Arhiva

Belivuka pratila BIA u vreme pet ubistava

Vuk Z. Cvijić | 20. septembar 2023 | 01:00
Belivuka pratila BIA u vreme pet ubistava
Veljko Belivuk je bio fizički praćen i pod nadzorom BIA u vreme kada je ubijeno pet ljudi od sedam žrtava za šta je on optužen kao vođa organizovane kriminalne grupe. Na to ukazuju naredbe za nadzor u koje je NIN imao uvid, a koje nisu obuhvatale Skaj aplikaciju za koju se optuženi terete da su je koristili prilikom organizovanja ubistava. Belivuk i njegova grupa terete se za ubistvo Gorana Mihajlovića 2. aprila 2019. i za šest iz 2020. godine - Aleksandra Gligorijevića 16. juna, Gorana Veličkovića 3. avgusta, Nikole Mitića 10. avgusta, Lazara Vukićevića 14. oktobra, Zdravka Radojevića 10. novembra i Milana LJepoje 9. decembra. Prva naredba sudije za prethodni postupak za Belivuka, koja je dozvoljavala da ga prate i nadziru agenti BIA kojom je tada rukovodio Bratislav Gašić, sadašnji ministar policije, izdata je 16. jula 2020. Pre njega je naredba još 12. maja 2020. izdata za Marka Budimira, koji je sada optužen kao pripadnik grupe. Međutim, u slučaju naredbi za Marka Budimira, koje je sprovodila policija, ne spominje se Belivuk. Posle njih po uvidu u naredbe za tajno praćenje bio je 14. oktobra 2020. Marko Miljković, optužen uz Belivuka kao vođa grupe. Tajni nadzor nad njim je tako počeo dana kada je ubijen Vukićević, a kasnije su ubijeni Radojević i LJepoja. Zatim su 27. oktobra 2020. još šestorica stavljena na mere. Zatim su još troje stavljeni na mere, 28. oktobra, 9. novembra i 27. novembra. Posle poslednjeg ubistva LJepoje 9. decembra još četvorica su stavljena na mere od kojih je poslednji sada saradnik okrivljeni Srđan Lalić, i to naredne 2021. godine - 14. januara. On je prvi od trojice saradnika okrivljenih koji svedoče na suđenju. Mere su, kako piše, podrazumevale nadzor nad kontaktima i komunikacijom na otvorenim prostorima kao i u objektima. Prva u nizu je naredba za Marka Budimira 14. maja 2020, pre šest ubistava. Naređeno je njegovo praćenje i snimanje, te presretanje komunikacije dva mobilna telefona. U obrazloženju se navodi da je on sa bratom Milošem Budimirom (obojica kasnije optužena kao pripadnici Belivukove grupe) deo beogradske ispostave organizovane grupe na čelu sa H. Š., koja prebacuje heroin sa Kosova, preko centralne Srbije, gde ga mešaju sa paracetamolom, i šalju u Švajcarsku. Za njegov nadzor bila je zadužena policija - Služba za borbu protiv organizovanog kriminala SBPOK. Zatim se 11. avgusta u produženoj meri nadzora prvi put dovodi u vezu sa navijačima Partizana. Navodi se u obrazloženju te mere da je „visoko pozicioniran u redovima navijača Partizana i da se nalazi u Upravnom odboru Partizana, kao i da većinu sastanaka održava na samom stadionu Partizana, gde je pristup ograničen“. Navodi se i da se došlo do podataka da su „primenom posebnih dokaznih radnji prema Marku Budimiru potvrđeni osnovi sumnje da je pripadnik organizovane kriminalne grupe, čiji je organizator H. Š.“. NJegov stariji brat Miloš Budimir, koji se pominje i u prvoj naredbi, stavljen je „na mere“ tek pet meseci kasnije, 27. oktobra 2020. i to kao pripadnik Belivukove grupe, uz obrazloženje da je sa Belivukom bio u Atini, kada su u januaru 2020. ubijeni pripadnici škaljarskog klana Igor Dedović i Stevan Stamatović. Za Belivuka je 16. jula doneta mera o nadzoru šest mobilnih telefona i da se „izvrši tajno praćenje i snimanje radi otkrivanja kontakata i komunikacije na javnim mestima, drugim objektima...