Šta ćemo s kafom

Slično tome, u naslovu lekarskog saveta iz istog lista „Peršunom protiv neprijatnog zadaha“, čitateljka podvlači treću reč, s ironičnim komentarom: „A da li posle toga postaje 'prijatan' zadah?“ Ovaj pridev zaista na prvi pogled deluje pleonastično, ali mislim da bi naslov bez njega bio nedovoljno jasan i izražajan. U jednom podnaslovu iz Politike, povodom godišnjice rođenja Alberta Ajnštajna, čita se: „Prvo pominjanje Ajnštajnovog imena u novinama nije bilo o nekakvom važnom otkriću, već je glasilo: 'Privatni časovi iz matematike i fizike, koje daje Albert Ajnštajn, vlasnik diplome predavača sa saveznog politehničkog fakulteta... Probni časovi besplatni'“. Reči „vlasnik diplome“ Zoranka je s pravom podvukla, jer se diploma ne kupuje niti prodaje. Ipak, možda su one ovde doslovno prevedene s originala, da bi istakao kontrast između tek svršenog studenta i budućeg genija. Najveći problem predstavlja naslov iz nekog modnog časopisa Sunce za poneti. Već najmanje jedan vek naši jezikoslovci upozoravaju da spoj „za + infinitiv“ nije pravilan, jer je nastao bukvalnim prevodom s nemačkog ili francuskog, dok u srpskom predlozi ne idu s glagolima. Dobru zamenu, ipak, nismo mu našli. Dok se u nemačkim lokalima na sve strane nudi Kaffee zum Mitnehmen, u francuskim café à emporter, u italijanskim caffè da portar via, u američkim take-home coffee ili coffee to go, mi, ako nećemo da upotrebimo predlog s infinitivom, imamo na raspolaganju samo dugačke i nezgrapne odnosne rečenice („Kafa koju možete poneti“ ili nešto slično), kakve nijedan kafedžija ne bi upotrebio.