Život na veresiju

Za deset godina, više smo nego duplirali prosečne plate, a uprkos krizi i povećanju cena, građanima Srbije i dalje će zarade da rastu iznad inflacije, poručila je Ana Brnabić, nakon što joj je u oktobru 2022. predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić poverio mandat da sastavi treću vladu. Od tada oboje ponavljaju da će plate i penzije nastaviti da rastu „značajno više od inflacije“ i da se u Srbiji živi bolje nego ikad. Možda bi taj privid još trajao da Republički zavod za statistiku nije objavio da su lane prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi domaćinstava bili 78.393, a izdaci za ličnu potrošnju 78.678 dinara. Taj podatak otkriva da i dalje svi u Srbiji u proseku žive na veresiju. Za premijerku je slaba uteha da su i ranije izdaci za osnovne potrebe bili veći od prihoda, jer se realno stanje ne uklapa u priče o nikad boljem životu. Tim pre što je lane svako domaćinstvo bilo u minusu 285 dinara, a 2021. im je do „pozitivne nule“ falilo 169 dinara. Iako vlast voli da se hvali stopama rasta svega i svačega, svi su prećutali da je razlika između troškova i prihoda domaćinstava za godinu dana porasla 68,6 odsto. Na stranu što, prema podacima RZS, prosečno domaćinstvo na obrazovanje troši samo 1.012 dinara mesečno. Toliko je otprilike lane koštao komplet knjiga za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, dok je za udžbenike od petog do osmog razreda valjalo izdvojiti između 15.000 i 20.000 dinara. Ili skoro duplo više od mesečnih troškova za obrazovanje. I to bez ijedne sveske, olovke, a kamoli dodatnih časova matematike, fizike, stranih jezika… O patikama za fizičko da se i ne govori. Gotovo apsurdno deluje i podatak da prosečno domaćinstvo u restoranima i hotelima troši 2.335 dinara - mesečno. Pa, za tu sumu u jednom od italijanskih restorana u Beogradu na vodi četvoročlana porodica ne bi mogla ni da doručkuje. Za to bi im falilo više od 800 dinara, jer tu osrednji doručak – tri jaja na oko, malo šunke i salata - košta 790 dinara. Ako bi usput rešili da se još malo počaste i da roditelji popiju po dupli espreso a deca toplu čokoladu, to bi ih uvalilo u ozbiljne finansijske probleme, jer dupli espreso košta 305, a topla čokolada 365 dinara. Ukupno bi ova dva računa koštala 4.500 dinara, skoro duplo više od sume koju, po podacima RZS, prosečno domaćinstvo potroši u restoranima i hotelima za mesec dana. Dodatna nevolja je što srpska domaćinstva više od trećine, tačnije 36 odsto primanja troše za hranu, a ona je, samo u poslednjih12 meseci poskupela 25,4 odsto. Otuda ne čudi što građani iz prodavnica izlaze sa sve lakšim cegerima, u kojima je sve manje sve skupljih namirnica. O tome svedoče i podaci RZS po kojima ljudi u prodavnicama od početka godine kupuju sve manje. U januaru je u odnosu na isti mesec prošle godine pad prometa u maloprodaji u stalnim cenama bio relativno podnošljivih 1,8 odsto, u februaru se popeo na 3,8 odsto, a u martu na zabrinjavajućih devet procenata. To je očito znao i predsednik Vučić kada je građane pozvao da „slobodno troše“, uz obećanje da će pre kraja godine uslediti novo povećanje plata i penzija. Tim pre što sigurno zna i da će ove godine rast srpskog BDP-a u velikoj meri zavisiti od lične potrošnje stanovništva, a ispostavilo se da je ona u prvom kvartalu ove bila za 4,1 odsto realno manja nego prošle godine u istom periodu. Pri tome je više od proseka, za 4,8 odsto realno pala prodaja hrane i pića, jer su ti artikli poskupeli više od većine drugih, bez kojih se i može. Pad prometa direktna je posledica rasta cena, sa kojima su plate dela zaposlenih već odavno izgubile trku. Prema