetak ljudi. Oni se samo smenjuju na traktorima po smenama, rade u polju za ove krupne kapitaliste koji su kupili zemlju budzašto. Ovi što su radili po zadrugama dobili su otkaze, otišli na biroe. Nicović, Jerković, Matijević, Raca…, to su nove gazde koji su se preko noći obogatili. U Americi za takvo bogatstvo četiri generacije rade, ovde preko noći, bez motike. Samo stranka. Evo ja ove godine nisam uspeo da dobijem ni hektar, a drugi je dobio oko 100 hektara, četiri parcele, na deset godina. Uzimali su po 240 ili 400 hektara na tuđe ime. Sve fiktivno. Na licitaciji isteruju po 500 evra po hektaru ili čak 650, sad pitanje je da li plaćaju i to. Ja da sam uzeo, morao bih da platim. Sada 80 odsto zemlje dobila su dva, tri čoveka. Ovde je hektar privatne zemlje oko 9.000 evra, ar 90 evra. Kupuju samo oni bliski vlasti, ne znam koji je njihov interes, da li peru pare. Pravo da kažem sad kakva je cena zemlje 20, 30 godina se ne može isplatiti, nekada se isplatila za godinu- dve“, navodi. Kaže da sigurno sve zna i sam vrh vlasti. Aleksandar Vučić je dolazio u Zrenjanin i premijerka Brnabić, takođe. Ništa vezano za zemlju javno nisu govorili, nego oko otvaranja fabrike vode. Otvarali su više puta istu fabriku, koja ni danas ne radi. „Taj vlasnik fabrike koje nema osnovao je prvi put u životu firmu. Oni dođu, Vučić i Brnabićka, otvore fabriku, a vode nema. I danas transportuju i nama u Kleku vodu iz Novog Sada kamionima. Voda iz česme je puna arsena. Zatrovano je sve, pa i voda. Kuće se prodaju po 7.000 evra. Odlaze svi u inostranstvo. Možeš da radiš samo ako si u stranci. Veliki biznismeni uzimali su državnu zemlju sa sistemom za navodnjavanje za 500 evra po hektaru. Imaju po desetine hiljade hektara. A cene su deprimirane, 2012. kukuruz je bio 30 dinara, suncokret 55, a sada 32 dinara suncokret, kukuruz 17 dinara. Ovo je vreme stvaranja novih feudalaca. Što bliže vlasti i uzmi šta želiš. Iz Despotovca su se žalili ljudi koji su radili državnu zemlju, da je javna tajna da načelnik za poljoprivredu u gradu kaže, stavi u džep 1.000, 2000 evra i biraj. Premijerka i predsednik kažu - poljoprivreda je naša budućnost. Istina je, naša ili njihova? Naša nije.“