Arhiva

Samovolja Sinoda i dekana Bogoslovskog fakulteta

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Grupa od 199 nastavnika i saradnika Univerziteta Beograd uputila je otvoreno pismo rektorki Univerziteta, profesorki Ivanki Popović, povodom dešavanja na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. NIN pismo objavljuje u celini: „Poštovana koleginice Popović, već više od godinu dana svedoci smo duboko obespokojavajuće situacije na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (PBF). U prvom koraku je, bez raspoređivanja na drugo radno mesto, redovnom profesoru Maksimu Vasiljeviću i docentu Marku Vilotiću (obojica trenutno na neplaćenom odsustvu) nezakonito i bez ikakvog obrazloženja potpisom dekana oduzeta mogućnost da drže nastavu i izvode ispite, da bi eskalirala otkazom redovnom profesoru Rodoljubu Kubatu. Otkaz uručen profesoru Kubatu je nezakonit, a ta nezakonitost je toliko očigledna i osvetnička, iz čega sledi da je u pitanju progon, a ne tek otkaz. Rešenje uručeno profesoru sadrži zabranu obavljanja poslova nastavnika na akademskim studijama i naređenje dekanu PBF-a od strane Sinoda SPC da bez odlaganja donese rešenje o prestanku radnog odnosa profesoru Kubatu na PBF. Pri tome je upravo dekan PBF onaj koji je ovo rešenje doneo, izričući zabranu nastave profesoru i naređujući samom sebi da mu otkaže ugovor o radu. Izreka ovog rešenja utvrđuje još i to da se na PBF profesoru Kubatu ne može „obezbediti obavljanje drugih poslova“, a vrhunac čini deo izreke kojim se utvrđuje da je sastavni deo rešenja dekana „pravosnažna i izvršna Odluka Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC“. Protiv ovog rešenja, sudeći po datoj pouci o pravnom leku, kojom je propraćeno, profesor Kubat nema pravo ni na kakvo pravno sredstvo! Prilikom donošenja ovog rešenja, pored toga što je ono suprotno Zakonu o visokom obrazovanju i Zakonu o radu, povređena su neotuđiva ljudska prava profesora Rodoljuba Kubata. Među njima naročito njegova sloboda naučnog i duhovnog stvaralaštva zajemčena članom 73. Ustava Republike Srbije i pravo na pravno sredstvo, koje je jedno od ovlašćenja prava na pravično suđenje i odlučivanje, zajemčeno članom 36. stav 2. i članom 32. Ustava. U članu 75. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju određeno je da se način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja, propisuju opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove, dakle, u ovom slučaju Statutom Univerziteta u Beogradu, koji, opet u članu 138. stav (4) upućuje na Pravilnik o načinu i postupku sticanja zvanja i zasnivanja radnog odnosa nastavnika na Univerzitetu u Beogradu (Pravilnik). Budući da u Pravilniku nisu sadržane odredbe o otkazu ugovora o radu nastavnika, merodavan je Zakon o radu Republike Srbije. Otkaz koji je dat profesoru Kubatu, u obrazloženju rešenja dekana PBF predstavljen je svesno lažno i pogrešno, kao prestanak radnog odnosa do koga dolazi po sili zakona (član 176. Zakona o radu). A osnov za taj prestanak čini, prema ovom obrazloženju „pravosnažna i izvršna Odluka Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC“ (Sinod). U Republici Srbiji koja je sekularna država silom samog Ustava, isključivo sudske odluke mogu imati svojstvo pravnosnažnosti. Čak ni odluke upravnih državnih organa ne postaju pravnosnažne – one mogu biti samo konačne. Takođe, svojstvo izvršnosti mogu imati samo sudske odluke i upravni državni akti. Odluka Sinoda - ma kakva bila - ne može biti akt koji Zakon o radu određuje u članu 176. tačka 2, kao jednu od osnova za prestanak radnog odnosa po sili zakona. Sinod nije državni organ, niti drugi organ koji vrši javna ovlašćenja. Sinod nije poslodavac profesora Kubata. Sa stanovišta prava Republike Srbije, odluka Sinoda je isto što i odluka ma kog udruženja građana. Takođe, pozivanje na Statut PBF u obrazloženju ovog rešenja samo pogoršava sliku progona profesora Kubata. Da li je odista moguće da je Senat Univerziteta u Beogradu dao saglasnost (član 43. Tačka 45. Statuta Univerziteta u Beogradu) na Statut PBF koji određuje da je potrebno odobrenje Sinoda za „službu učenja“ na PBF? Da li je odista moguće da se statutom bilo kog fakulteta krši Ustav, a u ovom slučaju, član 11. Ustava koji glasi: Republika Srbija je svetovna država. Crkve i verske zajednice su odvojene od države. