Ceh Gadafijevih para

Uprkos svim pokušajima Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik, nije uspeo da izbegne suđenje. Ono je počelo sada, a za ovim sledi još jedno, oba će se baviti onim što se događalo za njegovog predsedničkog mandata, koji je završen pre osam godina. Značaj je, ipak, daleko važniji kako za karijeru samog optuženog, tako i za levicu i desnicu koje će biti dobitnici ili gubitnici ovog suđenja. Sam Sarkozi sada tvrdi da u proces ulazi zadovoljan što će konačno dokazati svoju nevinost i staviti tačku na optužbe i razvlačenje po blatu, koje, kako je rekao, traje već predugo. Optužbe se odnose na mito i trgovinu uticajem i mogle bi mu doneti kaznu do 10 godina zatvora i novčanu do milion evra, uz nenadoknadiv gubitak ugleda. A on nije ostao bez političkih ambicija. I dok Sarkozi tvrdi da je reč o osveti sudstva zbog njegovih pokušaja da uvede strože kazne, na teret mu se stavlja da je pokušao da korumpira sudiju Žilbera Azibera, nudeći mu pomoć za mesto u sudu u Monaku, ne bi li preko njega došao do informacija o istrazi u vezi sa finansiranjem predsedničke kampanje. Predsednička kampanja 2007. predmet je sledećeg suđenja. Tu će se utvrditi ko je i kako finansirao tu kampanju i da li je pomoć stigla i od tadašnjeg libijskog predsednika Muamera Gadafija. Libijski fond otkriven je javnosti kada je, posle pada Gadafija, njegov sin Saif al-Islam izjavio da „Sarkozi treba da vrati novac koji je uzeo od Libije za finansiranje svoje izborne kampanje. Finansirali smo mu kampanju, imamo dokaze i spremni smo da ih objavimo.“ Nešto slično izjavio je i sam Gadafi 2011, neposredno pre nego što će pasti sa vlasti, a ovu pomoć objasnio je time da je za Libijce dobro da francuski predsednik pobedi na izborima uz njihovu pomoć. Snimak je objavljen pošto je Saif obelodanio saradnju. Zatim su mediji objavili dokumenta koja potvrđuju da je libijski novac, oko 50 miliona evra, poslužio za kampanju i ta je informacija objavljena usred Sarkozijeve borbe za drugi mandat. Optužbe koje su počele da stižu uništile su mu sve šanse da pobedi, otkriveno je da je prekršio zakone uz pomoć svog advokata i nekoliko sudija, da je umešan u više finansijskih afera, da je zaista koristio libijski novac. Sve to učinilo ga je gubitnikom izbora i na njegovo mesto došao je Fransoa Oland. Nije mu uspelo ni da se izbori za mesto stranačkog kandidata tri godine kasnije. Na optužnici se našao i njegov advokat Tjeri Ercog, kao i Aziber, ali Sarkozi se nije obeshrabrio. „Možda će mi trebati jedna, dve, deset godina, ali ću uništiti one koji me optužuju i povratiću svoj ugled!“, govorio je pre dve godine. „Da ste mi rekli da ću imati problema zbog Gadafija, ja bih vas pitao: ’Šta vi pušite?’” Suđenje je ipak počelo. Korona mu je pomogla koliko je mogla, njegovi advokati uspeli su već jednom da, zahvaljujući pandemiji, odlože početak procesa, ali sada je taj zahtev odbijen. Bivši francuski predsednik pojavio se na sudu i to je ostavilo opor ukus, kako za posmatrače tako i za sudstvo, koje sada mora da pokaže da je doraslo ovom izazovu i da je spremno da se bori protiv korupcije, ma kako težak i složen slučaj bio. Za Sarkozija to je i borba protiv „osrednjosti i kleveta“, kako on kaže, ali i prilika da možda, ipak, izađe kao pobednik i ponovo se vrati u politiku. To mu nije pošlo za rukom na poslednjim predsedničkim izborima i od njega se može čuti da ga takav angažman više ne zanima. Ipak, njegovo ime i dalje je nada za mnoge glasače, a njegov ego teško da bi odoleo prilici koja bi mu se pružila da kao pobednik ponovo osvoji vlast. Ali od toga je sada veoma daleko.