Er Srbija zrela za stečaj

I pored zdravstvene krize Srbija još nije blizu fiskalne krize. Ali to ne znači da je opravdano da se država zaduži za 600 miliona evra s kamatom da bi podelila po 100 evra punoletnim građanima. Nije opravdano ni da se usred krize zemlja zadužuje za dodatnih 150 miliona evra da bi se povećale plate u javnom sektoru u 2021. Neopravdano je i da poreski obveznici godinama finansiraju neuspešno poslovanje državnih preduzeća u kojima su zarade veće nego u privatnim. Da li su u redu toliko velika izdvajanja države za vojsku i policiju, trebinjski aerodrom, lokalne projekte u Republici Srpskoj, nabavku elektronskih kasa, pomaganje sportskim klubovima, sutra možda izgradnju stadiona, a da je Srbija istovremeno jedna od ekološki najzagađenijih evropskih zemalja, ima lošije opremljeno zdravstvo od uporedivih zemalja i lošiji kvalitet obrazovanja, kaže u intervjuu za NIN Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Možete li, na početku, reći nešto o efektima mera za podršku privredi? Mere su imale visoku budžetsku cenu, ali su uglavnom bile opravdane. Država je pomogla privredi tako što se snažno zadužila i onda iz budžeta finansirala opstanak što većeg broja preduzeća i radnih mesta. To je uradila isplatom minimalaca, odlaganjem poreza, subvencionisanjem kredita... Slične mere zbog pandemije imala je većina zemalja i one su načelno opravdane, ali je plaćena cena u vidu ogromnog povećanja deficita i javnog duga u 2020. za više od tri milijarde evra. Zato je trebalo da mere budu nešto selektivnije i štedljivije, naročito drugi paket, kad se već moglo videti koja su preduzeća ugrožena, a koja nisu. Isplata 100 evra je glavni razlog zbog kog ćemo u 2020. imati veći fiskalni deficit od drugih zemalja centralne i istočne Evrope. Nijedna druga zemlja CIE takvu meru nije sprovodila. Takođe, sad bi državi u novom talasu epidemije dobro došlo tih 600 miliona evra koji su olako potrošeni. Znači li to da se ne slažete sa tvrdnjom ministra finansija da je ta mera dala efekat na povećanje proizvodnje i prihoda? Ekonomski to je nesporno loša mera. U malim i otvorenim ekonomijama kao što je Srbija, ovakve mere ne mogu efikasno podstaći privrednu aktivnost, niti osetno povećati poreske prihode. To pokazuju i ekonomska teorija i brojna međunarodna empirijska istraživanja, ali i neposredno iskustvo Srbije. Više puta je bilo pokušaja da se ekonomija pokreće javnom potrošnjom i svaki se završio neuspehom - rastom fiskalnog deficita i javnog duga. To se desilo i sada. Ministar je izjavio da je isplata 100 evra bila ekonomski opravdana, jer je povećala prihode od PDV-a, ali podaci pokazuju suprotno. Sredinom godine, kada je ta mera sprovedena, bilo je planirano da se od PDV-a u 2020. naplati 566 milijardi dinara, a i Vlada je rebalansom priznala da će se naplatiti osetno manje, oko 550 milijardi dinara. Prognoze su da ćemo ovu godinu završiti sa padom BPD-a od samo 1,5 odsto. Koliko je to realno i zašto Srbija pored tog malog pada ima istovremeno najveći deficit budžeta od 8,9 odsto BDP-a među zemljama CIE? Prognoza takvog pada BDP-a, koji će biti verovatno najmanji u Evropi, jeste realna i u skladu s njom su i podaci za prva tri kvartala. Čak i da se usled pogoršanja epidemiološke situacije ostvari dubok pad krajem godine, to ne bi trebalo mnogo da utiče na ukupnu proizvodnju u 2020. O najboljem rezultatu u Evropi često se priča u javnosti. Međutim, važno je ponoviti da je manji pad BDP-a u Srbiji posledica pre svega domaće privredne strukture, a ne superiornije ekonomske politike. Krizom su najviše bile pogođene zemlje koje imaju veliko učešće turizma, što Srbija nema, kao i zemlje sa osetnim učešćem kvalitetnije proizvodnje, poput automobilske industrije, proizvodnje investicione opreme i slično, gde Srbija takođe zaostaje. S druge strane, u privredi Srbije veliko je učešće proizvodnje egzistencijalnih dobara (poljoprivreda, prehrambena industrija, kućna hemija) koja je imala rast u 2020. i to nas je sačuvalo od dubljeg pada. Otkud onda toliki deficit u