Kako je i predsedniku pao standard

Inflacija u Srbiji usporena je ograničenjem cena osnovnih životnih namirnica i goriva i „dobrim namerama“ Narodne banke Srbije, rast plata i penzija veći je od inflacije, tako da i u teškim vremenima uspevamo da održimo standard građana, izjavila je pre nekoliko dana premijerka Ana Brnabić. Nije, naravno, objasnila, ali voleo bih da je bar pokušala da objasni kako je to inflacija usporena, ako je u martu zvanično dostigla 16,2 odsto i zapravo nikada nije bila veća, još od 2007, od kada se izražava u procentima rasta potrošačkih cena. Nije nam pomogla ni da razumemo kako da razumemo njenu tvrdnju da je Vlada uspela da održi standard građana, ako je i zvanična statistika već saopštila da je promet u trgovinama na malo u stalnim cenama u februaru bio za 3,8 odsto manji nego u istom mesecu prošle godine. A taj podatak bio joj je predočen i u materijalima, pripremljenim za sednicu Saveta za BDP, kojem predsedava, pa svakako nije mogao da joj promakne. Ako joj već niko drugi nije skrenuo pažnju da su građani u februaru kupili za 5,3 odsto manje hrane, pića i duvana nego u istom mesecu prošle godine. A možda smatra da je dokaz većeg standarda i to što već četiri meseca zaredom građani kupuju sve manje hrane nego nekada. Ne zato što su siti svega, već zato što nemaju para ni za hranu, s obzirom na to da je ona u poslednjih 12 meseci poskupela, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za 27 odsto. Biće da je zbog toga predsednik Aleksandar Vučić i požurio da obeća da će do kraja godine uslediti značajno povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Pa im je avansno poručio: „Slobodno trošite novac, imaćete veća primanja.“ Onako, uzgred, skoro nehajno je dodao da je važna – i potrošnja. I tu, zapravo, dolazimo do suštine problema. I njemu su, kao i premijerki Brnabić, svakako došapnuli da nam na početku godine baš i ne cvetaju ruže i da će po svemu sudeći BDP Srbije u prva tri meseca biti za pola procenta manji nego lane u istom periodu. A svi dobro znaju koliko predsednik voli da se hvali da je Srbija evropski rekorder po stopi rasta. BDP-a, a ne cena. Mada Srbija svakako spada u retke zemlje u kojima inflacija još uvek raste iz meseca u mesec. U ostalima uglavnom pada, još od prošle jeseni ili bar od početka godine. Poređenja radi, u novembru 2022. godišnja inflacija u Litvaniji je bila 22,9 odsto, u Letoniji 21,8 a u Srbiji 16,1 odsto. U martu ove godine u Letoniji je smanjena na 17,3 a u Litvaniji na 15,2 odsto i za jedan procentni poen je manja nego u Srbiji. Ako je za utehu, u Mađarskoj je 25 odsto, ali je i tamo od marta počela da se smanjuje. Jedino u Srbiji cene i dalje rastu brže, jače, ali to, nažalost, za građane nije bolje. Mogao je, samo da je hteo, predsednik i na ličnom primeru da se uveri da i njemu pada standard. Nedavno je izrazio spremnost da umesto Dragana J. Vučićevića, vlasnika Informera, plati novčanu kaznu za uvredu. Srećom, nije morao. Da jeste shvatio bi da mu mesečna plata od 199.126 dinara ne bi bila dovoljna, jer je kazna 200.000 dinara. A pre nekoliko godina to mu ne bi bio nikakav problem. Saradnik NIN-a Luka Petrušić je, naime, izračunao da je Vučić 2018. mogao da plati novčanu kaznu za uvredu, koja je u to vreme bila 80.000 i da mu još ostane 48.177 dinara, jer mu je plata pre pet godina bila 128.177 dinara. I 2019. je Vučićeva plata od 135.586 dinara bila veća od novčane kazne za uvredu od 100.000 dinara. I posle neka neko kaže da i predsedniku nije pao standard. Iako mu je nominalno plata u međuvremenu porasla za više od 55 odsto. Nepravda, pa to ti je. A šta tek da kažu zaposleni na Pinku, čiji je vlasnik Željko Mitrović, nedavno, na pitanje po čemu će se digitalni voditelji na Pinkovim kanalima razlikovati od živih, odgovorio: „Pa, biće prilično pametni, lepi i što je najvažnije neće koštati ništa.“ Hm, po tome će se, dakle, digitalni razlikovati od sadašnjih voditelja? I da li se neko zbog toga uvredio? Ma, taman posla. Nego, šta će pojedini članovi Vlade Srbije ako se, posle dronova-samoubica, i ta Mitrovićeva ideja svidi predsedniku Vučiću? Samo digitalni ministri bi mogli da prate njegov tempo, da sede u Skupštini po ceo dan, ako uopšte bude zasedala, da rade i vikendom. I pride ne koštaju ništa. A ovi živi nas baš koštaju. I živaca, i novaca. Jedino Ana Brnabić ne mora da se brine. Pa, ona je ionako zadužena za – digitalizaciju.