Arhiva

Sukob Kine i SAD mogao bi da eskalira u pravi rat

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Kinesko-američki hladni rat na poljima trgovine, tehnologije i pohranjivanja podataka koji je dodatno intenziviran pandemijom kovida-19 mogao bi da dovede do masovnih globalnih poremećaja, smatra Nurijel Rubini, jedan od najuticajnijih ekonomista na svetu. On u intervjuu za Project Syndicate, između ostalog, govori i o nedavnom sukobu oko aplikacija WeChat i TikTok. Kakve su konsekvence odluke Trampove administracije da ove aplikacije u vlasništvu kineskih kompanija budu izbačene iz američkih prodavnica, te zabrane američkim kompanijama da obavljaju transakcije ili pružaju hosting usluge za WeChat? Nedavne akcije Trampove administracije usmerene protiv aplikacija WeChat i TikTok konzistentne su s tekućom eskalacijom kinesko-američkog hladnog rata. Kao što su to i kontinuirani pritisci na Huavej i druge kineske tehnološke firme; pretnje skidanjem kineskih kompanija koje se ne pridržavaju američkih oditorskih standarda s američkih berzi; stavljanje na crnu listu vodećeg kineskog proizvođača čipova SMIC; proširenje programa Clean Network (koji je Trampova administracija osmislila s ciljem odbrane nacionalnih resursa, uključujući i zaštitu privatnosti individualnih građana, od upliva malignih aktera, kakvim se smatra i kineska Komunistička partija, prim.); te nova izvršna naredba o bezbednosti informacionih i komunikacionih tehnologija i lanaca snabdevanja. Zapravo, nove mere koje vode eskalaciji ovog hladnog rata SAD donose gotovo svake sedmice - a Kina počinje da uzvraća na isti način. Dve sile sada se konfrontiraju u svim dimenzijama međusobnih odnosa - uključujući one vojne i geopolitičke. S tim će se, u izvesnoj meri, nastaviti i ukoliko DŽo Bajden narednog meseca pobedi na predsedničkim izborima, budući da je „rasparivanje“ od Kine sada nešto oko čega postoji konsenzus republikanaca i demokrata. Pitanje je da li nam predstoji neobuzdano strateško nadmetanje, na granici da preraste u obuzdavanje (po spoljnopolitičkom konceptu kojim su se SAD rukovodile tokom Hladnog rata sa SSSR-om, prim.), ili pak „kontrolisanog“ rivalstva. U svakom slučaju, rizik da bi hladni rat na kraju mogao da eskalira u pravi rat takođe se uvećava. Tajvan i Južno kinesko more su moguća poprišta vojne konfrontacije - do koje bi moglo da dođe i slučajno. Prošlog novembra ste identifikovali najveće rizike s kojima se suočava globalna privreda, te konstatovali kako je „fundamentalni rizik po rast i dalje prisutan, i zapravo se uvećava“. Jedna svetla tačka, pisali ste tada, jeste to što se činilo da je mogućnost „tvrdog Bregzita“ skinuta sa stola. Jedanaest meseci kasnije, „tvrdi Bregzit“ je, reklo bi se, jedino jelo u ponudi. Kako je ta izmena promenila računicu ekonomske politike u Evropskoj uniji, čiji ste odgovor na pandemiju kovida-19 nazvali „ekonomski neadekvatnim“? I šta je s Velikom Britanijom, za koju ste sugerisali da će trpeti daleko teže posledice od EU? Prošle jeseni se „tvrdi Bregzit“ činio manje verovatnim jer su Britanija i EU u poslednji čas postigle sporazum o britanskom istupanju iz članstva u Uniji i usaglasile se oko protokola koji je trebalo da obezbedi da će granica sa Severnom Irskom ostati otvorena. Ali tada su sebi dale samo godinu dana za postizanje konačnog sporazuma o budućem karakteru trgovinskih odnosa posle Bregzita. Sada je to vreme praktično isteklo - dogovor je trebalo da bude