Jesmo li konačno naučili lekciju

Nemir i nemiri, strah i pobuna, borba i stradanje. Sve to je obeležilo prošlu nedelju, ali i čitavu godinu. Crna je postala nova crna, na najgori mogući način. Jer nije samo prošli „crni petak“ bio crni. Takva je, nažalost, i cela 2020. godina. Novi korona virus – kovid-19 počeo je da hara svetom i odnosi živote baš onda kada je zapadni svet slavio ulazak u Novu godinu i danas, na pragu sledeće godine, još uvek nema nameru da stane. Iscrpljeni su ljudi, iscrpljeni zdravstveni sistemi i bolno je jasno da su krize situacije koje sve ogole. Imamo li danas, kada nam je svima veoma teško, snage da se rukovodimo onom Pašićevom „Spasa nam nema, propasti nećemo“. Ako nam asocijacija na Kinu bude i mudrost, možda i imamo. Moguće je da znate da je znak kojim Kinezi ispisuju reč kriza, isti i za reč šansa. Šansa je i uočavanje slabosti, ali i prepoznavanje onog što je dobro, kako u društvu tako i u svakom od nas. I napor da učinimo sve da to dobro pobedi. Nažalost, na početku pandemije pokazalo se da je i na globalnom i na evropskom nivou bilo nesolidarnosti i nefer ponašanja. Začuđujuće je kojom su brzinom zemlje EU „ponovo uspostavile granice“ i svaka počela da se bori pojedinačno za bezbednost svojih građana. Ubrzo je usledila i odluka o zatvaranju granica EU za izvoz medicinske opreme. To svakako nije bio ohrabrujući signal zemljama poput Srbije, koje teže pridruživanju EU, ali je bilo otrežnjenje. S jedne strane Evropske unije, a sa druge svake pojedinačne zemlje, pa i ljudi. Evropa je shvatila da se danas čak 48 odsto svih aktivnih farmaceutskih supstanci proizvodi u Kini i Indiji i da se većina generičkih (i daleko jeftinijih lekova) proizvodi van evropskog kontinenta. U svim zemljama konačno je postalo jasno koliki je značaj domaće proizvodnje, a naročito one koja je na najdirektniji način vezana za zdravlje ljudi. Takva je, naravno, farmacija. Ovih dana i Evropa pokušava da pokaže da je naučila svoje lekcije. Evropska komisija donela je novu farmaceutsku strategiju čiji su osnovni ciljevi sprečavanje nestašice lekova znatnim uvećanjem proizvodnje sirovina i lekova u Evropi; obezbeđenje cenovno pristupačnih lekova (čak i kad su u pitanju takozvane retke bolesti), a što znači povećanje proizvodnje generičkih lekova i s tim u vezi promene regulative vezane za patente; jačanje konkurentnosti, inovativnost i održivost farmaceutske industrije EU, razvoj visokokvalitetnih i ekološki prihvatljivijih lekova i formiranje Zdravstvene unije. Zvaničnici Evropske komisije istakli su i da EU ne sme da ponovi greške napravljene tokom pandemije zbog nedostatka razmene informacija, koordinacije i zajedništva, a kao prvi korak u tom smislu organizovana je zajednička nabavka vakcina protiv korone i naručeno je dve milijarde doza. Farmaceutska industrija Srbije i Privredna komora Srbije (PKS) sve vreme aktivno prate dešavanja i u svetu i u Evropi na temu snabdevanja zdravstvenih ustanova, obezbeđenja odgovarajućih zaliha lekova, ali i upravljanje nestašicama lekova. Još pre mesec dana PKS je organizovao i stručni skup „Procena zdravstvenih rizika i spremnost za izazove u slučaju nestašice lekova“, sa koga je kao zaključak proistekla i inicijativa upućena Ministarstvu zdravlja da se javno objavljuje Lista deficitarnih lekova, koja bi uključila i podatke o razlogu poremećaja u snabdevanju, kao i rok do kada se procenjuje da će poremećaj trajati. Ta Lista bi bila dostupna i svim učesnicima u lancu snabdevanja (od apoteka do lekara koji propisuje terapiju), što bi obezbedilo blagovremenu reakciju, pronalaženje zamena i obezbeđenje adekvatne zdravstvene zaštite pacijenata u Srbiji. Nove spoznaje, i onda kada dolaze od Evropske komisije, nikako, međutim, ne bi smele da vode u nove greške. Zajedništvo i saradnja važni su uvek, u krizama i više nego inače. To ne smemo da zaboravimo ni onda kada nam je teško i kao pojedincima, i kao kompanijama, i kao ljudima. LJudi koji čine farmaceutsku industriju, naročito