Arhiva

Sledi li oporavak u obliku slova V

NIN | 20. septembar 2023 | 01:00
Veliki delovi globalne ekonomije su do kraja leta počeli da pokazuju znake oporavka u obliku slova V nakon kolapsa koji je ovog proleća izazvala pandemija. Mesečni indikatori su u mnogim zemljama tokom juna i jula značajno skakali, uz projektovani realni rast BDP-a u trećem kvartalu od 10 do 15 odsto, uz pretpostavku da sve druge okolnosti ostanu nepromenjene. Svakako, ima razloga za upitanost da li je očekivano uzlazno kretanje samo tehnički oporavak - iluzija kreirana samom dubinom inicijalnog kolapsa. To bi lako mogao da bude slučaj, posebno ukoliko mnoge zemlje budu izložene drugom talasu pandemije, ili se ispostavi da su uzaludne bile velike nade polagane u brzo pronalaženje vakcine. Niko to ne može znati sa sigurnošću. Moraćemo da sačekamo i vidimo dokaze, dok pojedinačne zemlje pokušavaju da uspostave balans između upravljanja pandemijom i vraćanja ekonomije u normalu. Mada su Sjedinjene Države pandemijom pogođene teže od drugih zemalja, broj novoinficiranih je tokom leta počeo da opada, što je uvećavalo verovatnoću da će se ekonomski oporavak ubrzati. I u Kini su indikatori ukazivali na visok stepen kontrole nad pandemijom i ubrzani oporavak. S obzirom na dominantnu ulogu koju SAD i Kina imaju u globalnoj ekonomiji, ti pozitivni razvoji nagoveštavali su snažan oporavak svetske trgovine, bez obzira na njihov tekući trgovinski i tehnološki konflikt. U Evropi je mnoge zemlje zahvatio drugi talas kovida-19, što predstavlja posebno veliku pretnju po oporavak Španije. Neke zemlje su mere kontrole pandemije podigle na viši nivo, i ako se one pokažu uspešnim, proces ekonomskog oporavka biće nastavljen. Ipak, da bi se s većim stepenom sigurnosti govorilo o izgledima za kontinuirani ekonomski oporavak do kraja 2020. i tokom 2021, biće potrebno više dokaza o napretku na planu poboljšanih tretmana lečenja i bezbednih, efikasnih vakcina. Kad god da vakcina postane široko dostupna, moći će da se očekuje dodatno ubrzanje ekonomskih aktivnosti. Tek tada počeće polako da se oporavljaju delovi privrede koji su zbog održavanja veće distance pretrpeli najveći udarac - međunarodna putovanja, industrija zabave, ugostiteljsko-turistički sektor… Zapravo, osim ako se sve od potencijalnih vakcina koje su stigle do treće faze testiranja na kraju ne pokažu neuspešnim, moglo bi da se predvidi da će u predstojećim mesecima ovi teško pogođeni sektori započeti oporavak, što bi onda dodatno opravdalo nadu u ciklični oporavak. Ali postoji niz strukturnih pitanja koja treba razmotriti. Za početak, najurgentnije pitanje ove jeseni jeste da li je Grupa 20, kojom trenutno predsedava Saudijska Arabija, u stanju da stane na noge i obezbedi istinsku međunarodnu saradnju na način na koji je to učinila nakon globalne finansijske krize 2008. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i drugim međunarodnim zdravstvenim telima, potrebno je približno 35 milijardi dolara kako bi se osiguralo da vakcina, kad uđe u upotrebu, bude ravnopravno raspoređena čitavoj svetskoj populaciji od 7,8 milijardi ljudi. Ovo je trivijalna suma u poređenju s onim što mnoge od članica G20 već troše na podršku vlastitim privredama. Svejedno, finansiranje univerzalne distribucije vakcine apsolutno je od presudnog značaja kako bi se osigurao globalni oporavak, nasuprot onog koji bi bio omogućen samo onim zemljama u kojima je vakcina dostupna. Podjednako važna, mada se o njoj manje govori, jeste i ravnoteža između domaćeg i spoljnjeg rasta. Anksioznost izazvana pandemijom je mnoge vlade, posebno u zemljama Evropske unije, navela da pokažu dosad neviđen nivo entuzijazma za fiskalne stimulanse, a takvim programima potrošnje dodatna podrška obezbeđena je nesvakidašnje širokogrudom monetarnom politikom. Ekspanzivne makroekonomske politike sugerišu da će, osim u slučaju uvođenja iznenadnih i značajnih deflatornih fiskalnih mera usmerenih na smanjivanje nivoa zaduženosti, domaća tražnja ovaj oporavak pokretati snažnije nego što je to bio slučaj nakon krize iz 2008. To će se onda verovatno manifestovati kao oporavak svetske trgovine u većoj meri nego što su krajem leta mnogi komentatori verovali da je moguće. Ali to nas dovodi do trećeg strukturnog pitanja. Kada će sva aktuelna potrošnja stići na naplatu, i ko će to da plati? Reklo bi se da već postoji srazmerno snažan konsenzus u visoko razvijenim zemljama oko toga da bi rano fiskalno zatezanje trebalo izbeći. Ja lično bih pozdravio zatezanje koje bi usledilo nakon što kriza prođe. Ali naravno, mnogo toga će zavisiti ne samo od stepena i brzine oporavka nego i od veličine fiskalnih deficita. Ovde vredi ukazati da su očekivanja s kraja leta da će uslediti dodatni fiskalni stimulansi u SAD splasnule nakon što se pokazalo da su podaci o zaposlenosti bili bolji od očekivanih. Kada je reč o monetarnoj politici, objava američkih Federalnih rezervi s kraja avgusta da će preći na režim „targetiranja prosečne inflacije“ bila je pozdravljena kao dodatna mera podrške. Ali kvaka se sastoji u redosledu poteza. Da li će promene politike dati rezultate zavisiće od toga kakvi budu inflatorni pritisci. Ako bi finansijska tržišta iznenada počela da brinu zbog neočekivanog porasta stope inflacije, kreatori politike bi ponovo mogli da promene svoj pristup. Preostalo otvoreno pitanje jeste kako će kreatori politike odgovoriti na promene do kojih je dovela kriza izazvana kovidom-19. Da li će podsticati kreiranje nove poslovne kulture usmerene ka „profitu sa svrhom“, ohrabrivati korporacije (ili im se ulagivati kako bi ih se navelo) da se posvete dekarbonizaciji (smanjenju emisije ugljen-dioksida, prim.) i pronalaženju rešenja za društvene izazove poput antimikrobske otpornosti (AMR) i pretnje u vidu budućih pandemija? To bi svakako bilo dobrodošlo, i teško da bi predstavljalo preveliki korak za naše vlade.