Politički rejting važniji od kreditnog

Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske ekonomije, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama, saopšteno je 15. aprila, na Veliku subotu, iz kabineta guvernera NBS Jorgovanke Tabaković, koja je prethodne sedmice učestvovala na prolećnom zasedanju MMF-a i Svetske banke. Samo pet dana ranije iz njenog kabineta medijima je prosleđeno i saopštenje da je Standard end Purs (Standard & Poor’s) potvrdio kreditni rejting Srbije BB plus uz stabilne izglede za dalje poboljšanje. „Činjenica da se Srbija, uprkos svim globalnim neizvesnostima, i dalje nalazi na korak do dobijanja investicionog rejtinga, jeste još jedna potvrda da Srbija vodi adekvatnu ekonomsku politiku u uslovima višedimenzionalne krize koja traje već duže od tri godine… Koordinacija monetarne i fiskalne politike u prethodnim godinama, doslednost i kontinuitet ekonomskih reformi, transformacija privrede Srbije i poverenje domaćih i međunarodnih investitora i institucija obezbedili su preduslove za dostizanje investicionog rejtinga u narednom periodu i formalni ulazak u grupu zemalja gde se po brojnim pokazateljima već nalazimo. Uverena sam da bi Srbija, da nije bilo pandemije i sukoba u Ukrajini, već duže vreme bila država sa investicionim rejtingom“, poručila je Tabaković. Dva meseca ranije, 17. februara iz NBS je prosleđeno saopštenje da je i Fič rejtings (Fitch Ratings), uz Mudis (Moody`s) jedna od tri vodeće svetske rejting agencije, zadržala kreditni rejting Srbije na BB plus, uz stabilne izglede za njegovo povećanje. I tada je rečeno da je Srbija „na samo korak do dobijanja investicionog rejtinga“, a za Tabaković je to bila „još jedna potvrda izgrađene otpornosti domaće ekonomije na brojne globalne izazove“. Tercirao joj je ministar finansija Siniša Mali, navodeći da odluka Fiča „potvrđuje da se u Srbiji, uprkos… globalnoj krizi i neizvesnosti uzrokovanoj konfliktom u Ukrajini, vodi adekvatna ekonomska politika koja daje dobre rezultate“. „Uspeli smo da održimo javni dug pod kontrolom, sačuvamo radna mesta i povećamo zaposlenost, zadržimo i privučemo nove investitore i poboljšamo životni standard građana“, rekao je Mali. Ekonomski nedovoljno potkovanim građanima ovako poređane izjave svakako deluju ohrabrujuće. A i nije mala stvar što je, uprkos proceni da će globalni rast usporiti sa 3,4 odsto u prošloj na 2,8 procenata u ovoj godini, Srbija zadržala postojeći kreditni rejting. Tim pre što MMF kao ključne rizike koji mogu dodatno usporiti tempo rasta navodi visoku zaduženost vodećih ekonomija i rat u Ukrajini, koje ponovo može da podstakne rast cena hrane i energenata. U tom slučaju usledilo bi dalje povećanje kamatnih stopa, što bi dodatno usporilo ekonomski rast. Ključni problem je što vlast u Srbiji i kreditni rejting koristi za podizanje svog političkog rejtinga, pa je Mali 14. aprila na Pinku ponovio da je „neodgovorna ekonomska politike bivše vlasti dovela Srbiju krajem 2012. na ivicu bankrota“. „U julu 2012. država je na računu imala samo 8,5 milijardi dinara, što nije bilo dovoljno ni da se isplate penzije, jer je za to trebalo oko 40 milijardi dinara. Dakle, potpuni bankrot“, rekao je Mali i naveo da država sada na računu ima 424 milijarde dinara. Većina ekonomista smatra da je vlada Mirka Cvetkovića napravila neoprostivu grešku, kada je pristala na zahtev koalicionih partnera, SPS-a i PUPS-a da se u septembru 2008, pre redovnog oktobarskog usklađivanja (u to vreme penzije su se sa cenama i platama usklađivale dva puta godišnje, u aprilu i oktobru) penzije jednokratno povećaju za 10 odsto i to u trenutku kada je ceo svet upao u finansijsku krizu. To je bio jedan od razloga što je već u decembru 2008. Fič oborio kreditni rejting zemlje sa BB minus, sa stabilnim na BB minus sa negativnim izgledima. Ali, u trenutku za koji Mali tvrdi da je zemlja bila na rubu bankrota, u martu 2012, dva meseca uoči izbora posle kojih će SNS i SPS, uz pomoć URS-a Mlađana Dinkića, SDPS Rasima LJajića i Nove Srbije Velimira Ilića, formirati novu vladu, Fič je Srbiji potvrdio ocenu BB minus, sa stabilnim izgledima. Nesporno je nešto lošija ocena (BB minus sa negativnim