Kako je udvostručen „front“

Baš na dan kada je osnovan NATO, ovog aprila pridružila mu se još jedna članica, Finska. Trebalo je da to članstvo proslavi sa Švedskom, još jednom evropskom zemljom koja je prošlog maja podnela zahtev za pristupanje, ali je, uprkos dobroj volji većine članica, ovaj plan propao. Turska i Mađarska nisu podržale švedski zahtev, uprkos složnoj odluci da je proširenje dobrodošlo. Za turske vlasti problem je složen jer se oko zaštite kurdskih pobunjenika već više puta vodila rasprava sa Stokholmom, a za mađarske, jer švedska vlada nije odustala od kritike vlade u Budimpešti, koju optužuje za korupciju i kršenje prava LGBT populacije. Zasad je ostalo na jednoj novoj članici, ali to što ona donosi daleko je veće od pukog broja. Finska granica sa Rusijom duga je 1.300 kilometara. Taman tolika kolika je dosad bila ruska sa zemljama NATO-a. Moskva sada ima 2.600 kilometara dugu liniju koju mora da čuva, a reč je velikim delom o šumama i nenastanjenim predelima. Na ceremoniji prijema Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, izjavio je da Finska sada ima najjače prijatelje na svetu, a Rusija je umesto manje NATO-a, postigla suprotno - više NATO-a. „A naša vrata ostaju čvrsto otvorena“, zaključio je. Finska osim granice, kojom se Alijansa približila Sankt Peterburgu na manje od 200 km, donosi i vojnu snagu. Iako do juče neutralna, ona je ulagala u naoružanje, a za razliku od Švedske nikada nije ukinula vojni rok. Oko devetsto hiljada rezervista, koji su obučavani od šest meseci do godinu dana i 24.000 aktivnih vojnika, sad su na raspolaganju NATO-u. Dokument o pristupanju predat je Entoniju Blinkenu, američkom državnom sekretaru, na ceremoniji u Briselu. „Ovo je veliki dan za Finsku“, rekao je finski predsednik Sauli Ninisto. On je u saopštenju pojasnio da „članstvo Finske u NATO-u nije usmereno ni protiv koga. Niti menja temelje ili ciljeve finske spoljne i bezbednosne politike“. I obećao da će nastaviti da radi na ubrzanom prijemu Švedske. Tome na putu stoji vlada Viktora Orbana, koja poručuje da nijedna od ove dve države nije održala referendum o raspoloženju građana, a neprijatno iskustvo sa Finskom, koja je, dan pošto je stavljen mađarski potpis, podnela tužbu Evropskom sudu pravde, dodatno ju je naljutilo. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, ocenio je da je ovo proširenje istorijski događaj i da je direktni rezultat rata u Ukrajini. Tako nešto može se čuti i u Moskvi, koja od početka tvrdi da je cilj Alijanse da se približi ruskoj granici i da je prvobitna ukrajinska kriza izazvana ne bi li se uzdrmale ruske pozicije. „Širenje NATO-a je napad na našu bezbednost i na nacionalne interese Rusije. Upravo tako gledamo na to. Naravno, to nas primorava da preduzimamo kontramere kako bismo osigurali našu bezbednost u taktičkoj i strateškoj sferi“, izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja. Tu bi najopasnije bilo razmeštanje trupa, oružja, infrastrukture na samoj granici, što je i dovelo do toga da ruska strana odgovori na isti način. Evropske zemlje su ipak ostale zabrinute. Emanuel Makron, francuski predsednik i Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, upravo su posetili Kinu. Predlog od 12 tačaka koji je u februaru predložio Peking za rešavanje rata u Ukrajini, nije naišao ni na kakvu podršku, ali bi sada mogao biti uzet u obzir. Makron je čak izjavio da bi kineska strana mogla da igra glavnu ulogu u krizi, imajući u vidu dobre odnose sa Moskvom i saradnju sa evropskim zemljama. Prijem Finske u NATO predstavlja se kao uspeh američke politike, ali nije sasvim izvesno kakav će rezultat to doneti. Rat bi lako mogao da uđe u novu, još ozbiljniju fazu. Ivana Janković