Cvet iz srca

Skraćenjem rada svih ustanova, mnogi festivali iznalaze nove načine održavanja u smanjenom kapacitetu, a da posetioci budu što manje oštećeni. Čini se da festival LGBTQ filma „Merlinka“ i više nego odoleva okolnostima u kojima se ove godine zadesio. Iako sve projekcije moraju biti okončane pre 18 časova, „Merlinka“ će imati čak do šest dnevnih premijera dugometražnih filmova i slotove za kratkometražna ostvarenja na zadatu temu, koji su od 3. do 6. decembra podeljeni po salama Doma omladine. A teme koje se i dalje tiču života kvir osoba u savremenom svetu i ove godine različite su što stilski što produkciono, no festival i dalje baca fokus na dela autora koji ne pripadaju mejnstrimu, a koji relevantno i autentično svedoče o životima seksualnih manjina. Festival otvara jedno, za mnoge, veliko iznenađenje – litvansko-srpski film Advokat Romasa Zabarauskasa. A njegov advokat u filmu nalazi ljubav u Beogradu i to među izbeglicama iz Sirije! S druge strane, u pitanju je prvi film na temu istopolne ljubavi snimljen u Litvaniji, što je za reditelja bila misija nemoguće, no ipak ju je doveo do kraja: „Snimali smo film u kampu za izbeglice u Krnjači, i mnogi koji se pojavljuju u filmu su stvarne izbeglice koje tu žive. To je inspirisalo našeg glavnog glumca da, po povratku u Litvaniju, počne da radi za Crveni krst i pomaže izbeglicama da prevaziđu život van zemlje“, kaže za NIN Romas Zabarauskas i dodaje: „Advokat je film o ljubavi i privilegijama, tako da ne mislim da je to kvir tema. Ovo je film o ljudima, a ne o predmetima.“ NJegov kolega David Fardmar, čiji film Izgubljeni zauvek? govori o večnoj temi prevazilaženja raskida, ipak kaže da je uvek važno praviti film „kako sa LGBTQ likovima tako i o temama koje se tiču tih likova i publike, kako kvir tako i strejt“. „Sada je to potrebnije nego ikada! Jer očito sve više i više zemalja okreće leđa i u političkom i u emocionalnom smislu tim temama i manjinama, što je vrlo tužno. Bio sam privilegovan da živim u Švedskoj, gde je još lako živeti kao gej. I zato mislim da je veoma važno da snimamo kvir filmove za mlade ljude, koji bi se tako prepoznali na velikom platnu. I samo ako to vidiš onda to možeš i da prihvatiš“, zaključuje Fardmar, u čijem ostvarenju igra još jedan glumac sa imenom i prezimenom sa ovih prostora, Nemanja Stojanović. Donedavni producent nekoliko uspešnih filmova, Čad Hane, upustio se u realizaciju svog prvog autorskog filma i to dokumentarca Transformeri, snimanog na Kubi, u tajnosti, bez dozvole tamošnjih vlasti, što je proizvelo intimno epsko ostvarenje koje govori upravo o teškoćama življenja različitih generacija kvir osoba u toj zemlji: „LGBTQ osobe u čitavom svetu su opšte marginalizovane i zlostavljane u modernom društvu“, kaže Hane za NIN. „Otprilike 70 zemalja UN i dalje imaju zakone koje su protiv kvir osoba. Loše mišljenje i tretman tih ljudi su toliko česti da su postali normalni. Pričanje kvir priča dozvoljava nam da dokumentujemo istoriju i da istovremeno humanizujemo jednu široku populaciju. Verujem da kroz takvo pripovedanje možemo vremenom da dostignemo razumevanje i kod institucija sistema i uspostavimo društvene norme.“ Iz Austrije na „Merlinku“ stiže film Crno belo šareno Dejvida Mosera, o mladoj devojci koja ne dobija odgovore na neka ključna životna pitanja. „Moj film više pripada žanru odrastanja (coming-of-age). Postati svestan svoje seksualnosti je jedna od najvažnijih tačaka u procesu samootkrivanja, sa kojima se suočava naša protagonistkinja“, kaže Moser za NIN: „Lično sam iskusio, više puta, taj ogroman uticaj koji filmovi mogu da izvrše na nas. Film može da vas pogodi u srce i da tu posadi seme koje će da cveta do kraja vašeg života. Što se mog filma tiče, reakcije onih koji su ga videli uverile su me da ovaj film može i da vam život promeni. Barem malo.“