Tajna staroplaninske kuće

U ligeštulu pored Mokranskog vrela uzimam vitamin D, direktno od Sunca, a ono, od ravnodnevice, svakog dana, za minut-dva, kraće greje i brže zalazi iza Suve planine i to je uzrok moje južnjačke, arijevske sete. Ali, dobro, može da bude i gore, vidoviti Đorđe iz Mokre prorokovao je - „kad dođe vreme, Sunce nećemo da vidimo tri godine“?! To se, jednom, već desilo kada se, u nekom nuklearnom ratu, Atlantida stropoštala u Egejsko more, tu između Krita i Santorinija. Tada se diglo 60 miliona tona pepela i Sunce se nije videlo četiri-pet godina. Bilo je to pre 8.000 godina, kada se i Đerdap rascvetao, a Panonsko more potopilo Nojevu zemlju. Tako su stvoreni Podunavlje i vinčanska kultura. Tu, pored Dunava. počele su da niču prve vinčanske kolibe, a kasnije i dvospratne kuće. A zašto vas na sve ovo podsećam? U prošli petak govorio sam u Pirotu, u tamošnjoj Galeriji, na promociji knjige Tradicionalno arhitektonsko nasleđe u regionu Stare planine Gorice B. LJubenov. Pričali smo o „arhitekturi koja nestaje“. Gospođa Gorica je petnaest godina obilazila napuštena staroplaninska sela i u svoj knjizi, detaljno, arhitektonski obradila oko 200 kuća, od temelja do krova. Ona nam, tako, otkriva, pre svega, životnu mudrost staroplaninskog čoveka i to ne samo od pre dva veka, koliko su ove kuće stare, već odvajkada. Gorica nam otkriva smisao života staroplaninskog čoveka od vremena kada je Bog sišao na Staru planinu, i na Vidliču, u ponedeljak, napravio prvog Šopa. Onda mu se to svidelo, pa je, do subote, napravio, svakog dana, još po jednog Šopa, a onda je sišao na Dunav da opere ruke od gline. K. G. Jung, moj guru iz Švice, oduševljeno kliče: „Shvataš li, dečače, da ova legenda jasno govori o drevnoj vezi između staroplaninske i vinčanske kulture! Štaviše, može se protumačiti da je staroplaninska kultura starija i od vinčanske. Ali, važnije od svega je da su vinčanski i staroplaninski čovek savremenici!“ To se vidi i po tome što su ognjišta i u Vinči i na Staroj planini u centru kuće iliti iže. Tek kasnije su vurnje i ognjišta sa kuminom izmeštana van kuće. Na ovakve kuće Gorica LJubenov je nailazila u Dojkincima, Brlogu, Gostuši, Zaskovcima, Rosomaču, Pakleštici, Brebenici... O sličnosti staroplaninske i vinčanske kuće sa Goricom sam razgovarao, svojevremeno, prilikom, otvaranja njene izložbe u galeriji SANU. Razgovarali smo u četiri oka, jer SANU nije mesto gde se rado vode takvi razgovori, a i, začas, možete da budete ismejani. Za akademike iz ove ustanove, Srbi su i dalje došli na Balkan u šestom veku, dok ruska deca u školi uče da su Rusi sa Karpata došli u Rusku niziju. I dok se Srbi i Rusi i dalje, prosto, stide da su sinovi vinčanske kulture, Jevreji na uvaženim američkim koledžima već grade teoriju da je Podunavlje teritorija njihovog Starog i Novog zaveta, a u čemu ih je, pred kraj života, podržavao i – Jovan Deretić! Zato je važno da se Gorica LJubenov sprema da napiše ozbiljnu studiju o tesnoj povezanosti između vinčanske i staroplaninske kulture. I u ovu nedelju sedeo sam u ligeštulu i čvrljio se na Suncu. Nedaleko od mene, na obali vrela, dve kolonije leptira bore se za teritoriju. Jedni su sitniji i ljubičasti, drugi su krupniji i žuti. Napadaju jedni druge besomučno, ne daju ni pedalj svoje teritorije. A Srbima njihova teritorija ne znači ništa, bilo da je vinčanska ili kosovska. Moja Crna mi čita misli te kaže: „Srbi su neki čudni leptiri koji, izgleda, jedva čekaju da nestanu sa Zemlje!“