“. U obrazloženju prve naredbe Belivuk se već dovodi u vezu sa ubistvima i saradnjom sa kavačkim klanom. Piše u obrazloženju naredbe da „postoji osnovana sumnja da je Belivuk u dužem vremenskom periodu, kao predvodnik organizovane kriminalne grupe koja funkcioniše pod paravanom navijačke grupe Principi... nastojao da preuzme primat nad svim značajnijim navijačkim grupacijama FK Partizana, ali i da produbi jaz sa navijačima FK Crvene zvezde“. Kao razlog za to se navodi da je želeo da preuzme „potpunu kontrolu nad distribucijom narkotika među navijačkom populacijom“. Dodaje se da nad onima koji su hteli da mu se suprotstave „vrši i najteža krivična dela, među kojima su iznude, pretnje, nanošenje teških telesnih povreda, kao i krivična dela ubistva“. Cilj mu je bio, kako se navodi, ne samo da se u Beogradu nametne kao vođa navijača koji distribuiraju narkotike, već i „kao jedan od nosilaca kriminalnih aktivnosti“ u glavnom gradu. Takođe se navodi da postoje indicije da „ima veliku podršku takozvanog kavačkog klana iz Crne Gore, za čije potrebe je involviran u vršenje pomenutih krivičnih dela i od kojih inače nabavlja narkotička sredstva“. Dodaje se da je uključen sa kavačkim klanom u „kriminalni rat“ sa škaljarcima „čiji je eksponent u Srbiji između ostalih Miloš Radisavljević Kimi, jedan od vođa navijača FK Partizan“. Radisavljevića, koji je pravosnažno osuđen zbog pretnji novinarki Brankici Stanković, spominjala je u jednom intervjuu Dijana Hrkalović kao njenog favorita sa tribina iz njenih navijačkih dana. Tada je odbacila sumnje da je bliska Belivuku. U naredbi se zatim dodaje da su „eksponenti škaljarskog klana u našoj zemlji bili i pokojni Igor Dedović i Stefan Samardžić u čija ubistva je Belivuk inače navodno uključen“. Navodi se u obrazloženju za Belivuka i da je preko jednog od najbližih saradnika, Miljkovića, povezan sa kavačkim klanom. Da je pod uticajem kavačkog klana uveo „kvazivojno uređenje u svoju grupu“. Opisuje se da je nastojanjima da se nametne kao „neprikosnoveni predvodnik organizovane trgovine narkoticima“ ostvario kontakte i sa istaknutim liderima navijača FK Partizana među kojima su kasnije neki optuženi kao deo njegove grupe. Između ostalog imenovan je Vlade Georgiev, koji se nekad zvao Dragan Sekulić i za koga se navodi da je „nekadašnji pripadnik MUP Srbije i pripadnik navijačke grupe Alkatraz“. Navedeno je i da je ostvario kontakte „sa licima iz kriminalnog miljea Beograda, među kojima su Nikola Stefanović i Aleksandar Kajmaković - Aca Bosanac, koji su inače veze više lica iz njemu konfrontiranog škaljarskog klana“. Kajmaković je samo saslušavan u policiji nakon hapšenja Belivuka. Opisuje se u obrazloženju i da pripadnici Belivukove grupe imaju bezbednosnu kulturu, te da se dogovaraju uživo na otvorenom prostoru. Sve mere su produžene 16. oktobra i u obrazloženju se navodi da je Belivuk upozoravao saradnike prilikom komunikacije mobilnim telefonima da pređu na „bezbednu vrstu komunikacije“. „Postoje snažne indicije da imenovani nastoji da inkriminisane aktivnosti dogovara isključivo posredstvom internet aplikacije koja se koristi za šifrovanu komunikaciju ili prilikom ličnih susreta“, piše u istom obrazloženju. Navodi se i da se Belivuk sa svojim najbližim saradnikom Miljkovićem angažovao i da uspostavi kontrolu obezbeđenja ugostiteljskih objekata u Beogradu. Da je Belivuk organizovao „paravojne formacije“ sa ciljem da pronalaze, zastrašuju, ali i prebijaju njima suprotstavljene osobe iz sveta kriminalaca i navijača. Spominje se „budući obračun“ sa Markom Vučkovićem - Komandantom, vođom Zvezdinih Delija, za koga se kaže da je u višegodišnjem sukobu sa Belivukom oko „apsolutnog primata nad trgovinom narkoticima među navijačkom populacijom“. Insajder je otkrio da je firma Ultra kop, iza koje je Vučković, dobila tender EPS-a. Opisuje se u istom obrazloženju i da je Belivuk svoje aktivnosti proširio i u Pančevu gde iznuđuje novac za „zaštitu“ od vlasnika ugostiteljskih objekata i da tako stvara mogućnost za distribuciju droge. Sudija za prethodni