Arhiva

Sajber zlostavljanje

Dragana Niloletić | 20. septembar 2023 | 01:00
Možda ne znate šta je sajberbuling, a da je vaše dete bilo meta grubog ruganja na vajber grupi svog razreda, zbog čega je potonulo u potištenost. Ili niste upoznati sa terminom impersonacija, a da vas neko proganja sa lažnog profila, pa ste sve anksiozniji. Ili vam se desilo da je neko, pod stručnim nazivom dokser, u vaše ime postavio elektronski oglas sa planom da vas pozivi izbezume, te da ste kao jedino rešenje videli da promenom broja telefona i povlačenjem sa neta postanete nevidljivi. Ili da je neko vama poznat onlajn namamljen na susret uživo, kada se ispostavilo da se radi o ketfišingu - hvatanju u mrežu često i seks-trafikinga. „Klasifikacija podtipova onlajn nasilja i zloupotreba menja se iz dana u dan jer je reč o relativno novom fenomenu, dok se rastom digitalnog prostora širi opseg nasilništva“, objašnjava Jelena Hrnjak iz udruženja Atina za zaštitu žrtava trgovine ljudima i njihovu reintegraciju u društvo. Hrnjakova je i urednica analize Iza ekrana, sprovedene među 178 devojaka i žena koje su u proteklih pet godina koristile Atinine programe protekcije i podrške. Dato istraživanje je pokazalo da je 42 odsto ispitanica preživelo neki od oblika digitalnog nasilja, dok je kod 31 odsto njih ono bilo direktno povezano sa trgovinom ljudima, kako u svrhu vrbovanja, tako i seksualne (i druge) eksploatacije. U najvećem riziku od sajber zlostavljanja su žene od 19 do 29 godina, prema analizi Evropske agencije za osnovna prava, na koju se Atina oslonila prilikom izrade svog istraživanja. Najbrutalnija opasnost krije se na dark netu u okviru dip veba, gde se uživo emituje prenos polne zloupotrebe, uključujući i silovanje, iz tzv. sajber-jazbina, odakle se zlostavljanje i reprizira, distribucija vrši uz pretplatu, pa se trgovcima više isplati. „Pristup dip vebu nije previše komplikovan za prosečnog korisnika interneta, imajući u vidu da postoji poseban softver, lak za instalaciju i korišćenje na računarima i mobilnim uređajima“, objašnjava Bojan Perkov iz Šer fondacije koja se bavi ljudskim pravima na internetu. Međutim, Perkov kaže, malo je verovatno da će neko slučajno da naiđe na dark net nelegalni sadržaj, budući da ga od njega deli nekoliko vrlo ciljanih koraka. Dip veb pruža prilično pouzdan nivo anonimnosti jer se sadržajima zapravo pristupa preko „posredne“ korisničke adrese, zbog čega je teško ući u trag počiniocima nabrojanih i drugih krivičnih dela. „Ipak, nijedna tehnologija nije savršena, pa tako postoji verovatnoća da, usled njihove nepažnje ili nekog drugog propusta, organi gonjenja uspeju da identifikuju prestupnike“, ističe Perkov. Deo ekosistema dip veba su i kriptovalute, sa karakteristikom anonimne razmene između kupca i prodavca, pa se plaćanje neretko vrši preko neuhvatljivih bitkoina. Zastrašujuće u svemu jeste i podatak da počinioce sajber nezakonitih radnji osim anonimnosti štite ponekad i pripadnici policije, često označeni kao pomagači nasilnicima, kako pokazuje istraživanje Atine. „Zbog toga slabi poverenje žrtava u institucije, i pored formalnog postojanja posebnog odeljenja u tužilaštvu i policiji za visokotehnološki kriminal“, kaže psihološkinja Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC). Do trenutka gubitka vere u ustanove, osoba izložena digitalnom nasilju već se verovatno povukla u sebe, preispitujući se da li je sama kriva za ono što joj se dešava. Stekla je možda i negativnu sliku o sebi, ili pala u depresiju i imala suicidalne ideje, kakve traume izaziva i digitalno i fizičko nasilje. „Sa aspekta trajnosti, digitalno nasilje je čak opasnije, budući da se recimo osvetničko objavljivanje pornografskog sadržaja (rivendž