Arhiva

Snovi i vizije

ZORAN KESIĆ i ekipa Njuz.net-a | 20. septembar 2023 | 01:00
Da li se sećate kada ste poslednji put videli nešto zaista grandiozno, nešto zaista monumentalno? Kada ste poslednji put zadrhtali pred nepojmljivom veličinom nečega? Bruto društveni proizvod se ne računa, jer se ne vidi. Kako možete da zadrhtite pred veličinom nečega što se ne vidi? Spomenik Stefanu Nemanji? Ne može ni to, nije još gotov. Na trgu stoji još uvek samo onaj žir na polupanom jajetu. Ili polupano jaje na žiru, nebitno, ali još to nije toliko veliko. A još manje grandiozno. Radovi u beogradskoj Ulici cara Dušana? Dobro, možda. Jesu monumentalni po dužini trajanja. Nekada smo imali stogodišnji rat, sad imamo stogodišnje renoviranje ulice, nije loše, ali ovde ipak govorimo o nečemu mnogo krupnijem, nečemu toliko velikom da nadrasta čak i arhitektonsku ekscentričnost Gorana Vesića. Jedna reč. Galerija. Najveći tržni centar na Balkanu! Nešto potpuno neviđeno. Nešto što je san i vizija, ali i ostvarenje snova i vizija! Nešto što će privući turiste, jer znamo šta turisti najviše vole - uličnu rasvetu i tržne centre. Nešto što je vredelo svečano otvoriti usred najgoreg talasa pandemije korone! Ali ništa ne brinite, sve je bilo bezbedno! Još uvek nema mnogo otvorenih lokala... a ni ljudi... ali ni korone! Beograd je najzad dobio tržni centar kakav zaslužuje, tržni centar koji je veći od svih postojećih tržnih centara, jer to je baš ono što nam je svima bilo potrebno. Trenutno je, doduše, dosta prazniji od većine postojećih tržnih centara, i ima bar jednog pacova više od svih postojećih tržnih centara, ali gledajmo to sa lepše strane. Pacov je sam. Nema zmija i narkomana! Dok neki sanjaju o letu na Mars ili imaju vizije o sletanju na meteorit, mi se ne zadovoljavamo takvim trivijalnostima. Mi želimo sve. Ili Luj Viton ili ništa! Koliko realno ljudi i prodavnica može da stane u jednu raketu koja leti na Mars? Sigurno ne 5.000 zaposlenih, 300 lokala, 50 restorana, bioskop za 1.700 ljudi i najmanje jedan miš. Ako može da stane i jedan restoran u raketu, ali nismo sigurni. Oni da mogu da smeste restoran u tu raketu, ne bi reciklirali otpad i to jeli. Ovo monumentalno zdanje predstavlja nešto u čemu ćemo uživati danas, ali i zalog za budućnost. Jednog dana, kad Beograd više ne bude bio raskopan i kada gradski saobraćaj bude funkcionisao, reke ljudi će se sliti u Galeriju. Za građane Ripnja, ali i mnoge druge građane prestonice, ovaj tržni centar imaće terapeutska svojstva. Moći će bar nakratko da zaborave da nemaju kanalizaciju, ali zato imaju priliku da kupe Luj Viton ili Guči proizvode. Moramo voditi računa o psihičkom zdravlju građana. Takođe, Galerija će verovatno često biti junakinja izbornih kampanja i novih i novih otvaranja. Na premijernom otvaranju predsednik reče da će tržni centar tek da se puni i da će tek sledeće godine da proradi u punom sjaju i kapacitetu, pa eto sjajne prilike za još jedno otvaranje. Kad se već ima, šteta da se ne koristi. Samo da ne završi kao kovid-bolnica poput one na Sajmu. Bilo bi bez veze šopingovati dok neko kašlje oko vas.