postignut do polovine oktobra da bi Britanija i EU27 imale dovoljno vremena da ga odobre - a dve strane i dalje ukrštaju rogove. Avet tvrdog Bregzita ponovo se pomalja. Otvorena pitanja uključuju državne subvencije, zaštitu podataka, ribolov i stepen britanskog suvereniteta kad je reč o regulativi. Tanak sporazum o slobodnoj trgovini kad je u pitanju promet robe i dalje je moguć, ali čak i u tom slučaju bio bi to relativno tvrd Bregzit. Štaviše, nema mnogo razlike između tankog sporazuma o slobodnoj trgovini i povratka na režim po pravilima Svetske trgovinske organizacije (što je izvesna opcija u slučaju da sporazuma ne bude). To je razlog zbog koga neki od zagovornika tvrdog Bregzita preferiraju da sporazuma ne bude, posebno ako EU ne ustukne po pitanju pravila za odobravanje državnih subvencija. S tvrdim Bregzitom bi barem, kažu ti jastrebovi, britanski suverenitet bio očuvan u potpunosti. Ali tvrdi Bregzit bi nosio neke dodatne troškove koje bi Britanija morala da snosi povrh troškova kovidom-19 izazvane krize (i neuspelog odgovora premijera Borisa DŽonsona na nju). To bi takođe vodilo novom referendumu o nezavisnosti u Škotskoj - koji bi za posledicu mogao da ima raspad Britanije. I krah mirovnog sporazuma u Severnoj Irskoj, usled uspostavljanja granice s Republikom Irskom, mogao bi da označi kraj Ujedinjenog Kraljevstva. U međuvremenu, popularnost novog lidera Laburističke stranke Kira Starmera nastavlja da raste. Čak i ako tanak sporazum o slobodnoj trgovini bude usaglašen, potencijalni ekonomski rast u Britaniji biće niži nego da Bregzita nije bilo. U slučaju tvrdog Bregzita, i ECB i Engleska banka možda će biti primorane da pribegnu daljim monetarnim olakšicama kako bi ograničili kratkoročne troškove raskida (koji će biti viši za Britaniju nego za EU). U Britaniji će, na srednji rok, fiskalna politika postati još labavija, uprkos rizicima koje to nosi. Nedavno ste na Tviteru preneli komentar Tomasa B. Edsala objavljen u NJujork tajmsu, u kome je ukazao na opasnosti koje nosi „apokaliptična“ retorika u predizbornoj kampanji u SAD. Priče o mogućem postizbornom nasilju mogle bi da se ispostave kao proročanstvo koje se samo ispunjava. Kakve efekte bi takva predizborna retorika mogla da ima na ekonomiju i tržišta? Da li su se investitori do te mere navikli na stanje neizvesnosti pod Trampovom administracijom da će rizik mogućeg nepriznavanja izbornih rezultata rutinski prihvatiti, ili će ih oni gurnuti preko ivice? Pojačana polarizacija i netrpeljivost između demokrata na jednoj, te republikanaca i Trampove administracije na drugoj strani, već uzima danak u ekonomiji i na tržištima. To što nije postignuta saglasnost o novom paketu fiskalne podrške oslabilo je privredu i tržišta hartija od vrednosti. Tržišta hartija od vrednosti takođe počinju da uračunavaju rizik nepriznavanja izbornih rezultata. Sporan ishod izbora 2000, kada su se nadmetali Al Gor i DŽordž V. Buš, rezultirao je korekcijom tržišta hartija od vrednosti od sedam procenata. Osporavanje rezultata ovogodišnjih izbora bilo bi mnogo dugotrajnije i gadnije, što bi tržišta poguralo duboko naniže. Ako se izborni dan pretvori i izbornu nedelju ili nedelje, mesec ili mesece, SAD bi mogle da se suoče s ozbiljnijom epizodom bežanja od ekonomskih rizika, s mnogo nižim cenama hartija od vrednosti, nižim prinosima na obveznice, slabijim dolarom i višim cenama zlata. Nakon što se ispostavilo da je Tramp pozitivan na kovid-19, američke