Vini Pu kod predsednika Sija

Nije tajna da kineski predsednik Si Đinping na podnosi medvedića Vinija Pua, a to traje već čitavu deceniju. Sukob je nastao još u vreme kada je Si Đinping posetio Baraka Obamu u Beloj kući, a neko na društvenim mrežama postavio dve slike. Na prvoj su bili Obama i Si, a na drugoj Vini Pu i tigrić Tigar, kako se u istoj pozi šetaju i razgovaraju. Sličnost je bila zapanjujuća, nema ko se nije nasmejao. Vini Pu je u odnosu na Tigra zaista delovao zdepasto, a i Si u odnosu na Obamu. Možda bi se stvar smirila da se naredne godine na društvenim mrežama nije pojavila slika na kojoj se Si rukuje sa japanskim premijerom Šinzom Abeom, a do nje slika Vinija Pua koji se rukuje sa kopitom svog prijatelja, magarenceta Ijara. Naravno, u Kini su i ove slike odmah cenzurisane. A tek 2015, kad se pojavila slika predsednika Sija na vojnoj paradi, kako stoji u automobilu i posmatra povorku, bilo je prirodno da se pored nje nađe i slika Vinija Pua kako, onako glavat, sedi u autu – koji je bio skoro manji od Vinijeve glave! To je slika koja je kasnije proglašena za najviše cenzurisanu sliku u Kini te godine. Događaji od pre par meseci potvrđuju da je Vini Pu u Kini i dalje persona non grata, ili, kako bi rekli y britanskom Ekonomistu, ursus-non-gratus! Naime, ove godine se u bioskopima pojavio film Vini Pu: Krv i med, koji je, kao i uvek kad se medvedić Pu negde pojavi, stao da puni bioskopske dvorane širom sveta. Ali, ovoga puta se to nije desilo. U filmu se, naime, omiljeni plišani meda pretvara u hladnokrvnog ubicu, pa su i kritika i publika širom sveta ovaj film iskasapile, s punim pravom, naravno. Reditelj je iskoristio momenat kada je ličnost Vinija Pua postala javno dobro, kao Greta Garbo, na primer, pa je bez ikakve saglasnosti njegovih kreatora, vlasnika ili naslednika mogao s likom Vinija Pua da radi šta god hoće. U Kini niko nije kritikovao film Vini Pu: Krv i med. Razlog je lako pogoditi: on tamo nije ni prikazan! Ali valja napomenuti da to isto važi i za Hongkong! Uz svu autonomiju koju uživa, Hongkong se ne igra vatrom i ne provocira Sija tamo gde je najslabiji – kod Vinija Pua! Ne bi ova priča bila toliko važna kad bismo se vratili u 2015, kada je Kina rasla po nezamislivim stopama rasta od dvanaestak odsto godišnje. Uz takav ekonomski uspeh, ko bi tad zamerao kineskom lideru što ne voli nekakvog medvedića Pua? Ni sam Vini mu ne bi zamerio, sigurna sam, samo bi mu bilo žao. Ali deset godina kasnije, kada se kineski privredni rast prepolovio, na površinu je isplivalo mnogo mulja i balvana koji opasno usporavaju privredni rast. Prva kočnica kineskom rastu je sistemska i ekonomisti takvo usporavanje zovu „zamkom srednjeg nivoa dohotka“. To je trenutak kada zemlja dostigne nekih 10.000-15.000 dolara BDP-a po stanovniku, rast jednostavno prestane. Zašto? Zbog toga što postojeće institucije koče rast. Kada se sve više odluka donosi u centru, a ne tamo gde se odluke sprovode, mnogi dobro započeti poduhvati se polako zaustavljaju. I onda rast prestaje. Uz to, naravno, ide sve jača diktatura. I sam predsednik Si se promenio. Od dobroćudnog predsednika, koji je sa smeškom prihvatao nadimak „Si Dada“, što znači „veliki“, ali i „debeljuca“, sada imamo samo ozbiljnog predsednika Sija. U Kini je stvoren novi kult ličnosti, u kome partijski funkcioneri citiraju sve mudrije Sijeve misli, a za to vreme, internet kompanije angažuju hiljade i hiljade cenzora da u roku od par sekundi izbrišu zabranjene slike, ideje pa i medvediće, ako zasmetaju. I to obara privredni rast. Još odavno je neko izjavio da komunistička partija i kompjuteri ne idu zajedno (CP and PC do not go well together), jedno, dakle, mora da otpadne. Samo, kako stvari sada stoje u svetu, otpašće - Vini Pu. Jer, evo, u slobodnom svetu, gde vladaju kompjuteri, bolesni umovi proglašavaju Pua za hladnokrvnog ubicu. A tamo gde vlada komunistička partija, Vini Pu mora da otpadne jer suviše liči na predsednika države. I tako, dok se ne protera Vini Pu, ovaj svet se neće smiriti. Hajde onda da prebrojimo: koliko ima ljudi na ovom svetu kojima to odgovara? A odgovor je: ima ih – dovoljno.