Arhiva

Organizovani kriminal stvorila je Državna bezbednost

TANJA NIKOLIĆ ĐAKOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Ne znam da li na svetu ima još neka zemlja u kojoj premijerka u svom ekspozeu navodi da je jedan od najvažnijih zadataka buduće vlade da sačuva život predsednika, u našem slučaju - Aleksandra Vučića. Ali to može da znači samo jedno – mi smo blokbaster tragikomedija od države. Države sa plantažom marihuane koju su posećivali i ministri, a posao obezbeđivali pripadnici BIA i VBA. Ne besni ovde rat protiv mafije, da bi predsednik bio targetiran kao meta, kaže za NIN Dobrivoje Radovanović, kriminolog, profesor Univerziteta i bivši direktor Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. Da li vas je ipak taj visoko postavljeni cilj premijerke iznenadio? I da i ne. Ako država ima neke sumnje ili informacije o ugroženosti bezbednosti predsednika, to se ne iznosi javno dok se ti ljudi ne pohapse. Jer, kad se to javno iznese, onda se faktički daje upozorenje onima koji eventualno spremaju napad na predsednika. Ali, takođe, to može biti politička igra, način kojim se pokušava povećati autoritet predsednika i broj njegovih simpatizera. Sa porukom - on obavlja veliki posao za Srbiju iako mu je život u opasnosti. Sećate se kada su tabloidi „preklinjali“ predsednika da ne ide u Kinu, da se živ neće vratiti, da taj avion neće sleteti… Ne mogu da razlučim da li se tu radi o paranoidnim idejama tabloida, što je moguće, ili o podstrekivanju tabloida da bi se glorifikovao odlazak predsednika kao čoveka koji ide da sklapa korisne ugovore za Srbiju i kako bi pojačali efekat propagande. Koristeći ovu manipulaciju, on se uz pomoć tabloida predstavlja kao čovek koji rizikuje svoj život za Srbiju, odlazi navodno uprkos svim opasnostima po život, zato je taj čovek i više nego junak. Moguće je da je ta vrsta podsticaja paranoidnih vesti motivisana glorifikovanjem jednog čoveka, ipak mislim da se radi o kiksu tabloida. I sam predsednik govori o svojoj ugroženoj bezbednosti? To su stvari koje su izvan nauke kriminologije, obojene su politikom i to ne spada u moj domen, već ljudi koji se bave javnim zdravljem. Po meni nije normalno da se takve stvari govore javno, ako se govore - u pitanju je dnevna politika. Nauka kojom se ja bavim kaže da se bezbednosne pretnje rešavaju u najvećoj tišini kako bi se otkrio ceo lanac a ne samo jedan učinilac ili grupica. Ako je političar u pitanju i to tako visokog ranga, zna se da moraju postojati političke gazde i inspiratori. O tome se ne govori javno, po pravilu kriminologije, već se razotkrivaju. Ali ovde bezbednosne službe ne rade po pravilima nauke već politike. Kako radi služba Bratislava Gašića, koje su njegove kvalifikacije za tu poziciju, osim lojalnosti vođi? Nije mu valjda potrebno iskustvo za tu poziciju?! Karakteristika našeg sistema vladavine je da ministri ili rukovodioci, pa i službi, ne treba da imaju iskustva i znanje nego partijsku lojalnost najvišim državnim rukovodiocima. S druge strane, mi smo imali atentat na premijera Đinđića i to nam ne daje pravo da olako shvatamo pretnje najvišim funkcionerima. Ali rekao sam vam kako se one, ako ih ima, rešavaju. Kod Đinđića smo imali improvizaciju, mlada država, nema iskustvo, nema na koga da se osloni. Ali naš problem je ostao isti, vladajući ljudi ne slušaju nauku nego instinkt i svoje partijske drugove koji su im lojalni. A lojalnost je stvar koja se lako menja. Danas lojalan, sutra gleda kako će njega da nasledi. To je ljudska priroda. Čime objašnjavate Jovanjicu? Ima nekoliko stvari u bliskoj prošlosti koje odudaraju od deklarisanih namera da se država posvećuje borbi protiv organizovanog kriminala. Prošla vlada Ane Brnabić nije uradila ništa bitno u sprečavanju organizovanog kriminala i suzbijanja mafije. A mafija je višestruko delatni kriminal i za svaku od njenih delatnosti mora da postoji specijalizovana ekipa ili deo službe koji zna šta treba raditi u tim slučajevima. Zadatak svake državne bezbednosti, pa i naše, jeste borba protiv terorizma, mafije, trgovaca