budžetu? Prirodno bi bilo da Srbija, usled malog pada, ostvari i niži manjak u budžetu od drugih, a Srbija će imati deficit od 8,9 odsto, osetno veći od proseka zemalja CIE koji je 7,5 odsto BDP-a. Jedan od razloga za to je isplata 100 evra, ali i to što smo u krizi imali i veće troškove za zdravstvo od drugih. Najverovatniji razlog za to je što smo krizu dočekali s mnogo lošijom opremljenošću zdravstvenog sistema. Podaci Eurostata pokazuju da je Srbija pre krize znatno zaostajala za CIE i po broju osnovnih medicinskih aparata i broju postelja za stacionarno lečenje posebnih bolesti na 100.000 stanovnika. Zbog toga smo sad morali da lečimo i posledice višedecenijskog nedovoljnog ulaganja u zdravstvo. Na kraju, kod nas su s krizom na površinu isplivali i problemi javnih preduzeća, pa je država dodatna novčana sredstva dodelila EPS-u i Er Srbiji, kako bi se pokrivali troškovi koji su uglavnom posledica poslovnih problema pre same krize. Tvrdite da je i deficit planiran budžetom za 2021. od tri odsto veliki, a postoji opasnost da bude i veći? Zašto je projektovani rast BDP-a od šest odsto upitan? Šta je veći rizik, manji prihodi ili veći rashodi? U ovom vremenu neizvesnosti zaista je nemoguće pouzdano prognozirati privredni rast u 2021. U takvoj situaciji svakako je bolje konzervativnije planirati budžet i rast BDP-a. Ukoliko privredni rast bude niži od šest odsto, neće se ostvariti planirani javni prihodi, a ukoliko se zdravstvena kriza produži možda će morati da se isplaćuje neki novi, svakako manji, paket pomoći ugroženom delu privrede. Zbog toga u 2021. postoji rizik i na javnim prihodima i na javnim rashodima koji bi mogao povećati deficit iznad tri odsto BDP-a. A i deficit od tri odsto je preveliki, jer će država morati da se zaduži za novih 1,5 milijardi evra da bi ga finansirala. Je li to razlog zašto budžet za sledeću godinu ne doprinosi smanjenju javnog duga? Koliko je to opasno? Sam budžetski plan za 2021. formalno predviđa neznatno smanjenje učešća javnog duga, sa 59 na 58,7 odsto BDP-a. Međutim, on je zasnovan na dosta optimističnoj pretpostavci snažnog rasta BDP-a od šest odsto, što nije kredibilno. Ukoliko se u 2020. ostvari samo neznatno niži privredni rast, javni dug će porasti brže od BDP-a pa će učešće javnog duga u BDP-u da se poveća umesto da se zakoči. A ukoliko privredni rast bude, na primer, upola manji od plana, što niko ne može trenutno da isključi, javni dug će premašiti 60 odsto BDP-a, a to je preveliki dug za Srbiju. Kamate po kojima se Srbija zadužuje dva puta su veće nego u razvijenim zemljama, pa je naš trošak za plaćanje kamata s dugom od 60 odsto BDP-a isti kao za zemlje Zapadne Evrope s javnim dugom od oko 120 odsto BPD-a. A veća izdvajanja za kamate smanjuju budžetski prostor za finansiranje produktivnih rashoda. U najgorem slučaju, nekontrolisani rast troškova javnog duga vodio bi dodatnom zaduživanju i daljem rastu duga. Zato je Fiskalni savet pozivao Vladu da već u 2021. bude štedljiva i da predupredi potencijalne probleme. I jesu li se odazvali tom vašem pozivu? Najavljeno je povećanje plata u javnom sektoru. Plate u javnom sektoru u 2020. već su povećane 10 odsto, a pad BDP-a će biti oko 1,5 odsto. To otvara opasne neravnoteže u budžetu, jer se plate u javnom sektoru finansiraju iz privrednog rasta i ne može jedno da snažno raste, a drugo da pada. Dodatni problem je što su plate u javnom sektoru sada oko 20 odsto veće nego u privatnom, a i sigurnost posla je veća. Zato je bilo ekonomski opravdano da se u 2021. zamrzne rast plata u javnom sektoru ili da one budu tek minimalno povećane da bi se sve ove neravnoteže umanjile. Umesto toga, Vlada je odlučila da plate zaposlenima u opštoj državi poveća u proseku za više od 4,5 odsto, što je i kratkoročno i dugoročno loše. To će samo u 2021. povećati fiskalni deficit i javni dug za 150 miliona evra, a na dugi rok ekonomski su veoma štetne tolike privilegije javnog u odnosu na privatni sektor. Nastavlja se i politika velikih izdvajanja za vojsku i policiju, bez obzira na krizu koju je