U budućnost sa 27 kilometara na sat

Probna proizvodnja godinama iščekivanog novog modela, jednog od prvih električnih automobila marke Stelantis u Kragujevcu trebalo bi da startuje do kraja ove godine, najverovatnije u novembru, saznaje NIN u krugovima bliskim menadžmentu Fijat Krajsler automobila Srbija, ćerke-firme Stelantisa, koji je nastao 2021. spajanjem grupacija Fijat Krajsler i PSA Pežo i njihovih brendova Pežo, Fijat, Sitroen, Krajsler, Opel, DŽip, Dodž, Maserati, Alfa Romeo… To je i logičan sled stvari ukoliko Stelantis želi da ispoštuje ugovornu obavezu prema Vladi Srbije, sa kojom je u martu prošle godine precizirano da će proizvodnja električnih automobila u Kragujevcu početi polovinom ili u drugoj polovini 2024. S tim u vezi poznavaoci automobilske industrije ističu da svaka ozbiljna kompanija iz ove branše pripreme za start serijske proizvodnje novog modela počinje znatno ranije od najavljenog roka za pokretanje proizvodnje. U pripreme, osim osvajanja i razvoja novog modela, spadaju probna i nulta proizvodnja i marketinška promocija, što sve zajedno košta oko milijardu evra. Možda i više, u zavisnosti od modela. Stelantis je sredinom 2021. najavio da planira da do kraja 2025. u razvoj četiri nove platforme, na kojima bi do 2035. trebalo da počne proizvodnja između 70 i 80 novih električnih vozila svih 14 Stelantisovih brendova investira oko 30 milijardi evra. Da im novac neće biti prepreka na tom putu može se zaključiti i po tome što je kompanija nedavno saopštila da je u 2022. ostvarila neto profit od 16,8 milijardi evra, za 26 odsto veći nego 2021. S druge strane, unifikacija proizvodnog programa će u velikoj meri umanjiti troškove pripreme i samog početka proizvodnje svakog od predviđenih novih modela. Ukoliko probna proizvodnja novog modela na električni pogon u Kragujevcu startuje krajem godine, u poslednja dva meseca bi trebalo da bude napravljeno nekoliko stotina elektromobila. Nakon nekoliko meseci testiranja, tokom kojih se vozila dobro kamufliraju, novi modeli se, po pravilu, javnosti predstavljaju na nekom od najprestižnijih međunarodnih sajmova. Pre pandemije vodeći svetski proizvođači su svoje najnovije modele ekskluzivno predstavljali na Salonu automobila u Ženevi, koji se tradicionalno organizuje u februaru ili martu. Tamo je 2012. predstavljen i Fijatov model 500L. U prethodne tri godine Sajam u Ženevi nije organizovan, a ove godine vodeći svetski proizvođači će se okupiti u Dohi i to u novembru, tako da će promocija novog modela iz Kragujevca sačekati sledeću priliku, možda već u Ženevi, na proleće 2024. Nakon međunarodne promocije, počinju pripreme za proizvodnju nulte serije, tokom koje se ispravljaju eventualno uočene nepravilnosti, utežu proizvodne linije i montažne trake. Između probne i serijske proizvodnje obično prođe između šest-sedam i 12 meseci. Tako je bilo i sa modelom 500L, čija je probna proizvodnja počela u jesen 2011, promovisan je u Ženevi u martu, a serijska proizvodnja je počela 4. jula 2012. „U proteklih deset godina udvostručili smo spoljnotrgovinsku razmenu sa Italijom, danas je ona 4,6 milijardi evra, a računajte da će dogodine, kada krene Stelantisova produkcija u Kragujevcu, ta razmena da bude neuporedivo veća“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na nedavnom Forumu za poslovnu i naučnu saradnju Srbije i Italije, u prisustvu potpredsednika italijanskog Saveta ministara i ministra spoljnih poslova Antonija Tajanija. Kako, međutim, Srbija dočekuju početak proizvodnje elektromobila koji će od 2035. jedino i moći da se prodaju na evropskim tržištima. Prema zakonu, koji su nedavno predložili ministri energetike