podacima RZS, prosečno domaćinstvo u Srbiji je od svakih hiljadu dinara prihoda prošle godine za hranu trošilo 360 dinara. Sada im je, zbog poskupljenja u prethodnih godinu dana, za istu količinu hrane potreban 451 dinar. A to znači da im ostaje manje novca za druge potrebe. To naročito važi za zaposlene u javnom sektoru, čije su plate u januaru ove godine povećane za 12,5 odsto. Zvanični podaci RZS pokazuju da je prosečna neto plata u javnom sektoru u januaru ove godine bila 87.313 dinara, a 12 meseci ranije 78.155 dinara. Stvarni rast zarada tog dela zaposlenih od 11,7 odsto nije bio dovoljan da se neutrališe negativan efekat rasta cena, tako da je danas njihova kupova moć manja nego pre godinu dana. Pre nego što zvanični podaci o prometu u maloprodaji u narednim mesecima pokažu u kojoj je meri predsednikov poziv uticao na rast potrošnje, neko bi nadležnima trebalo da skrene pažnju da su i pre toga „apela“ građani trošili više nego što im prihodi to dozvoljavaju, pa su se uzgred i prilično zadužili. Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, oni su bankama na kraju marta već dugovali više od 12,2 milijarde evra, s tim što je dug po osnovu keš kredita 5,4 milijarde evra – više od 800 evra po stanovniku ili oko 2.450 evra po zaposlenom. Samo u tri poslednje godine, tokom kojih su, prema tvrdnjama zvaničnika, plate i penzije najbrže rasle, građani su se kod banaka zadužili za dodatne tri milijarde evra, s tim što je dug po osnovu keš kredita uvećan za 156 milijardi dinara ili za više od 1,3 milijarde evra. Eto, toliko im dobro ide. Nije, međutim, isključeno da će neki poslušati predsednika i početi više da troše. Uostalom, iz nedavnog istraživanja Nove srpske političke misli, vidi se da je već uverio svakog trećeg građanina da je Srbija danas ekonomski jača od Hrvatske (a još 30,3 odsto ih ne zna da smo slabiji), s tim što je u to uvereno dve trećine simpatizera SNS-a (67,4 odsto) i više od polovine glasača SPS-a (55,3 odsto). Za njih je srpski BDP (u tekućim cenama) od nepune 74 milijarde dolara veći od hrvatskog, koji je skoro 79 milijardi dolara. Na stranu što susedi imaju duplo veći BDP (meren paritetom kupovne moći) po stanovniku od nas – oni 15.166, a mi 7.114 dolara. Ima, međutim, ekonomskih pokazatelja po kojima je Srbija daleko ispred Hrvatske. Jedan od njih je inflacija. Između marta prošle i ove godine potrošačke cene su kod nas porasle 16,2 odsto i po tome je Srbija mnogo ispred Hrvatske (10,5 odsto) i nesporni je lider na Zapadnom Balkanu, jer je inflacija u Albaniji samo 5,3 odsto, u Bosni i Hercegovini 10,3, Crnoj Gori 10,5 i Severnoj Makedoniji 14,7 odsto. Dodatni problem za guvernerku Narodne banke Srbije Jorgovanku Tabaković je što se inflacija u Srbiji još uvek iz meseca u mesec povećava, dok se u drugim zemljama smiruje. Samo što se tamo ne mire ni sa inflacijom od šest-sedam odsto godišnje. Iako sama po sebi inflacija doprinosi boljem punjenju budžeta, ni ministar finansija Siniša Mali nema previše razloga za optimizam. Zaključno sa martom ove godine u državnu kasu slile su se 422 milijarde dinara, za 49 milijardi više nego u prvom tromesečju 2022. Problem je što prihodi budžeta rastu po stopi od 13,1 odsto, dakle za tri procentna poena sporije od inflacije. A još veći razlog za glavobolju ministra Malog je što su se ove godine od akciza u državnu kasu slile 82 milijarde, za 2,2 milijarde dinara manje nego u prvom lanjskom kvartalu. Bilo je, naravno, samo pitanje dana kada će se pad prometa i standarda građana odraziti i na državnu kasu. Jer sa slabim privatnim teško je očekivati jake javne finansije. Mada je u Srbiji možda i to moguće. Milan Ćulibrk