prouzrokovao kovid-19? Ne odlučuje Fiskalni savet već Vlada koja su joj ulaganja najvažnija. Ali naša obaveza je da to objektivno analiziramo i uporedimo veličinu i efekte različitih ulaganja na privrednu aktivnost i kvalitet javnih usluga. Primetili smo da se godinama unazad favorizuje sektor bezbednosti u odnosu na zaštitu životne sredine, obrazovanje i zdravstvo, koji su daleko važniji i za privrednu aktivnost i za kvalitet života građana. Država je od 2017, zajedno sa planiranim ulaganjima u 2021, za sektor bezbednosti izdvojila 1,6 milijardi evra. Ta suma je tri puta veća od ulaganja u zdravstvo i bila bi dovoljna, na primer, da se potpuno reši problem odlaganja i tretmana svih vidova otpada koji nam zagađuju izvorišta vode i čestim požarima oslobađaju otrovne materije u vazduh. Izdvajanja za opremanje vojske i policije, dakle bez izgradnje kovid bolnica, zadržavaju se na visokih 370 miliona evra, što je relativno posmatrano tri puta veće nego u zemljama CIE. U oceni dva ovogodišnja rebalansa ukazivali ste na izrazitu netransparentnost budžeta, pogotovo u pojedinim segmentima, a jedan od njih je i Ministarstvo odbrane, ali i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. O kolikom novcu govorimo i zašto je to sporno? Na razdelima Ministarstva odbrane i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima nije objašnjeno trošenje oko 450 miliona evra, a u predloženom budžetu identifikovali smo ukupno oko 800 miliona evra troškova za koje ne može da se proceni šta su konkretno. Određeni stepen tajnosti podataka u sektoru bezbednosti je razumljiv, ali bi Vlada mogla makar okvirno da obrazloži na šta idu tolika sredstva budući da na srodnom razdelu za MUP vidimo detaljan prikaz njihovih ulaganja. Pomenuta kancelarija osnovana je za saniranje šteta od prirodnih nepogoda, a sada postaje važno mesto za projekte u zdravstvu i školstvu na lokalu. To jesu načelno opravdane namene, ali je neophodno da se prikaže šta se konkretno planira tokom godine, a zatim i jasni kriterijumi po kojim su izabrani upravo ti prioriteti. Na taj način moglo bi da se vidi da li se budžetska sredstva ulažu tamo gde su objektivno najpotrebnija ili se usmeravaju na osnovu diskrecionih i ad hoc odluka. Takođe, ukoliko bi se u budžetu video detaljan plan investicija koje se realizuju preko Kancelarije, na kraju godine bi se moglo proveriti u kojoj meri je taj plan ostvaren i da li je izgrađeno sve što je bilo planirano. Ovako se ništa od toga ne zna. Ima li, i koliko, transparentnosti kada su u pitanju budžetska izdvajanja za javna i državna preduzeća? Manjak transparentnosti budžeta u prikazivanju ovih rashoda je vrh ledenog brega. Veću opasnost vidimo u tome što ta preduzeća i dalje opterećuju brojni strukturni problemi koji mogu doći na naplatu, a Vlada ih ne rešava. Na primer, EPS će morati da poveća investicije na oko 600 miliona evra godišnje kako bi se zadovoljila tražnja za električnom energijom i ispunili makar minimalni ekološki standardi. Sredstva za povećanje ulaganja mogu se obezbediti uz temeljnu reformu preduzeća, što smo jasno argumentovali u studiji iz 2019, ali u međuvremenu nije bilo pomaka, pa bi sutra EPS lako mogao postati veliki teret budžeta. U 2021. planiraju se i nova budžetska sredstva za Er Srbiju i to nakon što su već dobili novac u 2020. A to što za 2021, izuzev pomoći Er Srbiji i Resavici, trenutno nisu u planu druge subvencije, nije garancija da ih zaista neće i biti. Ni subvencija od oko 40 miliona evra koju je EPS dobio krajem 2020. isprva nije bila planirana. Očekujete li još veće finansiranje Er Srbije iz budžeta zbog krize koja je posebno pogodila avio-saobraćaj? Er Srbija i pre krize nije poslovala održivo. Ako iz bilansa isključimo državne dotacije za otplatu starog duga JAT-a, preduzeće je od 2015. do 2019. umesto iskazanog dobitka imalo prosečan godišnji gubitak veći od 20 miliona evra. Tu su i prikriveni likvidnosni problemi budući da preduzeće nije uspevalo da prilivima iz redovnog poslovanja pokriva dospele obaveze, što je manjak koji se