zemalja članica EU, automobili sa unutrašnjim sagorevanjem koji emituju gasove sa efektom staklene bašte od 2035. više neće moći da budu registrovani u zemljama EU, osim možda u Nemačkoj, koja je zatražila da se posle tog roka dozvoli i registracija automobila koji ne koriste fosilna, već sintetička, e-goriva, koja se smatraju klimatski neutralnim, ali se procenjuje da će litar koštati između sedam i osam evra. Pa, ko voli... Veliki iskorak u globalnu budućnost automobilske industrije, Kragujevac, nažalost, dočekuje u uslovima primerenijim 19. veku. Iako su tu biznis pokrenule velike međunarodne kompanije, poput Stelantisa, Simensa i Vaker Nojsona, sve u poslednjih deset i kusur godina novosagrađane i planirane drumske i železničke magistrale su „kao kiša“ zaobišle Kragujevac. Država Srbija je još 2008. potpisala ugovor sa Fijatom i obavezala se da će do početka proizvodnje prvog novog Fijatovog modela da završi modernu, četvorokolovoznu saobraćajnicu, kojom će fabriku i Kragujevac povezati sa Koridorom 10. Obavezala se i da će do tada da elektrifikuje i prugu Lapovo-Kragujevac-Kraljevo, kojom će Fijatova vozila moći da se transportuju vozom do Luke Bar. Uz to, država i grad su se obavezali i da će završiti izgradnju Južne obilaznice. Proizvodnja prvog novog Fijatovog modela u Kragujevcu počela je 4. jula 2012, a Srbija i Kragujevac do danas nisu ispunili bukvalno nijednu od ugovornih obaveza. Put koji je trebalo da poveže Kragujevac sa Koridorom 10 projektovan je još 80-ih godina prošlog veka, počeo je da se gradi 2004, ali još nije završen. Kad će i da li će – ne zna se, niti to ikoga od nadležnih zanima. Železničkom prugom Kragujevac-Kraljevo, kojom će elektromobili da se transportuju prema Luci Bar, vozovi, prema poslednjim zvaničnim informacijama, jezde, verovali ili ne, svih 27 kilometara na sat, upola sporije nego pre 137 godina, kada je, u prisustvu kralja Milana Obrenovića, svečano otvorena pruga Lapovo-Kragujevac, 10. avgusta 1886. Aktuelnu vlast ta pruga, Kragujevac, Stelantis i električni automobili očito zanimaju kao „lanjski sneg“. Stelantis je nedavno, prilikom usvajanja izmena Generalnog urbanističkog plana Kragujevca do 2030. od kragujevačkih planera zatražio da grad, „zbog masovne proizvodnje koja u fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija počinje 2024“, završi izgradnju još krajem prošlog veka započete i delimično sagrađene Južne obilaznice. Gradska uprava je mrtva hladna odbacila zahtev i Stelantisu ponudila „alternativna rešenja“, u vidu povremenog ili trajnog zatvaranja pojedinih ulica koje vode prema fabričkom krugu Fijat Krajsler automobili Srbija, iako je decenijska praksa pokazala da se time ne rešava ništa i da to izaziva samo svakodnevne saobraćajne kolapse. Tim pre što kroz Kragujevac nedeljno prođe na stotine šlepera koji dodatno otežavaju ionako prezagušen saobraćaj u šumadijskoj prestonici, čije su ulice projektovane još krajem 19. veka za grad od 30.000 do 40.000 stanovnika. Dodatni problem je što su i Fijatova (Zastavina) i pruga Kragujevac-Kraljevo sagrađene krajem 19. i početkom 20. veka, a obe prolaze kroz centar grada. Nikome ne pada na pamet da makar jednu izmesti iz centra ili da Fijatove kompozicije preusmeri od glavne prema železničkoj stanici u prigradskom naselju Grošnica, čime bi se izbegao njihov prolazak kroz centralno gradsko jezgro. Kad se 2013. opraštao od svojih srpskih saradnika, odlazeći generalni direktor Fijat Krajsler automobila Srbija, Antonijo Ćezare Ferara nije krio da je „ogorčen odnosom države i grada prema Fijatu“. Fijat je, prema njegovim rečima, u Kragujevcu izgradio u to vreme najsavremeniju