Poslednji ekser u kovčeg Briselskog sporazuma

Budućnost je zapisana u našoj prošlosti! Na izborima sad već davne 1997. tadašnje srpske opozicione partije tražili su među nama, studentima, zainteresovane da čuvaju glasačke kutije u većinskim albanskim sredinama, pre svega u Glogovcu i Srbici, gde se očekivani broj glasača koji će izaći na birališta procenjivao na ispod jedan odsto. Više od četvrt veka kasnije albanske političke grupacije angažuju svoje stranačke aktiviste da čuvaju glasačke kutije u većinskim srpskim sredinama na severu Kosova, gde se takođe očekuje izlazak glasača ispod jedan odsto. I sada, kao i krajem prošlog veka, biračka mesta čuvaće specijalne policijske snage koje će dočekivati malobrojne glasače sa prstom na obaraču. Kako bi kosovski policajci lakše čuvali biračka mesta, predstojeći izbori biće organizovani u mobilnim kontejnerima koji će biti postavljeni na magistralnim i lokalnim putevima van urbanih naselja. U nekoliko slučajeva biračka mesta biće postavljena pored nedavno postavljenih bunkera i fortifikacijskih objekata specijalnih policijskih snaga. Organizovanje izbora nakon kojih će Albanci upravljati većinski srpskim opštinama predstavlja poslednji ekser u kovčegu kojim Kurti sahranjuje tekovine Briselskog sporazuma, simbolično tačno deset godina nakon što je on postignut između Hašima Tačija i Ivice Dačića. „Bezbednost na severu Kosova nikad bolja!“ Ove arogantne reči ministra unutrašnjih poslova Kosova DŽeljalja Svečlje date su neposredno nakon oružanog incidenta u kojem je kosovski pripadnik specijalnih policijskih snaga ranio Milana Jovanovića, taksistu iz Zvečana. Iracionalnost organizacije izbora u okolnostima kada policajci pucaju na obične građane najbolje oslikava oksimoronični prikaz tumačenja pojma „normalizacije“ na severu Kosova. Da se podsetimo, vanredni izbori u lokalnim samoupravama sa srpskom većinom na severu Kosova su raspisani ekspresno nakon kolektivnih ostavki gradonačelnika i odbornika iz ovih opština i masovnog napuštanja rada u kosovskim institucijama od strane lokalnih Srba. Srbi su se odlučili na ovaj radikalan korak nakon tvrdokornog stava Prištine po pitanju preregistracije vozila sa KM registarskim oznakama, ali i zbog razmeštanja specijalnih policijskih snaga na severu Kosova. Ubrzo nakon kolektivnih ostavki situacija se dodatno radikalizovala hapšenjem nekoliko bivših policajaca iz srpske zajednice, a što je izazvalo postavljanje barikada na glavnim saobraćajnicama na severu Kosova. Usred bezbednosne krize koja je pretila da izazove konflikt većih razmera između lokalnog stanovništva i specijalnih policijskih snaga, predsednica Kosova Vjosa Osmani nije propustila priliku da raspiše lokalne izbore u najkraćem mogućem roku i time izazove dodatni politički pritisak ne samo na političke predstavnike Srba i na Srbiju, već i na strane diplomate koji su aktivno uključeni u rešavanje krizne situacije. Vanredni lokalni izbori za gradonačelnike prvobitno su bili zakazani za 18. decembar, a izbori za odbornike skupština opština Zvečan i Leposavić za 25. decembar. Iz nekog razloga, vanredni izbori za odbornike skupština opština Zubin Potok i Severna Mitrovica nisu raspisani. Stranke i političke grupacije koje okupljaju Srbe sa severa Kosova odmah su se izjasnile da ne žele da učestvuju na takvim izborima, zahtevajući prvo da se ispune uslovi zbog kojih su napustili institucije. I pored najavljenog bojkota, Centralna izborna komisija je nastavila sa pripremnim radnjama za organizaciju izbora, što je dovelo do nasilnog upada specijalnih policijskih snaga u prostorije opštinskih izbornih komisija u Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici. Nasilni akt kosovskih specijalaca u srpskim sredinama očekivano je izazvao reakciju lokalnog stanovništva i samo pukim slučajem nije došlo do većeg incidenta. Vjosa Osmani i Aljbin Kurti nisu uspeli da ubede međunarodnu zajednicu da je moguće organizovati demokratske izbore u severnim opštinama u okolnostima bojkota političkih