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. Da li bi Senat dao saglasnost na Statut, na primer, Pravnog fakulteta UB ako bi u njemu stajala odredba po kojoj je za nastavu nastavniku potrebno odobrenje, na primer, republičkog javnog tužioca? Odobrenje bilo koga van Univerziteta samog za nastavu na Univerzitetu - jeste otvorena negacija autonomije univerziteta. Autonomija univerziteta je ustavna kategorija, zajemčena članom 72. Ustava. Radni odnos prof. dr Rodoljubu Kubatu nije prestao po sili zakona. A nije prestao ni otkazom poslodavca, tj. dekana PBF, jer nije nastupio nijedan od razloga za to, predviđenih u čl. 179. Zakona o radu. Naglašavamo da je na našem univerzitetu, koji je prema Zakonu o visokom obrazovanju član 44. „visokoškolska ustanova od nacionalnog značaja“ radni odnos profesora Kubata prestao samovoljom Sinoda i dekana PBF. Samovolja je suprotna vladavini prava i pravnom poretku. Samovolja je suprotna autonomiji univerziteta i akademskoj slobodi. Konačno, direktno je suprotna Ustavu Republike Srbije koji jemči autonomiju univerziteta (čl. 72) i slobodu naučnog stvaralaštva (član 73). Dopustiti da se, uprkos činjenici da živimo u sekularnoj državi, institucionalizovani centri otuđene klerikalne moći mešaju u rad Univerziteta, znači kršiti Ustav i zakone ove zemlje. Van sumnje, prof. dr Rodoljub Kubat je žrtva ovog nedopuštenog i nedopustivog mešanja. On je izabran da plati cenu slobode svog naučnog i duhovnog stvaralaštva. On je ovim infamnim otkazom izložen otvorenom i civilizacijski nedopustivom formalnom i neformalnom progonu. Nedopustivo ja da neko (bio on univerzitetski nastavnik ili student) odgovara zbog onog što misli i onog što govori. Profesoru Kubatu se upravo to događa. Univerzitet u Beogradu ne sme ćutati o ovome. On mora primeniti državne i univerzitetske zakone i propise. U Vašim je rukama, poštovana gospođo Popović, čuvanje zakonitosti i poštovanje statuta Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu. Vi ste dužni da pisanim putem upozorite dekana i Savet PFB na postupanje i odluke suprotne ovom Zakonu o visokom obrazovanju ili Statutu Univerziteta (član 64. Stav 3. Zakona o visokom obrazovanju; član 26. Stav 1 tačka 16/ Statuta Univerziteta u Beogradu). Za početak, bar to morate učiniti. Morate braniti autonomiju Univerziteta ne samo od države, nego i od crkve i od uticaja klerikalizacije uopšte. To važi i kad je u pitanju PBF. Progon ova tri nastavnika nije prvi u istoriji Univerziteta u Beogradu, a po zloslutnosti i osvetničkom besu koji ga prati, nije ni poslednji. Među potpisnicima ovog pisma Vama nalaze se profesori, danas većinom u penziji, koji su bili progonjeni i odstranjeni sa Univerziteta u Beogradu 1998. godine, posle donošenja zloglasnog Zakona o univerzitetu, od koga se univerziteti u Srbiji još nisu oporavili. Ne smete dozvoliti još jedan takav progon za vreme Vašeg mandata. To će svakako trajno osakatiti Univerzitet kome ste na čelu. Morate naći rešenje da se ovi nastavnici vrate tamo gde po svojim akademskim dostignućima i akademskoj slobodi spadaju - na PBF. Ukoliko to ne bude moguće, PBF nije mesto na našem univerzitetu. Ako ova tri nastavnika pokrenu postupak pred sudom, uspeće u njemu. Ustav i zakoni Republike Srbije na njihovoj su strani. Mi tražimo od Vas da se odmah primene Ustav i zakoni Republike Srbije i da ovim nastavnicima sud ne bude jedino rešenje. U međuvremenu, morate imati u vidu egzistencijalnu stranu ovog očigledno nezakonitog, hirovitog i zloslutnog otkaza: ostavivši za ovu priliku slučajeve prva dva nastavnika, napomenimo da je profesor Kubat hranitelj četvoročlane porodice. Mi, njegove kolege, nećemo dopustiti da bude prepušten na milost i nemilost zloj volji osionih opskuranata i njihovih poslušnika. Sa ovlašćenjima koja imate, Vaša je dužnost da nam u ovome pomognete. Ako Vaši napori za reintegraciju ovih nastavnika na PBF ne budu uspeli u veoma kratkom roku, možete naći privremeno rešenje barem za njega. On je čovek od nauke i duhovnosti, on je posvećen nastavi, poučavanju studenata. Ne sme se tražiti rešenje izvan toga, službeničko, savetničko i sl. To bi bio još samo dodatni pokušaj vređanja dostojanstva ličnosti. Privremeno rešenje za redovnog profesora Kubata znači privremenu redovnu profesuru na Univerzitetu, tamo gde njegovo znanje i nastavničke sposobnosti imaju smisla. Izostane li brz i adekvatan odgovor, ostaće nam snažna internacionalizacija ovog osionog progona ljudi zbog slobode mišljenja, naučnog i duhovnog stvaralaštva. Imajte u vidu i to da se stepen (ne)demokratičnosti jednog društva, pored ostalog, meri i poštovanjem akademskih sloboda. NASTAVNICI I SARADNICI UB Dušan Teodorović, redovni član SANU Radomir Saičić, redovni član SANU Vladimir Stevanović, redovni član SANU Vladica Cvetković, dopisni član SANU Tanja Ćirković Veličković, dopisni član SANU Vesna Rakić Vodinelić, redovni profesor u penziji Vladimir Vodinelić, redovni profesor u penziji Miodrag Zec, redovni profesor u penziji Miomir Despotović, dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu Biljana Stojković, redovni profesor (spisak svih 199 potpisnika na sajtu i društvenim mrežama NIN-a)