Arhiva

Kasa puna – optimizma

MILAN ĆULIBRK | 20. septembar 2023 | 01:00
Predlog budžeta za 2021, koji je Vlada dostavila parlamentu, ne bi sam po sebi možda ni bio toliko sporan da ga ministar finansija Siniša Mali nije skrojio na osnovu čvrstog uverenja da će sledeće godine bruto domaći proizvod Srbije biti za šest odsto veći nego ove. A, opet, verovatno nije ni mogao drugačije. „Nalog predsednika Srbije je da rast BDP-a podignemo na pet odsto. Mi to možemo i moramo da uradimo“, kaže ministar saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva Tomislav Momirović. Ali, rast od pet odsto, koji za Srbiju prognozira i MMF, neće biti dovoljan. Moraće jače, brže, bolje, bar za jedan procentni poen, jer je rast od šest odsto kamen temeljac na kome je izgrađen budžet. Samim tim, ako se taj kamen pomeri, ceo budžet će se srušiti. Ili bar dobrano nakriviti. Optimizam, pretočen u projekciju dinamičnog oporavka, zapljusnuo je Nemanjinu 11 baš u vreme kada je Krizni štab morao da usvoji nove mere zbog sve većeg broja obolelih od kovida-19. Zato građanima, poreskim obveznicima, ne preostaje ništa drugo nego da drže fige da se ostvare projekcije Vlade i MMF-a. U suprotnom, minus u državnoj kasi mogao bi da bude veći od planiranih milijardu i po evra ili tri odsto BDP-a. Dobra vest je da će on svakako biti mnogo manji od ovogodišnjeg, a loša je da će biti za 50 odsto veći nego što je priželjkivao Fiskalni savet, koji je predlagao da se deficit dogodine spusti na dva odsto BDP-a. Nije to bila jedina sugestija Fiskalnog saveta, koju Vlada nije uvažila. Naprotiv. Poslovično oprezni Fiskalni savet sugerisao je da se rashodi i prihodi budžeta planiraju na pretpostavci da će privredni rast u 2021. biti četiri odsto, a Vlada je računicu bazirala na rastu od šest odsto. Dalje, Fiskalni savet smatra da u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati plate, osim zaposlenima u zdravstvu i prosveti, ili da ako i bude povišice ona ne bude veća od dva odsto, a u Vladi su odlučili da u zdravstvu povećaju plate za pet odsto, a svim ostalim za 3,5 odsto u januaru, a od marta i njima za pet odsto. Zato su u budžetu za 2021. planirani rashodi za zaposlene od 335 milijardi dinara, za četiri odsto veći nego što će biti ove godine. Stiče se utisak da su ove povišice sračunate da se na mišiće ispuni obećanje predsednika Vučića i ministra Malog da će „već u aprilu 2021. prosečna plata dostići 540 evra“. Pre 12 meseci zarade u javnom sektoru povećane su od osam do 15 odsto i to je lanjski prosek sa 466 evra ove godine poguralo na 504 evra, s tim što su u javnom sektoru plate porasle za 9,3 a u privatnom za 6,8 odsto. Ali, čak i da u aprilu dostignu 540 evra i ako svake godine nastave da rastu u evrima za po 10 odsto, na kraju 2025. prosečnom građaninu predsednik će dugovati 110 evra - toliko će im nedostajati do obećanog proseka od 900 evra. Ništa nije vredelo ni drugo upozorenje Fiskalnog saveta da će 2020. Srbija završiti sa deficitom od 8,9 odsto BDP-a, najvećim u širem regionu i da bi ga već u 2021. trebalo smanjiti na dva odsto, da bi se u dogledno vreme javne finansije ponovo stabilizovale, a javni dug počeo da pada. Problem je, međutim, što izvršna vlast u prvi plan gura samo podatak da će Srbija ove godine biti zemlja sa najmanjim padom BDP-a u Evropi, dok bi najradije prećutala činjenicu da smo rekorderi i po visini budžetskog deficita. S tim u vezi postavlja se pitanje koliki bi minus u državnoj kasi bio da je ove godine Srbija imala dvocifreni pad BDP-a, kao Crna Gora ili Španija, a ne od jedan ili 1,5 odsto. Delimičan odgovor nudi se u analizi Fiskalnog saveta: „da Srbija u krizu nije ušla sa strukturnim slabostima javnih finansija i da nije sprovodila neracionalne mere ekonomske politike, deficit države bio bi oko 6,5 a ne 8,9 odsto BDP-a“. Prevedeno na jezik brojki, to znači da su nas te „strukturne slabosti“ i „neracionalne mere“ ove godine koštale oko 2,4 odsto BDP-a ili oko 1,1 milijardu evra. Ostaje da se vidi koliko će nas koštati dogodine. I koliko god je ekonomska budućnost neizvesna, stiče se utisak da je Mali lako skrojio bar pola budžeta, jer planirani prihodi za 2020. i 2021. liče kao jaje jajetu. Razlike su na nivou statističke greške – prvobitno su za 2020. planirani prihodi od 11,2 milijarde, a za 2021. oko 11,4 milijarde evra. Razlika je, dakle, manja od 1,7 odsto, a slično je i sa svim pojedinačnim prihodima, sa PDV-om, akcizama, neporeskim i prihodima od prodaje nefinansijske imovine, porezom na dobit, carinama… Sa rashodima od 12,9 milijardi evra (1.774 milijarde dinara) je nešto drugačije. U odnosu na originalni budžet za 2020, dogodine će ukupni izdaci biti veći za 1,6 milijardi evra, ali i za 2,2 milijarde evra manji od rashoda planiranih novembarskim rebalansom za ovu godinu. Neki izdaci zaslužuju posebnu pažnju, iako se ne radi o najvećim stavkama. Stranka koja je na izborima pobedila sa sloganom „Za našu decu“ je za 2021. predložila da se za dečju zaštitu izdvoji 63,8 milijardi dinara. A u budžetu za 2020, koji je usvojen kada o pandemiji niko nije ni razmišljao, za te namene je planirano 1,1 milijardu dinara više. Najgore su, ipak, prošli mladi - budžetska podrška studentskom i učeničkom standardu biće u 2021. tek 1,8 milijardi dinara, a pre 12 meseci Vlada je za te namene rezervisano skoro četiri puta više novca - 6,9 milijardi dinara. „Na prvu loptu“ pohvalu zaslužuje kapitalni deo budžeta, jer je plan da se u javne investicije usmeri 2,3 milijarde evra (274 milijarde dinara) ili 600 miliona evra više nego ove godine. To je sasvim u skladu i sa preporukama Fiskalnog saveta i sa stavovima većine ekonomista da bi tokom recesije država trebalo da pojača javne investicije. Ali, malo ko od njih u poželjne javne projekte ubraja i gradnju nacionalnog stadiona, koji će koštati 250 miliona evra. Čak ni ako je stadion jedino što je planirano – za našu decu.