stranaka Srba i barikada na glavnim saobraćajnicama. Rešenje je nađeno u odlaganju izbora za 23. april, do kad se verovalo da će se iznaći rešenje za bezbednosne i političke probleme na severu Kosova. Novi datum vanrednih izbora nije određen kroz pregovore sa političkim predstavnicima Srba, već u razgovoru kosovskih zvaničnika sa međunarodnim predstavnicima, pa ne iznenađuje kasniji otpor srpskih političara da učestvuju na njima. Nakon velikih kriza dolaze veliki sporazumi, tako je bezbednosna kriza na severu Kosova očekivano rezultirala postizanjem Sporazuma o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, a na osnovu inicijalnog plana koji su doneli predstavnici nemačkog kancelara Šolca i francuskog predsednika Makrona. Naglasak je na normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, a ne na odnosima između lokalnih Srba i vlade Aljbina Kurtija. Naime, međunarodni posrednici su toliko bili preokupirani regulacijom odnosa između Srbije i Kosova po modelu ugovora između dve Nemačke da su zanemarili rešavanje političkih i bezbednosnih problema na severu, što je esencija bilo kakve buduće normalizacije u bilo kojoj formi ili obliku. Sporazum je postignut na način da nijedna pregovaračka strana nije zainteresovana za njegovu implementaciju, jer dogovorene odredbe nisu zadovoljile osnovne interese bilo koje strane. To se jasno može zaključiti iz izjava zvaničnika iz Beograda i Prištine, koji bez ustezanja govore da će biti selektivni u ispunjavanju postignutog Sporazuma. Međutim, ni Vučić ni Kurti ne žele biti percipirani od strane međunarodne zajednice kao protivnici Sporazuma. U tom igrokazu i jedan i drugi vuku poteze koji će isprovocirati suprotnu stranu na radikalnu reakciju, i na taj način stvoriti okolnosti u kojima se obesmišljava realizacija Sporazuma. Poligon za njihove igrarije je sever Kosova, prostor koji oduvek predstavlja ključ uspeha ili polje razdora prošlih i budućih odnosa ne samo između Srbije i Kosova već između Srba i Albanaca uopšte. Euforiju slavlja oko postignutog Sporazuma prekinula je objava Srpske liste da će bojkotovati vanredne lokalne izbore zakazane za 23. april. Bojkotu su se pridružile i druge političke grupacije i građanske inicijative sa severa Kosova. Samo je Partija kosovskih Srba Aleksandra Jablanovića iz Leposavića odlučila da učestvuje na izborima u toj opštini. Odluka o bojkotu Srpske liste ne iznenađuje. Da su odlučili drugačije, izgubili bi svaki kredibilitet među biračkim telom jer nije ispunjen nijedan od uslova zbog kojih su oni pozvali Srbe da izađu iz kosovskih institucija. Mnogi zanemaruju činjenicu da je kolektivni čin napuštanja poslova u kosovskim institucijama pogodio hiljade porodica koje su svesne da samo zajedničkim delovanjem mogu odbraniti svoje pravo na dostojanstven život na Kosovu. U ovom trenutku oni preživljavaju uz pomoć dotacija koje dobijaju od Srbije, ali su svi svesni da to nije održivo rešenje. Autoritet Srpske liste među ovim ljudima ozbiljno je uzdrman uklanjanjem barikada krajem decembra prošle godine bez ispunjenja uslova za njihovo postavljanje. Izlazak Srpske liste na izbore bez rešavanja pitanja njihovog povratka u institucije verovatno bi doveo do trajnog raskola u srpskom biračkom telu, što bi rezultiralo time da Srbi prestanu da postoje kao politički faktor na Kosovu. Nakon četvrt veka svega što se dešavalo na Kosovu došli smo u situaciju da se točak istorije vratio na početnu tačku, gde sadašnjost i budućnost neopisivo podsećaju na početne dane skorašnje krvave prošlosti. Ali kao što čovek ne može dva puta ući u istu reku, tako ni Kurti ne može uspeti tamo gde je Milošević propao, jer niti je sad isto vreme kao što su bile devedesete, niti će se Kurtiju dozvoliti da bude kao Milošević. Ili možda hoće?! To pre svega zavisi od onih iz Brisela i Vašingtona koji su se najviše radovali Sporazumu o normalizaciji. Videćemo koliko će se radovati rezultatima izbora na severu Kosova. Autor je direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35