narkoticima, oružjem, ljudima… a ne samo borba za bezbednost funkcionera. Imali smo inerciju, ćutanje bezbednosnih službi kada je Krušik u pitanju. Tu je Vlada pokazala koliko stvarno želi da se bori protiv organizovanog kriminala, a to jeste organizovan kriminal, tu su, kao u slučaju Jovanjice, visoki činovnici u sprezi sa organizovanim kriminalom. Ta plantaža postoji duži niz godina, odlazi u posetu jedan ministar, pa drugi, službenici policije, ljudi koji su zaduženi za bezbednost i niko da ne namiriše marihuanu i da preduzme nešto?! Nemojmo posle reći da nisu znali. Jovanjica je pala sasvim slučajno, „greškom“ policajca koji je bio zadužen za borbu protiv narkotika u Beogradu i zahvaljujući narcisoidnosti direktora Jovanjice i njegovoj želji da izigrava veličinu. Taj vlasnik plantaže marihuane imao je legitimacije MUP-a. Da nije bilo te „greške“ policajca, Jovanjica bi prodala svoj proizvod i podelila dohodak u čitavom lancu. Tu ta sprega vlasti, funkcionera i organizovanog kriminala, kao i u Krušiku, zveči. Kao što je bilo 90-ih, ta sprega para oči i uši ali niko na to ne reaguje. Da li upravo zbog te sprege o kojoj govorite? Gledajte, organizovani kriminal u zemlji stvoren je od strane DB-a devedesetih. Nije nastao slučajno, greškom, već namerom DB-a da u vreme sankcija, ratova, ima ljude koji će da rade stvari ispod žita i koji će deliti profit sa određenim brojem funkcionera i ljudi na položaju. Prvi potez organizovanog kriminala od strane srpske vlasti bio je upad u federalne rezerve, piramidalna štednja i stara devizna štednja. Bili su to kriminalni potezi vlasti na koje niko nije reagovao i za koje niko nije odgovarao dok opozicija nije došla na vlast. Tako je kriminal ušao u partije, među funkcionere i institucije. I od tada imate spregu određenih tipova kriminala sa političkim partijama. Ne zaboravite da su veliki trgovci drogom Srbije i Crne Gore finansirali dve političke partije manje po značaju i veličini. Koje su to partije? Nije to baš nepoznato. Organizovani kriminal sam je stvarao političke stranke i ulazio u parlament. I danas imate ogranke organizovanog kriminala u parlamentu. Šta hoćete više od te sprege koju čine država i njene institucije, od toga da organizovani kriminal prolazi a one ga ni ne primećuju? Dovoljno je samo da ćutite, zatvorite usta ili oči, ako ste u nekoj instituciji koja treba da reaguje i vi pomažete organizovani kriminal. Ako je vaša dužnost, zadatak, posao da reagujete, a vi ništa ne preduzimate, ne gonite ih, a ne možete jer imate partijsko sudstvo, tužilaštvo, zavisni pravosudni sistem od dnevne politike, vi ste deo organizovanog kriminala – vi ste deo mafije. Dakle, u mafiju su uključeni i tužilaštvo i sud, i ostale institucije, pa i sam parlament. Hoćete da kažete da politika upravlja mafijom, ili mafija upravlja kriminalom i državom? To nije ništa specifično samo za Srbiju. U većini zemalja organizovani kriminal je na najvišem nivou. Da, kod nas jeste. Setite se ogromne količine kokaina pronađenog u Komercijalnoj banci. Treba li vam veći dokaz da je mafija u vrhu vlasti, u bankama, tužilaštvu, sudstvu i svim institucijama? Treba li da vas podsetim na to kad razmišljate o Jovanjici? LJudi koji su vodili tu banku bili su bliski saradnici DB-a. Imamo tvrdnje da je droga uništena, ali dokaza nema. Imam informacije drugih zaposlenih u tajnoj službi da nema ni u službi niti jednog dokumenta da je ta droga uništena. Naše vlasti, naše institucije boluju od tajnih poteza, i dalje sklapaju sa raznim svetskim firmama razne ugovore o kojima javnost ne zna ništa. Tu gde ništa javnost ne zna, a treba da zna, sumnjajte da se radi o organizovanom kriminalu. Povezujete i bankarski svet sa mafijom? Užasavam se uticaja vlasti na Narodnu banku koja i dalje kontroliše rad pojedinačnih banaka, a preko te kontrole može da izvodi poteze koji liče na organizovani kriminal. Ako Narodna banka drži sredstva pojedinih firmi koje su dobile presude odgovarajućeg suda da im se isplati nadoknada, a ona to ne čini, o čemu se tu radi? Ne da Vlada ili Narodna