Kad robija dodija

Eto šta se dešava kad pošteni medijski poslenik dopadne robije. Politički zemljotres – nikako, protesti kolega – nipošto, uvođenje strogih profesionalnih standarda – nema ni govora o tome. Zapravo, otkako je Dragan Vučićević, vlasnik Informera ciknuo kako mu je dojadio zulum režima i njegovog pravosuđa i da će zbog toga radije da robija nego da plati 200.000 dinara globe, desilo se to da je Aleksandar Vučić pokazao još uvek jak nagon za samoodržanjem. Pregrupisavanje pred obračun ide samo po sebi, a paljba po ono malo preostalih profesionalnih medija samo je pokazatelj da galama koju dižu nije nimalo bezopasna po režim. A pravo pitanje je zašto je Vučićević, koji se onoliko naplaćao kazni za uvrede, baš sada odlučio da principijelno progovori o teroru vlasti i „razgrne sav taj medijski mrak?“ Ogoljeno posmatrano, radi se o shvatanju unutar vladajuće koalicije da se bliži suočavanje sa građanima koji dolaze da se naplate za deceniju poniženja i prezira, za deceniju u kojoj nije bilo partijske i državne politike, za deset godina u kojima su stranački kuriri postajali partijski bumbari, a vlast se klackala između ekonomskog liberala i čuvara kosovskog mita. Zato je Ana Brnabić, skačući po profesionalnim novinarima i braneći Vučićevića, promašila cilj, ali je pogodila sve ostalo. Niko više u vučićevsko-vučićevićevskoj medijskoj distopiji neće moći još dugo da sakrije da je predsednik konvertovao Kosovo za deceniju pustošenja Srbije, da su nam kumovi i kumići primitivne kabadahije sa sumnjivim poreklom para i da se polako primiče dan kada ćemo saznati ko je odgovoran za helikopter, Staniku Gligorijević, Olivera Ivanovića, Savamalu, Krušik… O vezama sa Veljkom Belivukom da i ne govorimo. I zbog toga je medijima koji o tome progovaraju objavljen rat, a on, kao i bilo koji drugi rat, ne može biti prijatan za gledanje. Ali, svejedno – meni je Vučićević super. Pa da nije njega i Informera Srbija ne bi znala šta je režim naumio. Budimo pošteni, malo je danas komičnijeg od činjenice koliko se vučićevića među novinarima predstavlja sveštenicima istine, dok služi onoj vrsti interesa koja bi da istinu sahrani. I malo je toga smešnijeg od toga što je Vučićević, taj medijski buzdovan Vučićeve vlasti, trebalo da posluži kao krunski dokaz priglupog zadatka da se pokaže da oni koji su uz režimske skute stradaju jednako kao i oni koji ukazuju na pogubnu prirodu vlasti. Ali svejedno, iz njega isijava logika moćnog dželata, čak i kad simulira sudbinu nejake žrtve. Istina, malo je nezgodno za režim što je premijerka Vučićevića branila na Pinku, na istoj onoj televiziji koja je emitovala spot koji je od Olivera Ivanovića u velikoj meri načinio metu. Ista matrica se ponavlja sada sa kolegama koji se kritički odnose prema vlasti. Spot u kojem se scenarista i reditelj pozivaju na hapšenje novinara N1, Nove i Danasa, pokazuje ono što je već odavno trebalo da znamo. Vučićev režim nema ni svesti ni savesti. Jer da ima, bilo svesti, bilo savesti – opsetili bi se činjenice da je srpskom novinarstvu tokom devedesetih i za njihovog vakta već pušteno dovoljno krvi. A da stvar bude još gora – sve se dešava o godišnjicama ubistava Dade Vujasinović i Slavka Ćuruvije, pri čemu je vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina likvidiran baš u vreme kada je ministar informisanja bio Vučić, koji je, onako uzgred, sladostrasno primenjivao „Šešeljev“ Zakon o informisanju, a koji je tadašnjim vlastima omogućavao da se brutalno obračunavaju sa medijima. I da, premijerka bi morala da zna da je malo nezgodno braniti čoveka čije su novine, prema izveštaju Saveta za štampu, od 1. oktobra prošle godine do 31. januara ove godine u 540 tekstova prekršile Kodeks novinara. Sve to, opet, vlastima ne znači ništa, jer je Vučić odavno razumeo da formula dugovečne vlasti počiva na kontroli finansijskih tokova i javnog prostora, utoliko važnijeg što se najveći deo politike dešava u medijima, a ne u institucijama. I kakav je onda izbor pred perjanicama ovog režima? Prilično skučen – ili opstanak na vlasti ili odgovornost za sva nepočinstva. Samo što slutim da će se vučićevići brzo prilagoditi novoj situaciji.