političke, bezbednosne i izborne neizvesnosti su eskalirale. Ovaj izborni ciklus bi, štaviše, lako mogao da dovede do totalnog haosa i socijalnih nereda. U avgustu ste napisali da, iako su predviđanja po kojima su američkom dolaru odbrojani dani „u velikoj meri preterana“, ukoliko Sjedinjene Države „nastave da monetarizuju velike budžetske deficite (...) porast inflacije bi mogao da bude taj koji će na kraju obezvrediti dolar i umanjiti njegovu atraktivnost kao rezervne valute“. Otad je šef američkih Federalnih rezervi (Fed) DŽerom Pauel objavio da će centralna banka olabaviti svoj pristup targetiranoj inflaciji i kamatnu stopu ostaviti blizu nule u najmanju ruku do 2023. Do koje mere ovo uvećava rizik po dolar? I čemu bi to vodilo u kombinaciji s drugim mandatom za Donalda Trampa - razvojem događaja koji bi mogao da ubrza „okončanje američke geopolitičke hegemonije“? Razdvojio bih kratkotrajne sile čije će dejstvo verovatno oslabiti vrednost dolara u narednih nekoliko godina od dugoročnih faktora koji bi mogli da dovedu do toga da dolar izgubi status rezervne svetske valute. U ovu prvu kategoriju zaista spadaju mere popuštanja američke monetarne politike, uključujući poteze Feda usmerene na targetiranje prosečne inflacije. Tu treba ubrojiti i velike monetarizovane fiskalne deficite, istovremene deficite tekućeg računa i fiskalne deficite (s niskom stopom štednje), periode povećane spremnosti na rizična ulaganja, nastavak visoke stope infekcije kovidom-19, te slab privredni rast. Ali da bi dolar izgubio poziciju glavne svetske rezervne valute morala bi da postoji spremna alternativa koja bi zauzela njeno mesto; ne možete nešto zameniti ničim. A jasna alternativa zasad ne postoji. Juan to ne može da bude dok Kina ne sprovede radikalnije - i u mnogim slučajevima skupe - reforme kojima bi ga internacionalizovala. Ipak, na duži rok, ako SAD nastave veponizaciju dolara, koristeći ga da nameću primarne i sekundarne sankcije rivalima i saveznicima, neke centralne banke bi mogle da se odluče na udaljavanje od dolara kao valute u kojoj drže svoju imovinu i devizne rezerve. Verovatnije je da će se to desiti ako Tramp obezbedi reizbor, i u tom slučaju će američka geopolitička hegemonija i meka moć nastaviti da erodiraju. Dakle, dolar je za sada bezbedan. Ali bi tokom naredne dve decenije stvari mogle da se promene. Kad smo već kod mračnih predviđanja, vi ste svojevremeno zaradili nadimak Doktor Propast zbog toga što ste tokom čitavu deceniju dugog ekonomskog buma upozoravali da će svetskoj privredi to uskoro stići na naplatu. I onda je, naravno, 2008. upravo tako i bilo. Da li dramatične etikete poput Doktor Propast negativno utiču na očekivanja investitora, te tako i na to kakve će ekonomske posledice biti? Uvek sam zagovarao stav da sam Doktor Realista, a ne Doktor Propast. Zapravo, oni koji su redovno pratili moje istupanje znali su da sam često bivao optimističniji nego što su to bila tržišta. Na primer, 2015. sam tačno predvideo da Grčka neće istupiti iz EU, u vreme kada je konvencionalna tržišna mudrost nalagala zaključak da je grčki izlazak iz Unije vrlo verovatan. Takođe sam odbacio zabrinutost zbog kineskog tvrdog prizemljenja 2015. i 2016, kad su ga investitori uključivali u svoje kalkulacije. Ispravno sam predvideo da će Kina uspeti da izvede truckavo sletanje. Stoga je nadimak Doktor Propast jednostavno neadekvatan. Nijedan guru - ma koliko uticajan bio - ne može da negativno ili pozitivno utiče