Arhiva

Pobačaj države

IVANA JANKOVIĆ | 20. septembar 2023 | 01:00
Sigurno će biti mnogo tragedija i mnoge žene će patiti – ne samo žene koje žele abortus, već i one koje bi morale da ga urade. Mnogi ljudi još uvek ne razumeju opasnost. Stalno dobijamo pozive od žena koje se pitaju kako se to dogodilo. Gde su bile kada smo demonstrirali? Ovo je još 1993. godine, kada je u mladoj poljskoj demokratiji donet zakon koji zabranjuje abortus, najrestriktivniji među evropskim zemljama, izjavila za NJujork tajms Vanda Novicka iz Saveza žena i planiranja porodice u Poljskoj (Federation of Women and Planned Parenthood). Dvadeset sedam godina kasnije ulice poljskih gradova su pune demonstranata. Žene su, očigledno, naučile lekciju i to tako dobro da je vlada morala malo da ustukne. I napravi pauzu pre nego što na snagu zaista i stupi novi zakon koji je izgurala. Ustavni sud doneo je, naime, odluku da nije dozvoljen prekid trudnoće u kojoj se utvrdi nepravilan razvoj fetusa. A to je bio jedan od tri razloga koji su do sada dozvoljavali abortus. Sada je to moguće samo ako trudnoća ugrožava zdravlje žene ili ako je posledica silovanja ili incesta. Trudnice će, ako ovako ostane, morati da se nose sa saznanjem da im je dete neizlečivo bolesno, da nije izvesno koliko će živeti po rođenju, niti da li će uopšte trudnoća moći da se iznese i neće moći da se prekinu tako rizične trudnoće. Zahtev za takvu izmenu podnela je grupa poslanika i to sudu, preskočivši parlament, a Ustavni sud složio se i 22. oktobra doneo odluku o izmeni zakona. Ta odluka, međutim, još nije objavljena, iako je rok istekao 2. novembra, jer su u više od sto gradova širom zemlje žene, i ne samo žene, izašle na ulice, što je zateklo vlast potpuno nespremnu. Ono što su evropski mediji nazvali „abortus revolucijom“ otvorilo je i pitanje nezavisnosti sudstva i pitanja odnosa crkve i države i položaja žena. „Bog je žena!“ piše na transparentima kojima se poručuje da je odluka o prekidu trudnoće nešto složenija nego što je vide predstavnici crkve, pod čijim je nezvaničnim uticajem, kako se smatra, ovaj zakon donet. Već se pokazalo šta donose restriktivni zakoni, uglavnom više napuštene dece i više ilegalnih abortusa. Ako je godišnje zabeleženo nešto više od hiljadu legalnih abortusa, onda to ne upućuje da je Poljska zemlja kojoj je potrebno još restrikcija. One su i do sada bile sasvim dovoljne, a sprovođene su tako strogo da su odbijeni zahtevi žena koje su ispunjavale zakonske uslove. Najveći broj zahteva, oko 98 odsto, podnošen je upravo zbog teške deformacije fetusa. Bude li novi zakon stupio na snagu, to bi značilo da bi se broj zahvata za toliko i smanjio. Da li bi to spasilo živote, kako tvrde zagovornici ovog zakona? U navedenom tekstu NJujork tajmsa, sagovornici su predvideli da će se putovati u Češku i Ukrajinu da se izvrši prekid trudnoće. Pogrešili su za Ukrajinu, bolnice u kojima Poljakinje vrše abortuse nalaze se danas uz granicu sa Nemačkom i Češkom. Procene govore da te bolnice posete desetine hiljada žena. Demonstracije ulaze u četvrtu nedelju i uprkos upozorenjima da okupljanja nose rizik širenja virusa, građani nisu spremni da se povuku. Andžej Duda pokušao je da smiri situaciju predlažući izmene kojima bi ipak bilo dozvoljeno da se trudnoća prekine u slučajevima u kojima je izvesno da dete neće preživeti. Ali to nije bilo dovoljno. Pritisak građana je već izazvao i neslaganja unutar vlade, koja sada ne zna kako da se postavi, a na ulicama se još mogu videti transparenti: „Vlada nije trudnoća, može da se ukloni!“