postupak je proširio naredbu za Belivuka i 29. oktobra 2020. za još dva mobilna telefona i GPS lociranje i prisluškivanje u sedam automobila koje koristi. Tek 26. novembra 2020. donosi se naredba u kojoj piše da se pripadnici BIA ovlašćuju da „mogu ući u poslovne prostorije bivšeg restorana na stadionu FK Partizan, koji se nalazi u Beogradu, u Humskoj ulici broj 1, koji sada egzistira pod neformalnim imenom Principi, i postaviti tehničke uređaje za audio i video-snimanje osumnjičenog Veljka Belivuka“. Naznačeno je da to koriste samo kada je Belivuk tamo. Inače u tim prostorijama, prema navodima optužnice, tokom avgusta 2020. silovan je jedan mladić, a Nikola Mitić je doveden u te prostorije pre nego što je ubijen u Ritopeku istog tog meseca, tačnije 10. avgusta. U tim istim prostorijama kasnije su 4. februara 2021. uhapšeni neki od optuženih i zaplenjeni su droga i oružje. Tek 10. decembra se donosi naredba u slučaju Belivuka o postavljanju dve kamere na stubove javne rasvete u Ritopeku, kod kuće za koju se u optužnici navodi da su je koristili optuženi i da su u njoj počinili ubistva. Ova naredba je izdata dan nakon poslednjeg ubistva, ubistva LJepoje. Kamera je postavljena tada i u Ulici Živka Davidovića, gde je Belivuk živeo. U dopunjenoj naredbi za nadzor Belivuka od 23. decembra se navodi, pozivajući se na izveštaj BIA od 17. decembra iste 2020, da je 10. novembra 2020. otet Zdravko Radojević i da je doveden u kuću u Ritopeku „odakle mu se gubi svaki trag“, te da postoji sumnja da tu kuću pripadnici grupe koriste za „najteža krivična dela“. Prema optužnici, Radojević je tog 10. novembra ubijen u Ritopeku i ostaci njegovog tela su zatim izneseni i bačeni u reku, kao i u slučaju svih drugih žrtava. Zatim je 25. decembra naredba proširena za postavljenje kamere u Čačanskoj ulici i kod preduzeća Lasta u Beogradu, gde su neke od žrtava ranije preuzimane tokom odvođenja u Ritopek. Dva dana kasnije dopunjena je naredbom za proširenje, da se postavi oprema za zvučno i vizuelno snimanje u jednoj kući kod Loznice, gde se Belivuk sastajao sa nekima od sada takođe optuženih. U obrazloženju produženja tajnog nadzora ranijih naredbi od 14. januara 2021. navode se opisi iz ranijih obrazloženja, ali se dodaju i novi. Navodi se da je Belivuk „pokušao da utiče na donošenje odluka pojedinih pripadnika MUP, odnosno ostvari uticaj na iste kako ne bi preduzimali represivne mere prema ostalim članovima njegove grupe“, ali se ne imenuju ti pripadnici policije. NIN je ranije objavio dokaz iz postupka protiv Dijane Hrkalović, presretnuto Whats ap dopisivanje Belivuka i glavnog koordinatora Žandarmerije Nenada Vučkovića tokom 2016. i početkom 2017. I pored mnogih sumnjivih stvari iz te prepiske, policajac Vučković nikada nije saslušan, niti je policija identifikovala ko je „glavni šef“, „šef“, „Andreja“, „ministar“ i „Nebojša“, koje on spominje u komunikaciji sa Belivukom. U obrazloženju za produženje svih mera nadzora 14. januara prvi put se spominju „indicije da se radi o kriptovanom `Sky` broju odnosno novom telefonskom broju za koji se smatra da pripadnici bezbednosnih struktura nisu u mogućnosti da kontrolišu“. Piše u istom obrazloženju i da je Belivukov saradnik i „Darko Elez, profesionalni ubica i lice koje je u prethodnom periodu za potrebe Belivuka navodno realizovalo veći broj aktivnosti koje se mogu podvesti u grupu najtežih krivičnih dela“. Inače, Elez je bio osuđen u Specijalnom sudu u Beogradu zbog organizovanog kriminala i nakon što je odležao kaznu bio je osuđen u BiH takođe zbog organizovanog kriminala, a prebačen je u Srbiju da služi tu kaznu. Takođe Elez se spominje i u postupku protiv Dijane Hrkalović, jer se ona tereti da je naredila njegovo prisluškivanje u cilju njegove zaštite. Opisuje se u istom