Arhiva

Protiv vlasti u više kolona

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Uslovi za fer i slobodne izbore mogu jedino biti posledica uspešne borbe za konsolidaciju opozicije i podršku građana, jer ako nema ko i čime da se bori za te uslove, i ta borba je onda osuđena na propast. Vlast može biti naterana na promenu izbornih uslova samo pod snažnim uticajem javnog, ali i međunarodnog pritiska. To znači da je borba za konsolidaciju opozicije neodvojiva od borbe za izborne uslove, jer samo ojačana opozicija, koja ima kapacitet da pridobije širu podršku građana, može da izvrši i potreban pritisak na vlast. Vučićev režim sigurno neće menjati izborne uslove, koji bi direktno vodili u njegovu smenu, samo zato što se pred njega postavi taj zahtev. Zato je pogrešno zahtev za izborne uslove postavljati kao prvi, a još pogrešnije kao jedini korak. Baš kao što je bilo pogrešno bojkot postavljati kao cilj, a ne kao sredstvo. Iskustvo prethodne godine bi bilo dragoceno za opoziciju, ukoliko se iskoristi za spoznaju učinjenih grešaka. Istovremeno, to iskustvo bi bilo pogubno ukoliko bi opozicija ostala zarobljena u istoj matrici, samo zarad ubeđivanja sebe i građana da grešaka nije ni bilo. U tom smislu posebno je pogubno da opozicija ostaje talac bojkota, deleći se i dalje na one koji su bojkotovali izbore i one koji nisu. I pre prošlih parlamentarnih izbora, nažalost, bojkot je više doprineo podeli unutar opozicije, nego njenoj snazi i jedinstvu od kojih i zavisi pobeda nad ovim režimom i zato je prvi korak koji bi trebalo preduzeti upravo prevazilaženje te podele. Nesporno je da je nastup opozicije u jednoj koloni neodrživ. Zato je neophodno što pre formirati više kolona, ali tako da naše razlike rade za nas, a ne kao do sada za Vučića. Upravo zbog toga smo i inicirali razgovore koji su u toku. Nažalost, deo opozicije se i dalje ne odaziva na pozive na te razgovore, a takav otpor jedinstvu opozicije dodatno troši i ovo malo preostalog vremena za borbu protiv vlasti, jer je najveći deo opozicionog biračkog tela u apstinenciji upravo usled zamora zbog tih podela. Uprkos svemu, duboko sam uveren da je pobeda na sledećim izborima moguća i da zavisi pre svega od opozicije, a ne od Vučića i izbornih uslova. Ni Petog oktobra nismo pobedili tako što smo se izborili za izborne uslove, već tako što smo se jedinstvom i ogromnom borbom i energijom izborili za podršku građana i za međunarodnu podršku. Danas se isto tako moramo, pre svega, izboriti za podršku građana, a nakon toga sve ostalo, poput izbornih uslova, ili dolazi po automatizmu ili prestaje i da bude neophodno. Formula za pobedu je zapravo vrlo jednostavna, ali konkretne korake je štetno javno iznositi. Međutim, ono što se može reći jeste da je potrebno, pre svega, otkloniti se od svih dosadašnjih stereotipa, koji su sve vreme više koristili Vučiću nego opoziciji. Pa tako, na primer, dok se opozicija vodila nestranačkim trendovima, SNS je kao stranka samo jačala. Pored intenzivnog rada na infrastrukturi i terenskoj kampanji, potrebno je da se obustavi besmislena borba za mesto prvog na Titaniku i budući da nijedna opoziciona stranka nema dovoljno veliko biračko telo, da shvatimo da je za pobedu važno da se obraćamo i apstinentima i dosadašnjim Vučićevim biračima, jer bez njih nema pobede. Ubeđivanje ubeđenih ne može dovesti do promene. A da bismo ubedili i „neubeđene“ očigledno je potrebno da građani u opozicionom delovanju prepoznaju i alternativnu političku ponudu, a ne samo želju za smenom vlasti, koja biračima često deluje samo kao naličje želje za dolaskom na vlast. Dijalog uz međunarodno posredovanje je potreban, ali svakako ne i dovoljan. Ipak, ono što bi suštinski doprinelo ubrzanju konsolidacije opozicije je što pre određivanje jednog ili više predsedničkih kandidata. To je ujedno i najveći izazov sa kojim se opozicija suočava, ali i test prevazilaženja dosadašnjih grešaka. Na opoziciji je u tom smislu i ogromna odgovornost, jer predstojeći izbori će biti ključni za budućnost Srbije, više nego svi nakon 2012. Međutim, najvažnije od svega je da opozicija ne sme da se preda i da moramo da vratimo građanima optimizam i veru u to da je pobeda moguća, jer jedno od Vučićevih najmoćnijih oružja je apatija one većine građana koja ne glasa za njega i strah onih koji egzistencijalno uslovljeni glasaju za režim. Povratak nade i razbijanje straha su ključni preduslov pobede. A to zavisi mnogo više od naše posvećenosti, energije i hrabrosti, nego i od najboljih izbornih uslova.