banka? Koliki procenat treba da se plati da bi se taj novac pustio? I gde će taj novac završiti, kod koga? Indirektno nas navodite da zaključimo da je Jovanjica državni posao? To ne znamo, ali je činjenica da su dolazili najviši funkcioneri i činovnici raznih državnih uprava. To se ne može objasniti samo prijateljstvom sa vlasnikom Jovanjice, makar on bio sponzor političke partije na vlasti. Činjenica da je nekoliko policajaca uhapšeno i da su učestvovali ljudi iz tajne službe odnosno BIA i VBA, govori vam da je služba umešana. A verujte, ljudi iz službi gotovo nikada ne rade samostalno i na svoju ruku bez naredbe šefova i načelnika, jer oni će za taj posao saznati. Pitanje je čija su naređenja slušali. To mora da se raščisti u sudskom procesu. Ali ako nemate nezavisno sudstvo, već zavisno od partije i mafije, možete da očekujete da taj proces traje toliko dugo dok ne zastari. Da li vam je kao kriminologu čudno u najmanju ruku što je ispitivan načelnik odeljenja za drogu koji je i otkrio Jovanjicu? Mislim da se radi o drugoj stvari. Novinari su prokljuvili priču da je vlasnik Jovanjice telefonom zvao visoke činovnike. I brata predsednika. Tada se ispostavilo da bi gospodin koji je otkrio Jovanjicu mogao da zna nešto više. Zato su tražili izjavu. Predsednik Vučić je najavio borbu protiv mafije, pa bi to moglo sve da se rasvetli? Kako?! Pa mafija korumpira i političke lidere, sud… Ako ste mafija i imate veze u politici, pravosuđu, vi ste poprilično zaštićeni. Imate informacije i ako imate vezu u policiji, prvo obične policajce, pa načelnika i još više, i imate čoveka u partiji, pa vi kontrolišete politički sistem! Kontrolišete i informacije u bezbednosnim službama, pravosuđu ili bilo gde. Ako najavljujete borbu protiv mafije, morate imati nezavisno pravosuđe i policiju van uticaja ministara. Bez toga svaka priča o borbi protiv organizovanog kriminala je politička floskula i najava da borbe nikada neće biti. Ako je ona selektivna, gonite samo one koji nisu u vašim redovima, tako nećete suzbiti mafiju. Predsednik najavljuje borbu protiv mafije, a sam je rekao da ne može da se bori protiv navijačkih grupa i posetio je njihove vođe pre no upravu klubova? Da li je to bila poruka da su pod njegovom zaštitom ili kontrolom? To ne znam. Ono što znam jeste da su navijačke grupe deo dobro organizovanog kriminala i da su u sprezi sa vlašću onoliko koliko su to klubovi, a oni su jako spregnuti sa vlastima otkako znam za te klubove visokog ranga. Ali ovog puta stvari su prevršile svaku meru. Napravljene su mafijaške organizacije od navijača, najgori narko-dileri i narko-organizacije. To što ih klubovi drže kao malo vode na dlanu, moguće zbog ucena, znači da imaju vajde od toga. Daju im poslovni prostor u prostorijama klubova, privelegije da su članovi uprave… Imamo dokaze da srednjoškolci koji pripadaju navijačkim grupama diluju drogu u svojim školama. Jer njihova osnovna delatnost je dilovanje droge. Od svih, možda je to najveća politička greška vlasti, jer je to direktan udar na decu, što te poslove dilovanja dozvoljava navijačkim grupama. Moram vam reći, reč je o poslu u kom je uključeno hiljade ljudi, dilera koji šire drogu među školama po Srbiji. Protiv te mafije, protiv tih ljudi vi ništa ne preduzimate, već im dajete prostor u klubovima, pa vi onda ne činite ništa drugo nego stvarate ili potpomažete potrošačku armiju droge kojom oni trguju. Vlast je za to odgovorna. Da li su ubistva na ulicama Beograda deo obračuna tog kruga? Imamo kavački i škaljarski klan? Kako je moguće da su nastala dva tako moćna klana, koja deluju i u Srbiji, u jednom malom mestu u Crnoj Gori? Čiji su oni pioni? Narko-kriminal može ceo grad da pretvori u svoju interesnu zonu na čitavoj Siciliji, pa celoj južnoj Italiji, kako ne bi mogao tamo u malom mestu? Imate na Kosovu… Veliku Trnavu? Da. Trnava je formalno selo, ali sa brojem stanovnika kao Aranđelovac. Da kupite plantažu droge u Južnoj Americi ne treba puno pameti, a oni to čine u državi koja to toleriše jer ubire porez od narko-poslova. U Južnoj