obrazloženju da je Belivuk sa još dvojicom kod Loznice vežbao pucanje puškom sa optičkim nišanom, ali se ne navodi zbog čega. Dodaje se da je Belivuk delovanje grupe proširio, osim na Beograd, i na Pančevo i Loznicu. Za drugog čoveka grupe Marka Miljkovića naredba od 14. oktobra 2020. se odnosila na jedan fiksni i pet mobilnih telefona, kao i na tajno praćenje i snimanje (optičko i tonsko) na otvorenim površinama i drugim objektima koje je takođe BIA sprovodila. Tog 14. oktobra od kada je Miljković na „merama“, ubijen je Vukićević, a zatim još Radojević i LJepoja. U obrazloženju naredbi se navodi da je „Miljković visoko pozicionirani pripadnik Belivukove grupe, koji sam inicira učesnike u vršenju velikog broja krivičnih dela“... Piše da je „posebno zadužen za odabir i rukovođenje pripadnicima pomenute navijačke kriminalne frakcije angažovanim za distribuciju narkotika na teritoriji Beograda i Pančeva“. Opisuje se da „raspoloživa saznanja ukazuju da je Miljković idejni vođa kriminalnih poduhvata vezanih za uspostavljanje kontakata i koordinaciju sa kavačkim kriminalnim klanom iz Crne Gore, te se vezuje za preuzimanje velike količine novčanih sredstava, kako bi se Belivuk deklarisao kao `kavčanin` i sprovodio kriminalne aktivnosti u dogovoru sa pomenutim klanom“. Zatim se navodi: „Postoje indicije da od tada imenovani u kontinuitetu nabavlja narkotike od pomenutog klana, te zauzvrat organizuje likvidacije naložene od strane njihovih vođa na teritoriji Srbije“. Kaže se i: „Postoje indicije da je na teritoriji Pančeva u proteklom periodu Miljković od značajnih privrednika ucenom i iznudom prisvojio značajna materijalna sredstva... Prema istim saznanjima Agencije (BIA, primedba autora) Miljković je Belivuku `desna ruka` ... Nakon povezivanja sa pomenutim klanom (kavačkim), Miljković i pripadnici kriminalne grupe okupljene oko Belivuka uključeni su u kriminalni `rat` protiv takozvanog škaljarskog kriminalnog klana.“ U obrazloženju naredbe za nadzor navodi se još da su Belivuk i Miljković organizovali svojevrsne patrole kojima su dali spisak imena vođa suprotstavljenih frakcija u Partizanu, Zvezdinih vođa navijača, kao i predstavnika škaljarskog klana „koje treba da pronađu i otmu“. Dodaje se da su patrole već izvršile niz obračuna i pretnji. Protiv Miljkovića je 19. novembra 2020. naredba dopunjena da se na putničko vozilo „škoda“, kada ga on koristi, aktivira postavljeni GPS uređaj za praćenje i sredstva za audio-snimanje, a 10. decembra odobreno je isto i za BMW koji je koristio. Zatim se 23. decembra u toj dopuni kao i za Belivuka u naredbi od istog dana navodi da postoji sumnja da je 10. novembra 2020. otet Zdravko Radojević i da je doveden u kuću u Ritopeku, „odakle mu se gubi svaki trag“. Zanimljivo je da se u obrazloženju naredaba za nadzor i praćenje svih 16 osumnjičenih ne spominje niko iz institucija ko je kontaktirao sa njima. Samo se napominje da su kontaktirali, Belivuk sa nekim iz MUP-a i Aleksandar Vučeljić preko Miljkovića sa „visoko pozicioniranim pripadnicima MUP-a“. Međutim, ne imenuju se njihovi kontakti u MUP-u. Mogu biti samo tri razloga kojima se objašnjava kako je moguće da je Belivuka pratila BIA u vreme dok je ubijeno petoro ljudi i da nijedno ubistvo nije sprečeno i da počinioci nisu odmah uhapšeni. Prvi da je u pitanju namerno previđanje ne deluje logično s obzirom na to da se i u prvoj naredbi za Belivuka navodi sumnja BIA da je učestvovao u ubistvima. Tako ostaju dva razloga - ili loš rad, ili objektivne okolnosti, ali nema odgovora institucija koji je od njih. Nema odgovora ni na pitanje zašto Belivukova grupa nije odranije pod nadzorom, kada deluje pod njegovim vođstvom od kraja 2016, i zašto istrage BIA i MUP nisu uperene na veze ove grupe sa ljudima iz institucija. Vuk Z. Cvijić