Arhiva

Politika i dalje u pantalonama

DEJANA VUKADINOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Sedamdesetih godina prošlog veka pojavila se fotografija tadašnjeg predsednika Finske Urha Kekonena u hipsterskom stilu, odevenog u crnu jaknu koja sjaji i sa stavom engleskog dendija. Ovaj čin, po svemu vickast i progresivan za to vreme, nije izazvao zloslutne komentare. Ako je i bilo kakvih prebacivanja zadržala su se ispod radara. Pomenuti funkcioner izbegao je toplog zeca i kada je svetlost dana ugledala njegova golišava slika u sauni. Što se ne može reći za aktuelnu finsku premijerku Sanu Marin. Naime, njena fotografija u crnom blejzeru, koja se ovih dana pojavila na koricama modnog časopisa, razbesnela je deo javnosti ove nordijske države. Trn u oku bila je činjenica da prva žena finske vlade ispod blejzera nije nosila ništa, iako je odevnu kombinaciju upotpunila ogrlicom. Na stubu srama našla se i lokacija gde je fotografija napravljena – zvanična rezidencija. Moralni dušebrižnici pohitali su da upute salve malicioznih komentara na društvenim mrežama. Tačka ključanja njihove argumentacije predstavlja mizogine primedbe na račun, iz njihovog ugla, provokativnog i nepriličnog oblačenja. Jer, to je protiv društvenih normi i pravila, posebno ako se taj neko nalazi na javnoj funkciji, a plus je u pitanju ženska osoba. Iako istorija pamti ne tako mali broj muških lidera u nedoličnim izdanjima, a Sara Marin je na diskutabilnoj slici sve samo ne razgolićena. Uz kritike, među kojima prednjače konzervativci, na adresu najmlađe premijerke na svetu pristizale su i reči podrške. Pokrenuta je čak i viralna kampanja u kojoj su učestvovale kako žene tako i muškarci, postavljajući fotografije u sličnom odevnom izdanju uz hašteg „ja sam sa Sanom“. Pored toga što je najmlađa premijerka, Sana Marin poznata je i po svom čvrstom zalaganju za šestosatni radni dan i četvorodnevnu radnu nedelju. Pokupila je i simpatije svojim brzim i adekvatnim odgovorom na krizu izazvanu nevidljivim neprijateljem oličenim u virusu korona. Što potvrđuju ankete i istraživanja javnog mnjenja. Tridesetčetvorogodišnja Marin nije prvi ženski lider kritikovan zbog izbora garderobe. Bivša šefica britanske vlade Tereza Mej često je bila na udaru medija zbog načina odevanja. Na sve te pogrdne komentare imala je jedan odgovor - „mogu se imati i karijera i odeća“. Engleska javnost osudila je i poslanicu iz redova laburista Trejsi Barbin zbog crne haljine koja joj je spala, otkrivši jedno rame, tokom obraćanja u Donjem domu. Nisu štedeli na rečima, pa su joj tih dana lepili svakojake uvredljive i primitivne epitete. NJu očigledno to nije mnogo doticalo jer je u jednom intervju za Bi-Bi-Si kratko izjavila da je u pitanju „još jedan primer seksizma sa kojim se žene suočavaju“ i da su „oni bezobrazni te da neće gubiti san zbog njih“. Kontroverzna haljina prodata je kasnije na aukciji, a prikupljeni novac usmeren je u dobrotvorne svrhe organizaciji koja pomaže devojčicama da izgrade samopouzdanje i samopoštovanje. Nepristojne komentare upućene na izgled nije mogla da izbegne ni nemačka kancelarka Angela Merkel. Na otvaranju nacionalne norveške opere u Oslu pojavila se u crnoj haljini sa povećim dekolteom, koji je upotpunila isto tako glomaznom ogrlicom. Vest je odjeknula ne samo u Nemačkoj nego i širom evropskog kontinenta. Šefica Hrišćansko-demokratske unije, koja se na najvažnijoj funkciji u nemačkoj državi nalazi već petnaest godina, odgovorila je u svom maniru, smireno i bez preteranog uzbuđivanja. „To je jednostavno zbog činjenice da je u Nemačkoj žena kancelarka. U svakom slučaju, sigurno ne bi bilo ovakve diskusije sa muškarcem (kao kancelarom).“ Da je zaista tako potvrđuje odsustvo burnih reakcija na slike savremenih muških lidera u ležernim izdanjima i lagodnijoj atmosferi. Tako su fotografije ruskog predsednika Vladimira Putina bez majice ili dok polunag jaše konja samo doprinele jačanju njegovog muževnog imidža. „Kada sam na odmoru, ne vidim potrebu da se krijem iza grmlja i u tome nema ništa loše“, branio se prvi čovek Ruske Federacije. Sadašnji britanski premijer Boris DŽonson jeste bio predmet medijskog pisanja zbog svoje nekonvencionalne odeće, ali to očigledno nije uticalo na njegovu političku karijeru. Ni izgužvani sakoi, šarene košulje, atraktivna odeća za trčanje, crvena kapa, havajski šortsevi ili belo-plava kaciga dok je zaglavljen na zip liniji tokom Olimpijskih igara u Londonu 2012, nisu odmogli da od gradonačelnika Londona, preko mesta ministra spoljnih poslova, dođe do Dauning strita broj deset. I niko nije dovodio u pitanje doličnost njegovog izbora garderobe. Kada se sve to posloži, dolazimo do ključnog pitanja – da li o nečijoj kompetentnosti više govori izgled ili opipljivi rezultati rada? Hoćemo li političke funkcionere sada ocenjivati na osnovu odabira garderobe ili odluka i postupaka koje sprovode? Da li je na pomolu nova metodologija uspeha u kojoj je izgled glavna merna jedinica? I da li način odevanja postaje nova osa podele na konzervativce i liberale u već podeljenom svetu? Cinik bi rekao da nema ničeg spornog u tome da se osobe na čelnim pozicijama države osuđuju i zbog spoljašnjeg izgleda. Dolaskom na javnu funkciju, svesno su prihvatili izlazak iz anonimnosti, što sa sobom direktno povlači i ovu vrstu ocenjivanja. Ima istine u tome, ali problem nastaje kada se to jednostrano sprovodi. Iako broj žena na vodećim državnim pozicijama raste iz godine u godinu, čini se da događaji poput ovih demantuju dobro poznate floskule o zastupljenoj rodnoj ravnopravnosti. Jer, brojnost ne znači automatski i moć, koju u svojim rukama ljubomorno još čuvaju oni što nose pantalone. Pre će biti da su na delu dvostruki standardi i da će ženski lideri češće biti predmet polemike zbog toga šta nose, nego njihove kolege. A o ostvarenim agendama i obećanjima će se kasnije diskutovati, kada se zadovolje ti bazični kodeksi oblačenja koje društvo nameće. Tada će možda i moći - i karijera i odeća.