na tržišna očekivanja. Dakle, ne mislim da sam uticajniji nego što jesam; ja sam jedan od brojnih javnih intelektualaca koji izražavaju svoje mišljenje o stanju ekonomije, merama koje se donose, te situaciji na tržištima. Postoji li nešto što ljudi i dalje pogrešno shvataju kad je reč o finansijskoj krizi iz 2008, a što je potrebno korigovati u odgovoru na krizu izazvanu kovidom-19? Monetizovani fiskalni deficiti mogli bi biti adekvatan odgovor u situaciji kad nemogućnost odobravanja kredita pokrene agregatnu tražnju koja preti da izazove deflaciju. To je ono što se zbilo 2008. Kriza izazvana kovidom-19, nasuprot tome, kombinuje elemente šokova izazvanih kako negativnom agregatnom tražnjom tako i negativnom agregatnom ponudom. Na kratak rok, šok izazvan tražnjom je veći, a deflatorni pritisci dominiraju, tako da su potrebni uobičajeni monetarni i finansijski stimulansi. Ali bi vremenom šokovi izazvani negativnom ponudom mogli da postanu dominantni, usled trendova kakvi su deglobalizacija, kinesko-američko „rasparivanje“, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, trgovinski protekcionizam, smanjeno investiranje u Kinu, te šira fragmentacija globalne privrede. U tom kontekstu, uporni monetizovani fiskalni deficiti mogli bi da, za koju godinu, dovedu do istovremene recesije i inflacije. Takozvana stagflacija usledila je tokom sedamdesetih kada je, nakon dva negativna šoka u snabdevanju naftom, 1973. i 1979, usledilo popuštanje monetarnih i fiskalnih politika. Istorija bi mogla da se ponovi. Ponekad se čini da smo na putu da ostanemo bez slova kojima bismo mogli da simbolički označimo naše ekonomske perspektive u uslovima pandemije. Govori se o oporavcima u obliku slova V, U, W i K, kao i o depresiji u obliku slova L. Da li će uslediti neki od njih, ili bi trebalo da izaberemo neko drugo slovo? Ova kriza mogla bi tokom vremena da se transformiše iz jednog slova u drugo. Drugi kvartal 2020. izgledao je kao slovo I: slobodan pad. Treći kvartal izgledao je kao V, jer tako izgleda svaki oporavak privredne aktivnosti posle velikog pada. Ali moj osnovni scenario je anemični oporavak u obliku slova U: s obzirom na rizike, neizvesnost i visoke nivoe zaduženosti, i korporacije i domaćinstva moraju da smanje finansijska opterećenja, troše manje (uključujući kapitalnu potrošnju) i štede više. U bi moglo da se pretvori u W - dva uzastopna pada u recesiju - ukoliko neadekvatni odgovori pojedinačnih zemalja na kovid-19 dovedu do novog velikog broja slučajeva infekcije, ako drugi talas na jesen i u zimu bude oštar, ako do nekog trenutka u 2021. ne budemo imali pouzdanu i efikasnu vakcinu, i ako se američki izborni haos pogorša. A ako se ne ponude odgovori na širok spektar starih i novih pretnji po globalnu privredu, depresija u obliku slova L koja bi potrajala sve do sredine ove dekade ne može se isključiti. U isto vreme, međutim, prolazimo i kroz konstantno iskustvo oporavka u obliku slova K, koji karakteriše rastući jaz između Volstrita (velikih kompanija, velikih banaka i velikih tehnoloških firmi) i Mejnstrita (radnika, domaćinstava i sitnih privrednika). Prihodi belih kragni s dobrim, stabilnim poslovima i imetkom u hartijama od vrednosti nastavljaju da rastu, dok su plave kragne, oni koji obavljaju marginalne i servisne poslove, nezaposleni ili ne rade puno radno vreme, a finansijski imetak im je mali; posledica toga je da sve više i više zaostaju. To je recept za socijalne i političke nemire.