izgledima) od 16. avgusta 2012. više rezultat bivše nego nove vlade, jer je premijer Ivica Dačić zakletvu položio 27. jula. Sporno je, međutim, što se niko od zvaničnika nije oglašavao od januara 2014. do juna 2016, kada je Srbija imala najniži kreditni rejting u modernoj istoriji, manji nego 2008. i 2009, u jeku svetske ekonomske krize. Da li je Srbija bila bliže bankrotu sa rejtingom BB pa makar i minus nego sa B plus? A baš u vreme dok je premijer bio Aleksandar Vučić, u junu 2015. Fič je snizio rejting Srbije sa BB minus sa negativnim na B plus sa stabilnim izgledima. Takva odluka obrazložena je rastom budžetskog deficita, koji je 2014. dostigao rekordnih 246,8 milijardi dinara ili 2,1 milijardu evra. Drugi razlog bio je javni dug, koji se između 2014. i 2016. kretao od 66,2 do 70 odsto BDP-a. Nikada, ni pre ni posle toga, njegovo učešće u BDP-u nije bilo veće, iako je dug od kraja 2016. do 15. aprila ove godine povećan sa 24,8 na 34,7 milijardi evra. Treći razlog za slabiju ocenu je što nisu sprovedene prethodno najavljene strukturne reforme. „Vlada tek treba da pokaže političku volju za primenu nepopularnih strukturnih reformi, mada bi prevremeni izbori mogli da joj daju neophodan legitimitet“, ocenila je tada agencija Fič, koja je već u junu 2016, dva meseca nakon vanrednih izbora, na kojima je SNS učvrstio skupštinsku većinu, povećala kreditni rejting zemlje sa B plus na BB minus, sa stabilnim izgledima. Pre Fiča, u januaru 2016. i Standard end Purs je ocenu BB minus sa negativnim prepravio u BB minus sa stabilnim izgledima. Od tada do danas Srbija je uspela samo da kod Fiča izdejstvuje da joj minus pretvori u plus i to još u decembru 2019, čemu je doprineo i uspešno sproveden aranžman sa MMF-om. S druge strane, Standard end Purs je pre dva meseca Crnoj Gori potvrdio rejting BB sa stabilnim izgledima, pa joj nedostaje još plus da se izjednači sa Srbijom. Na stranu što su svi ovdašnji zvaničnici, kao po komandi zaboravili da je kod Standard end Pursa Srbija najviši rejting imala u decembru 2021, BB plus sa pozitivnim izgledima. Nažalost, ti pozitivni već na sledećem merenju pretvoreni su u stabilne izglede, delom i zbog toga što je u međuvremenu počeo rat u Ukrajini, a to je oborilo rejtinge većine zemalja i kompanija. Sve u svemu, već skoro tri i po godine Srbija tapka u mestu, „na korak do investicionog rejtinga“. I na nekoliko koraka od Slovenije (Fič je godinama ocenjuje sa A) i Hrvatske (BBB plus sa stabilnim izgledima), koja kod Standard end Pursa ima ocenu BBB+/A-2, uz procenu da će hrvatska ekonomija i ove godine nastaviti da raste uprkos inflaciji i ratu u Ukrajini. Boljoj oceni značajno je doprineo i ulazak Hrvatske u evrozonu, čime su eliminisani rizici od promene kursa, što je posebno važno s obzirom na to da je dve trećine kredita indeksirano u evrima, pa se procenjuje da će to smanjiti udeo hrvatskog državnog duga u stranim valutama sa više od 70 odsto skoro na nulu. Za razliku od suseda, Srbija će još dugo biti izložena rizicima od promene kursa dinara, jer se i država, i privreda, i građani uglavnom zadužuju u evrima. Od 33,3 milijarde evra javnog duga krajem februara udeo duga u evrima je bio 58,3, a u dolarima 13,8 odsto. Samim tim svako jačanje dolara i evra automatski bi povećalo i dug države. U septembru 2008. američka država nacionalizovala je Fani Mej i Fredi Mek, dok je Liman braders bankrotirao. Sve te institucije su samo par dana pre propasti mogle da se pohvale vrhunskim rejtingom AA ili AAA (najviša ocena kod sve tri agencije), iako je naknadno svima postalo jasno da su zapravo zasluživale najlošiju, kod Mudisa ocenu C, a kod Fiča i Standard end Pursa - D. Ocena koju trenutno ima Srbija označava da ulaganje u vrednosne papire podrazumeva određeni nivo „špekulativnog rizika“, a to onda podrazumeva da ulagači očekuju i nešto veće kamatne stope. Da bi se smatralo da neka zemlja ima investicioni rejting potrebno je da od Fiča dobije bar BBB, dok se dužničke hartije sa rejtingom B pogrdno nazivaju „smećem“. A tu ocenu Srbija je imala između januara 2014. i juna 2016. Sreća pa nikom nije palo na pamet da u to vreme piše o kreditnom rejtingu zemlje. Milan Ćulibrk