Čovek se uči dok je živ, da li i veštačka inteligencija

Već neko vreme u javnosti kruže vesti kojima se građanstvo plaši uz pretnje da ćemo vrlo brzo ostati bez svojih poslova, a đaci se ohrabruju da više neće morati da pišu domaće zadatke i eseje jer će, navodno, to moći brže i efikasnije da radi veštačka inteligencija (eng: Artificial Intelligence – AI). Iako ne postoji zvanično prihvaćena definicija, veštačka inteligencija bi mogla da se opiše kao mašinski sistem sposoban da daje predviđanja, preporuke ili da utiče na okruženje pomoću datih ciljeva koje definiše čovek.  Kako bi veštačka inteligencija bila sposobna da uradi bilo kakav zadatak, potrebno je da za to bude naučena odnosno istrenirana. Upravo tokom postupka obuke, veštačka inteligencija se, pored svih drugih informacija, pravila i sistema, upoznaje i suočava sa pravima intelektualne svojine koja bi morala da poštuje. Početkom godine javnost je posebno zaintrigirala tužba koju je Getty podneo protiv Stability AI u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama, optužujući ovu kompaniju da krši njihova prava intelektualne svojine time što je neovlašćeno koristila preko 12 miliona slika i fotografija zaštićenih autorskim pravima kao podatke za obuku njihovog AI programa - Stable Diffusion. Upravo ovaj sudski spor bi mogao biti ključna prekretnica u „borbi“ između veštačke inteligencije (i njenih „trenera“) s jedne, i autora odnosno nosioca prava, sa druge strane. Naime, Stable Diffusion je takozvani text-to-image tool, odnosno program koji na osnovu zadatog teksta može da „stvori“ sliku. To znači da ako ovom programu zadate da vam izradi/naslika zalazak sunca na plaži, on će to uraditi oslanjajući se na ono iz čega je naučen – u ovom slučaju, između ostalog i na Getty-jeve baze koja sadrži milione slika i fotografija. Kako bi napravio „svoju“ sliku, ovaj program je neovlašćeno koristio, menjao, isecao (kropovao) i prerađivao jednu ili više sličnih slika iz baze na osnovu koje je treniran.  Imajući u vidu ovakvo „ponašanje“ AI programa, ovde se zapravo postavljaju dva pitanja:  Da li se ovakve radnje AI programa mogu smatrati povredom autorskog dela? Da li slika koju je (na osnovu informacija koje ima) stvorila veštačka inteligencija može da uživa autorskopravnu zaštitu? Povreda autorskog prava Bar kada je reč o važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima u Republici Srbiji, gorenavedene radnje svakako mogu predstavljati povredu autorskog prava na osnovu kojih bi autor odnosno nosioci autorskih prava mogli da pokrenu mehanizme zaštite (uključujući i tužbu). Zakonom je nedvosmisleno propisano pravo autora da štiti integritet svog dela, a naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, zatim javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, kao i da daje dozvolu za preradu svog dela. Zakonom propisana moralna i imovinska prava pored ostalog omogućavaju autoru da svakom trećem licu dozvoli ili zabrani javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti, prilagođavanje, prevođenje, aranžiranje i druge izmene dela. Svakako se mora naglasiti da bez obzira na to što neke platforme za deljenje slika ili fotografija svojim opštim pravilima propisuju da se prihvatanjem uslova korišćenja platforme automatski daje i dozvola za dalje javno saopštavanje autorskog dela i tzv. emebedovanje ili prilagođavanje slika odnosno fotografija, nesporno je da se time ne mogu derogirati odredbe važećeg Zakona iz oblasti autorskopravne zaštite.  Veštačka inteligencija kao autor Na pitanje da li veštačka inteligencija može da bude autor, odgovor je vrlo jednostavan i nedvosmislen – Ne! Naš važeći zakon (baš kao i novi nacrt Zakona o autorskom i srodnim pravima) definiše autora kao fizičko lice koje je stvorilo autorsko delo. Većina evropskih ali i svetskih zakona koji regulišu ovu oblast prava na sličan način definišu autora - kao ljudsko biće. Dakle, nesumnjivo je da AI ne može biti autor (bar ne u skorijoj budućnosti, dok se propisi ne izmene). Takođe, u našem zakonu nema odredbi koje bi se mogle tumačiti na način da se autorom ovako stvorenih slika/fotografija (ili drugih autorskih dela) može smatrati lice koje je stvorilo algoritam veštačke inteligencije. Da ne bude zabune, lice koje je napravilo računarski program jeste autor navedenog programa, ali se ne može smatrati autorom fotografija i slika koje je taj program odnosno veštačka inteligencija napravila. Iz zakonske definicije da je autorsko delo originalna DUHOVNA tvorevina AUTORA, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine, jasno se može zaključiti da ni delo stvoreno od strane veštačke inteligencije ne može uživati autorskopravnu zaštitu – naročito ako se radi o delu koje je nastalo neovlašćenom preradom tuđih dela iz baze na osnovu koje je AI treniran. Ostaje da pratimo i svedočimo posledicama (manje ili više uspešnog) treninga veštačke inteligencije, a do tada ostaju sledeća pitanja za razmišljanje: da li bi i vaš posao mogla da zameni veštačka inteligencija; kako bi izgledao AI-jev domaći zadatak na temu „Kako sam proveo Vaskrs“,  i  možda i najvažnije od svih - da li je i ovaj tekst možda pisala veštačka inteligencija, a da je dolepotpisani autor samo zadao zadatak: „Napiši mi tekst do 900 reči na temu povrede autorskih prava od strane veštačke inteligencije uz navode o sudskoj praksi u ovoj oblasti.“