Duško Gojković

Duško Gojković je bio predstavnik generacije fantastičnih muzičara iz nekadašnje Jugoslavije, koji su prvi krenuli u džez vode na najautentičniji i najseriozniji način. On je jedan iz grupe muzičara o kojima sam saznavao kao klinac, što od svojih roditelja Senke i Zafira, što od svoje tetke Bisere koja je nastupala sa njim. Kasnije sam shvatio ko je Duško i koliko on odskače od te muzičke scene koja je, inače, sama po sebi bila jaka. Bio je posebna i specijalna ličnost. Poseban trenutak spoznaje ko je Duško Gojković bio je kada sam došao u instituciju koja se zove Berkli, i koja je i danas neprikosnovena, Berkli koji je on davno pre mene završio, Berkli u kome su profesori najveći majstori u poslu kojim se bavim. Na takvom mestu, u centru centara gde želiš da budeš, na drugoj godini studija, dobio sam zadatak da analiziram određeni aranžman za pet duvača, a ispod aranžmana piše – Duško Gojković! Bio je to najprijatniji šok, ali i momenat istinskog saznanja ko je zapravo Duško Gojković. Da ne pominjem njegovo sviranje koje je bilo vanserijsko, ovde je reč o njegovom drugom talentu, komponovanju i aranžiranju. I ja tog trenutka na Berkliju učim kako je to ovaj velikan radio! Mi imamo tu osobinu da ne cenimo umetnike koji rade nešto kvalitetno, pa se tako i odlaskom Duška Gojkovića čuje da je u zemlji u kojoj je rođen i iz koje je otišao u svet, bio manje cenjen nego tamo. To je tačna i poražavajuća istina, a Duško je samo jedan u nizu onih koji žive u inostranstvu gde su izuzetno uspešni i priznati, a ovde se ponekad i ne zna za njih. A mi se samo busamo u grudi sa jeftinim nacionalnim parolama. Duško je bio veran svom izrazu, a to je mejnstrim, sving bibap muzika, i do kraja je tako radio. U jednom trenutku, bio sam član jedne takve grupe, sačinjene od naših poznatih trubača i drugih muzičara, pod imenom „Pet truba i ritam sekcija“. Svirali smo aranžmane uglavnom Duškovih kompozicija. Bili smo na turneji koja je meni tada, pre dvadesetak godina, bila najbolji čas učenja muzike kojom se neću baviti, ali je važno poznavati je. Učio sam od najboljeg, od Duška koji je svirao sa najboljima, da pomenem samo Dizija Gilespija. Imao sam sa njim sjajnu komunikaciju, mada je malo govorio. Jednim pogledom ili jednim pokretom bi ti dao do znanja šta valja, a šta ne. Bilo je lako i prijatno sedeti sa takvom veličinom. Svojim aranžmanima Duško Gojković je pokušavao da približi svetskoj sceni naš zvuk, baš kao što i ja to želim. Ostao je na vrhu i u toj misiji. Vasil Hadžimanov