nadomešćivao zaduživanjem. Akumulirani gubici su „pojeli“ kapital preduzeća, što u formalnom smislu znači da su ispunjeni uslovi za stečaj. Pandemija nije direktni uzrok tih problema, ali ih je ogolila, pa preduzeće umesto redovnog manjka gotovine od 30 miliona evra u 2020. ima manjak 60-70 miliona evra. Kada na to dodamo obaveze koje dospevaju ove i naredne godine, dolazimo do zaključka da će preduzeću do kraja 2021. faliti najmanje 200 miliona evra da preživi. Za održivo poslovanje biće nužna temeljna reforma, zbog čega bi subvencije trebalo usloviti obavezom restrukturiranja. To je praksa koju evropske zemlje primenjuju u sličnim situacijama. Gde vidite najveće rizike u nekom narednom trogodišnjem periodu po stabilnost javnih finansija? U srednjem roku dva najveća rizika su nereformisana javna i državna preduzeća i prevelike plate u javnom sektoru, jer se ne vidi način kako će neodrživi rashodi za ove dve namene da se smanje. Poseban problem s platama je to što one nisu sistemski uređene i njihov rast nije povezan sa objektivnim ekonomskim parametrima. A ako plate u javnom sektoru relativno snažno rastu čak i u vremenu krize, teško je očekivati da će se takva praksa lako napustiti tokom privrednog oporavka. Sad je uvođenje sveobuhvatnog sistema platnih razreda ponovo odloženo za 2022, iako je prvobitno bilo najavljeno još za 2015. Neargumentovani napadi Poslanik SNS-a Veroljub Arsić optužuju vas da ste neznalica i da se „ne zna da li Izveštaj Fiskalnog saveta piše Pavle Petrović, Milovan Brkić, urednik lista Tabloid, ili Milan Ćulibrk“? Ovako i slično ovome su i do sada istupali oni koji nemaju ozbiljne argumente. Bilo je i apsurdnih situacija da samo godinu dana posle sličnih napada na predloge Fiskalnog saveta ti isti poslanici glasaju za njih. Radilo se o našem predlogu da se 2018. ukine privremeno umanjenje penzija, a zatim o predlogu da se 2019. uvede zakonom utvrđeno pravilo za usklađivanje penzija umesto da povišice proizvoljno određuje Vlada. Vladimir Vučković je nedavno napustio Fiskalni savet. Kada očekujete da ćete dobiti trećeg člana i da li se s vama Narodna banka, koja bi trebalo da predloži novog člana, konsultuje? Nemamo nikakve informacije o toku izbora novog člana, niti se s nama do sada Narodna banka konsultovala, a mislim da bi bilo kolegijalno da to učini. Slušaju nas, ali sa zadrškom Čini se da Vlada nije poslušala nijednu preporuku Fiskalnog saveta (povećanje plata, deficit, ambiciozna stopa rasta...). Da li ste to shvatili kao jasnu poruku? I čemu onda služi Fiskalni savet? Jedna od osnovnih funkcija Fiskalnog saveta kod nas i u svetu, uključujući i EU, jeste da pruži objektivne, na ekonomskom znanju i podacima bazirane analize javnih finansija. To onda predstavlja osnov za argumentovanu raspravu u parlamentima i široj javnosti, i dovodi do boljih javnih politika. Međunarodne studije to potvrđuju pokazujući da se u zemljama koje imaju fiskalne savete vodi odgovornija fiskalna politika od onih koje ih nemaju. Ali to je i proces učenja – preporuke Fiskalnog saveta, kod nas i u svetu, često se usvajaju tek naknadno. Tako smo juna 2011. pokazali da je Zakon o finansiranju lokalne samouprave predložen od strane Ujedinjenih regiona Srbije fiskalno neodgovoran i – bili smo „poraženi“ u Skupštini, da bi se tokom sledeće dve godine ipak Zakon defakto poništio. Septembra 2012, kada smo predložili zamrzavanje plata i penzija, poručeno nam je da se kandidujemo na izborima, da bi 2015. Vlada, ne zamrzla nego smanjila i plate i penzije. S druge strane, nije normalno da se svi predlozi Fiskalnog saveta, kod nas i u svetu, prihvate, jer bi on tada preuzeo ulogu ministarstva finansija i vlade. U ovom budžetu je prihvaćeno da treba povećati javne investicije. Nadamo se i da će naše preporuke da se, na srednji rok, javna i državna preduzeća restrukturiraju i plate u državi stave pod kontrolu biti takođe prihvaćene, jer smo pokazali da je to neophodan uslov da se ostvari proklamovani cilj Vlade da dug počne da pada, a da se deficit spusti praktično na nulu.