porn) može proširiti poput požara na netu. Tada nema sigurnog mesta za žrtve, u stalnom strahu da će biti pronađene, omalovažavane i povređene“, naglašava Andrijana Radoičić, psihoterapeutkinja Atine i autorka pomenute studije. Žrtvom se, nažalost, može postati lako, često i rano, a najčešće od poznatih osoba, bliskih srodnika, emotivnih partnera, pokazuje Atinina analiza, ali i ovogodišnje istraživanje AŽC-a među srednjoškolcima i njihovim nastavnicima o digitalnom seksualnom i rodno zasnovanom nasilju. Većoj ranjivosti doprinosi manjak informacija, znanja i veština odraslih koji brinu o deci, kao i same dece i mladih, kaže Ignjatovićeva. A normalizacija nasilja i prebacivanje krivice na žrtve oblikuje i stavove javnosti. Zato je jedan od prioriteta Atine da insistira na sprečavanju da digitalne zloupotrebe postanu „nova normalnost“ i fenomen na koji ćemo zbog njegove učestalosti postati ravnodušni. Pod parolom – ono što je virtuelno manje je stvarno, a samim tim i manje važno - neće doći ni do adekvatnih sankcija, sve i ako ima odgovarajućih zakona. Istina, ne baš apdejtovanih sa sajber stvarnošću. Tako Krivični zakonik Srbije tretira niz krivičnih dela protiv zloupotrebe polne slobode, uključujući korišćenje tehničkih sredstava za njihovo izvršenje. „Imamo i Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polnih sloboda maloletnih lica, kao što su nezastarevanje, zabrana ublažavanja kazni, posebne mere zabrane i posebna evidencija nakon izdržane kazne. Postoji i zakon koji reguliše nadležnosti državnih organa u otkrivanju, gonjenju i suđenju za dela visokotehnološkog kriminala“, navodi Ignjatovićeva. I pored toga, intervenciju pravosudnih organa zatraži od 20 do 50 odsto ugroženih, dok još manje slučajeva biva procesuirano. Prema konkretnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini je prijavljeno ukupno 459 punoletnih učinilaca svih dela protiv seksualne slobode, a samo 30 onih što su sa istim ciljem posegli za zloupotrebom tehnike. U istoj godini osuđen je 251 učinilac, dok je zatvorsku kaznu dobila tek polovina osuđenih. Koliko stvarno ima žrtava, teško je proceniti. Nije sve ni do njihovog primarnog straha, ni sumnje u ustanove, jer ni tokom suđenja zlostavljači ne miruju. Naprotiv, u fazi kad se povede neki od krivičnih procesa, a žrtva izađe iz odnosa eksploatacije, počinilac ili neko iz njegovog okruženja pristupa sajber proganjanju. Na ovaj način vrši se dodatno zastrašivanje i nastavlja sa odnosom nadmoći i kontrole, prethodno uspostavljenog nad žrtvom. Događa se ponovljeno zlostavljanje. Slično je i kada snimci, fotografije i drugi digitalni materijali eksplicitne pornografske sadržine, trgovcima ljudima služe za ucenu i prinudu. Pojava zvana sekstoršn izaziva stalnu strepnju žrtava za svoju sliku u očima porodice, drugih bliskih ljudi i javnosti uopšte. „Skoro polovina Atininih ispitanica ovo je iskusila, plašeći se i da neće moći da pronađe posao, zasnuje nove odnose neopterećene prošlošću i dostigne druge važne životne ciljeve“, objašnjava Jelena Hrnjak. Na ovaj način žrtve se održavaju u bespomoćnosti, a osećaj bezizlaznosti sve je jači što duže traje data situacija. Sastavni deo problema je to što se žrtve svih navedenih postupaka libe da potraže psihološku podršku, ili su uverene da im nema pomoći, ističe Radoičićeva. Zbog svega pobrojanog, nužno je da se ne pravi razlika između povreda prava u digitalnom i fizičkom prostoru, čemu pandemija korone daje poseban pečat. Jer, i posle njenog kraja, 50 odsto svih kriminalnih aktivnosti biće prebačeno u onlajn sferu, kad će nam sve jači oprez biti preko potreban. I više znanja i veština, virtuelnih samo na polju primene, a zapravo stvarnih, kakve su i posledice po ugrožene.