fabriku automobila na svetu, vrednu oko milijardu i po evra, obezbedio da se u njoj proizvodi tada najnoviji Fijatov model 500L, dok Srbija nije ispunila nijednu ugovorenu infrastrukturnu obavezu prema italijanskom partneru. Tako je i deset godina docnije. Doduše, predsednik Vučić je 15. februara, na Sretenje, prilikom prigodne (svečarske) posete Kragujevcu, pompezno najavio da će u tom gradu u maju ove godine da počne izgradnja novog stadiona „Čika Dača“, koji će da košta 70 miliona evra, što je, sasvim izvesno, znatno više no što bi bilo potrebno za završetak Južne i izgradnju Severne obilaznice, te elektrifikaciju pruge do Kraljeva. Onespokojava i to što ni država ni grad, barem koliko je javnosti poznato, ništa ne preduzimaju da ubede Stelantis da u većoj meri lokalizuje proizvodnju delova i pozicija za ugradnju u novi model, što bi podrazumevalo dolazak u Šumadiju većeg broja proizvođača auto-komponenti. To bi, opet, omogućilo zapošljavanje velikog broja novih radnika, od čijih bi se poreza i doprinosa na plate punili gradski i državni budžet. Uz to, država ni na koji način ne stimuliše ni domaće preduzetnike da se ozbiljnije uključe u proizvodnju delova za automobilsku industriju i time dodatno podstaknu reindustrijalizaciju zemlje i zapošljavanje mladih ljudi. Za razliku od države i grada, Stelantis se, prema saznanjima NIN-a, još od kraja prošle godine najozbiljnije priprema za proizvodnju elektromobila u Kragujevcu. U delu pogona Karoserija 2 (nekadašnja Mehanička obrada Fabrike automobila, koja je bila najveći fabrički pogon u bivšoj SFRJ) privodi se kraju instaliranje robotizovanih linija za sklapanje šasija i školjki automobila. Za instaliranje nove opreme uveliko se priprema i pogon Karoserija 1, najavljuje se izrada novih preserskih alata u pogonu Preseraj, koji je najskuplji deo svake kompletne fabrike automobila, na kojima se izrađuju otpresci vrata, krova, blatobrana i drugih karoserijskih delova... Na obuku za ugradnju baterija u automobile u fabriku Fijat Krajsler automobili Poljska u mestu Tihi, kraj Krakova, uskoro odlazi grupa kragujevačkih radnika. Pored izostanka bilo kakve strategije privrednog, pre svega industrijskog razvoja, ima i onih koji tvrde da se već naziru i prve posledice činjenice da Srbija još nije uskladila svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU prema Rusiji i u prilog tome navode da više niko i ne pominje već skoro dogovoreni dolazak Škode u ovdašnji industrijsko-tehnološki kompleks Majnd park. Zaćutalo se i o pregovorima sa švajcarskim proizvođačem šinskih vozila Štadlerom, čiji su dolazak u Kragujevac, početkom prošle godine, najavili vlasnici te kompanije i njen lobista, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder. Ugovor sa Stelantisom se zasad realizuje u skladu sa planiranom dinamikom, ali se strahuje da bi i on mogao biti stavljen „na led“ ako Srbija u dogledno vreme ne usaglasi svoju sa spoljnom politikom EU. S tim u vezi pojedini analitičari podsećaju da je svojevremeno ugovor između tadašnje Zastave i Fijata o formiranju zajedničke kompanije za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje u Kragujevcu, obustavljen čim su u maju 1992. SR Jugoslaviji uvedene međunarodne sankcije zbog pogrešne politike Slobodana Miloševića. Istog dana Iveko je izašao iz partnerstva sa Zastava kamionima i proizvodnju svojih lakih i srednjih teretnih vozila preselio u Tursku i Brazil, tako da je Kragujevac preko noći postao „dolina gladi“, a Srbija zemlja bede, šverca, kriminala, razorne inflacije i bezvrednog novca. A i ovih dana penzioneri se po Lidlovim prodavnicama otimaju za šaku ćevapa. Zoran Radovanović