Sve smo mogli mi

Sve je trebalo tog četvrtka da bude jednostavno za gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića. Izađe pred kamere, predstavi novi sistem naplate karata u gradskom prevozu i njihove nove cene i to je to. Međutim, ništa nije bilo jednostavno. Stvar je počela da se raspada pre nego što je i počela. Prezentacija o novim cenama, koja je trebalo da bude prikazana na digitalnoj tabli, nije radila pa nije radila, a to je gradonačelnika momentalno pretvorilo u malog Vučića samo još goreg, ako je to ikako moguće.  Pred kamerama je u beskraj maltretirao i šikanirao svoje podređene, a maltretiranje je povremeno presecano salvama samosažaljenja i lamentom nad sopstvenom sudbom kletom. „S kim ja radim“, „gde mi živimo“ i „ko poslednji izađe, neka ugasi svetlo“, čitalo se između redova gradonačelnikovih tirada, a mi smo se sa punim pravom zapitali kako će, pobogu, da uvedu novi sistem u GSP ako ne mogu da uvedu jednu pauerpoint prezentaciju na jednu običnu digitalnu tablu? Dobro, jeste da ta Šapićeva tabla verovatno nije tako moćna kao Vučićeva, ali nisu pokušali da prikažu nedostajuća dva minuta snimka iz Doljevca, već samo jednu najobičniju prezentaciju. Kada je prezentacija najzad nekako prikazana, shvatili smo da je možda bolje da je nisu ni prikazali. Opet je o kartama odlučivao neko ko je gradske autobuse video samo na fotografijama, pa smo saznali da se jednokratna karta od sat i po vremena ukida, a da će celodnevna koštati svega dvesta dinara, dakle savršeno za ljude koji imaju vremena da se po ceo dan vozikaju sa jednog kraja Beograda na drugi. Ovo, na svu sreću, nije dugo potrajalo.  Već sutradan gradonačelnik je izašao i saopštio da jednokratna karta neće biti ukinuta i ne samo to, sa 89 dinara pojeftineće na 50! Sutradan, a možda i istog dana, saznali smo da će pojeftiniti i celodnevna karta i to sa 200 na 120 dinara, jer što bi iko davao 200 dinara ako za te pare može da kupi čak četiri jednokratne karte.  Potom smo saznali i da će noćni prevoz biti besplatan, sve u svemu narednih četiri-pet dana imali smo maltene stalna obraćanja gradonačelnika u kojima smo u realnom vremenu saznavali nove detalje i izmene u prethodno saopštenim odlukama. Možda vam to ne izgleda baš najbolje i ne uliva preterano poverenje, ali gledajmo stvari sa pozitivne strane. Za razliku od Gorana Vesića onomad, koji je svaku primedbu građana smatrao napadom, a uvažavanje njihovog mišljenja slabošću, Šapić je, eto, uvažio makar neke sugestije građana, pa bilo to i na silu. A ako ste mislili da je to bilo najgore što je zadesilo gradonačelnika ovih dana, varate se. U javnost je nedugo zatim procurio snimak razgovora Nenada Milanovića, šefa Šapićevog kabineta, u kojem on kompaniji Kentkart nudi nameštanje tendera za drugi posao ukoliko se povuku iz posla sa naplatom karata u gradskom prevozu. Bruka je pukla, a gradonačelnik je prvo pokušao da ospori snimke sugerišući kako je u pitanju montaža, da bi nam netom objasnio da je njegov pomoćnik, čak i da je to uradio, tender pokušao da namesti za državu i grad. Korupcija je valjda manja i prihvatljivija ako ne muljamo za sebe lično već za državu. Kako će se ova saga završiti i da li će se završiti, ostaje da vidimo. Vučić se zasad nije oglasio da „ne da Šapića“, a sumnjamo da će se i oglasiti. On se ionako vozi svojom starom „škodom“.