Americi narko-kriminal obrće oko 800 milijardi dolara godišnje i ima sredstva da plati državne rukovodioce, da utiče na zakonodavstvo kako bi bila niska kazna, i ta država toleriše velike narko-kartele koji snabdevaju celu Evropu. Glavni problem je kako drogu prebaciti u Evropu. Moraju tu biti sposobni ljudi. E to vam rade ljudi sa Balkana. Kada se deli dobit, tu nastaje među njima svađa. To vam je suština rata kavačkog i škaljarskog klana. Jedni druge varaju u poslu, i to rešavaju ubistvima. Kada se u to uključi običajno pravo - krvna osveta, to se širi do toga da su čitave porodice iz tog sela eliminisane. Taj sukob ne možete zadržati u granicama tog malog sela. On se širi gde god ima navijačkih grupa koje prodaju drogu. Oko droge koja prolazi kroz Srbiju južnim pravcem ka lukama u Crnoj Gori iz Grčke, Bugarske, Turske ostaje 20 odsto heroina. Na uzorku od 1.287 srednjoškolaca iz Beograda, slučajno izabranih škola, odeljenja i đaka, što čini reprezentativni uzorak populacije, vidi se da 6,44 odsto srednjoškolaca koristi drogu, 11,11 odsto koristi drogu i trguju njom, 2,8 samo trguju drogom. To je 14 odsto dilera droge u redovima beogradskih srednjoškolaca, mahom članova navijačkih grupa. Trguju i devojčice, čak češće nego dečaci. Hoću da vam kažem da od borbe protiv organizovanog kriminala, navijačkih grupa koje diluju drogu i uništavaju decu ove zemlje nema ništa. Nema hapšenja i niko ne odgovara. Sve se svodi na prevenciju, nekoliko predavanja po školama kako je štetna droga. Predsednik, kako je rekao, nema način da se bori sa navijačima. Zašto hapse ženu koja je psovala Vučića na Tviteru i drže je u zatvoru šest meseci? Zašto je umro u zatvorskoj ludnici čovek koji je bulaznio nešto o policiji, laboratorijama droge u Vojvodini, i pretio ministru Stefanoviću i Vučiću SMS porukama upućenim svojim poznanicima? Inače, umro je na dan kada je stigao nalaz sudskih veštaka da nije lud, a primenjivana mu je terapija za paranoidnu šizofreniju? Nisam upoznat sa tim slučajevima. Načelno ću vam reći, po zakonu imate pravo da hvalite ili kudite predsednika i ne biste smeli da odgovarate zbog toga. Ako su stvarne pretnje predsedniku, treba da odgovarate. S druge strane, imate novine sa izmišljenim bombastičnim naslovima vezanim za predsednika i, da vam kažem, to je već vrsta bolesti. Stalne pretnje državnim udarima, atentatima… U Jajincima je otkriveno oružje u blizini kuće predsednikovih roditelja? Onda se takve stvari otkrivaju, čitav lanac ko stoji iza toga, a ne objavljuje se u medijima. Pitanje je, ako već znaju, zašto ne reaguju. Zato što im takve vesti odgovaraju. Propagandna slika da i pored ugroženosti života obavljaju svoj posao na najvećem mogućem nivou i brinu za narod i državu… Kud ćete bolji dokaz vlastite veličine. Predsednik je postavio pitanja: „Ko ste vi bando mafijaška da reketirate? Ko vam je dao pravo za to? To ne sme niko. Neko se suprotstavi, pa ne zna kako će da se završi. E sad ćemo da vidimo kako će da se završi i da vidimo da li ste jači od države.“ Ko reketira po Srbiji, da li znate? Ne znam ko reketira i da li reketira. Reketiranje je relativno sitan mafijaški posao, to mogu da rade i pojedinci nezavisno od mafije. Zašto je predsednik uzeo to, ne znam, možda je bio pogođen reketiranjem nekog svog prijatelja. Nego, šta ćemo mi sa finansijskom mafijom koja cveta u Srbiji i raznim drugim oblicima mafije? Šta ćemo sa mafijom koja se izrodila iz pandemije? Ko su Veselinović i Radoičić? Da li je tačno da ovi ljudi, optuženi za šverc šljunka, između ostalog, prodaju lažne kamene kocke za popločavanje Beograda u sprezi sa gradskim vlastima? Kolika je njihova zarada i šta su sve njihovi poslovi? I, da li ovde vlast kontroliše podzemlje i organizovan kriminal ili podzemlje kontroliše vlast? Ako je otac ministra Stefanovića bio upleten u Krušik a to je bio čist mafijaški posao, šta želite od mene više od toga da vam kažem? Ovde je mafija jača od pravosuđa, a jača je tako što se lepo kotira u politici, a pravosuđe je stranačko. Oni određuju koga treba hapsiti a koga ne.