oni u proizvodnji, podneli su i podnose jedan od najvećih tereta ove pandemije, jer bez njihovog rada heroji nad herojima ovog vremena – lekari i medicinsko osoblje - ne bi imali ni čime ni kako da nas leče. I to i ove ljude, ljude farmaceutske industrije, čini pravim, iako manje vidljivim, herojima. Heroji farmaceutske industrije zato i ovom prilikom mogu da poruče ono što svi sa nadom očekuju – snabdevanje lekovima je stabilno. I to je vest koja je sve najviše zanimala od početka izbijanja pandemije. Da bi ta vest bila takva bilo je neophodno uložiti izuzetne napore. Danas i više nego na početku, koji je svima delovao kao najveći izazov. Međutim, novi, znatno silovitiji talas povećanog zaražavanja doveo je i do porasta broja zaraženih i u farmaceutskim kompanijama, uprkos sprovođenju najstrožih mera zaštite. To je, naravno, posledica činjenice da ljudi ne žive u fabrikama (koje su – kad je u pitanju farmacija – sada gotovo izolovani ekosistemi), već u privatnom životu dolaze u kontakt sa drugim ljudima, pa i zaraženima. Farmacija zato u ovom trenutku ulaže zaista velike napore da sačuva svoje ljude, čiji rad je u pojedinim trenucima bio organizovan i u sve četiri smene. Druga najveća briga svih nas je održivost zdravstvenog sistema u celini. Bolnički i ljudski kapaciteti su na maksimumu i niko od nas ne sme da dozvoli da dođe do pucanja. Zajedništvo i saradnja i ovde su ključni. Od saradnje zavise i sirovine za proizvodnju lekova, uvoz onih lekova kojih nema ili izvoz koji domaćoj ekonomiji donosi nove vrednosti. Privredna komora Srbije to je, na sreću, uvek razumela i zato se trudila da glas privrede stigne do mesta na kojima se odlučuje. Zahvaljujući konstantnoj razmeni informacija i čvrstoj saradnji, sve članice Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu i Grupacije proizvođača humanih lekova PKS koordinirale su sa državom mere snabdevenosti pre svega domaćeg tržišta, ali i onih kojima je Srbija i u ovim trenucima pomagala. Sa druge strane, izvoz lekova iz Srbije dvostruko je važan. Uz činjenicu da se ne može očekivati da neophodna roba stiže na naše tržište, a da to pravilo nije obostrano, izvoz predstavlja značajnu ekonomsku korist za svaku državu, pa i Srbiju. Država je brzo počela postepeno oslobađanje prava na izvoz, a podstaknuta i od strane našeg Udruženja i PKS-a, relativno brzo donela i Odluku o potpunom ukidanju zabrane izvoza. Sve to je bilo izuzetno značajno, baš kao što je značajna i činjenica da je ta čvrsta povezanost privrede odnosno farmaceutske industrije – Udruženja i PKS i države – očuvana i danas. Farmaceutska industrija je pokazala da za nas ovo nije bilo vreme konkurencije, već ostvarenja jednog cilja – snabdevenosti tržišta lekovima i borbe za zdravlje ljudi. Sve kompanije u farmaceutskoj industriji u ovoj situaciji pokazale su izuzetno visok nivo odgovornosti, solidarnosti i jedinstva. Hemofarm, Galenika, Alkaloid i ostale kompanije donirali su lekove, medicinsku opremu, dali različite doprinose, tako da je samo tokom pandemije farmaceutska industrija donirala više od milion evra. Sada je važno da taj duh zajedništva i solidarnosti ne posustane. Moramo svi u sebi pronaći dodatne snage kako bi, umesto da klonemo, pokušali da prevaziđemo i ovaj trenutak krize. To znači da svako u svom domenu pokuša da bude što efikasniji, da doprinese smanjenju birokratije, ubrzanju procedura, pronalaženju korisnih rešenja. Mi uvek govorimo da je prevencija pola zdravlja. U ovoj pandemiji prevencija je više od toga. U pogledu zdravlja znači – distancu, maske, pranje ruku, jačanje imuniteta – ukupno odgovorno ponašanje. Kad je u pitanju država, to znači planiranje koje uključuje svu stručnu javnost. Struka jeste ključna reč, ali se ne ograničava na lekare. To takođe znači efikasno upravljanje i transparentnost. Sve to utiče na poverenje, a poverenje je jedan od najvažnijih faktora. Sa poverenjem u ljude, završavam i ovaj osvrt. Želim vam najveću od svih želja – dobro zdravlje.