Arhiva

Preko trnja donekle

Ivan Radanović | 20. septembar 2023 | 01:00
Preko trnja donekle
Nedavno su u Pekingu, nakon sedam godina, obnovljeni diplomatski odnosi Irana i Saudijske Arabije. Pomirivši rogove u vreći, kineski predstavnik najavio je samit Irana i zalivskih zemalja, što je naznaka da pomenuti detant nije kraj, recimo dobroćudnih inicijativa Pekinga. Reći se može, ali ne mora, jer ima i konkretnih interesa. Dok je Teheranu Peking već deceniju glavni ekonomski partner, Rijadu je to nedavno postao. Stav čelnika Saudi Aramka, državnog i globalnog energetskog giganta, da su potrebe Kine njihov „glavni prioritet sledećih pedeset godina“ potvrđuju i brojevi: tokom 2022. upila je gotovo petinu saudijskog izvoza, u vrednosti oko 50 milijardi dolara. Pomirenje komšijskih zemalja ključno je zbog potencijala njihovog odnosa. Šta im je zajedničko? Prema rečima Naledi Pandor, ministarke spoljnih poslova Južnoafričke Republike – ambicija da se pridruže BRIKS-u. ­Vetar promena: Te 2009. Barak Obama postao je 44. predsednik SAD a Svetska zdravstvena organizacija objavila je pandemiju svinjskog gripa. Osmišljen je bitkoin i preminuo je Majkl DŽekson. Luis Figo završio je profesionalnu karijeru, Nejmar je započeo… Šesnaestog juna 2009. u Jekaterinburgu osnovan je BRIC (skraćenica za grupu zemalja Brazil, Rusija, Indija i Kina). Od tada se Brazil, Rusija, Indija, Kina, a od 2010. i Južna Afrika zalažu za globalnu koordinaciju i reformu Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. Prvih godina provejavala je priča, a kada je nada u reforme prohujala, osnovale su sopstvenu razvojnu banku i fond za podršku likvidnosti sa po 100 milijardi dolara kapitala. Prva je do sada finansirala 96 infrastrukturnih i energetskih projekata sa oko 33 milijarde dolara. Ta ulaganja zanimaju i treće zemlje, pogotovo one koje su se „opekle“ sa MMF-om. To je deo namere BRIKS da doprinese razvoju inkluzivnog modela podrške globalnom jugu. U teoriji, to je tako. U stvarnosti, radi se o prilično različitim zemljama. Ne spajaju ih ni geografija ni politička kultura: prema indeksu Bertelsmann fondacije, tj. onome što ona naziva demokratskom transformacijom, rangiraju se od „tvrdokorne“ i „umerene“ autokratije do „defektnih“ demokratija. Visok privredni rast održale su samo Indija i Kina koje, opet, imaju delikatan odnos. Možda je najvažnije vezivno tkivo potreba – i za to nesporan kapacitet – da se odupru političkom Zapadu. Ipak, grupa se brendira i usklađuje u više od 70 oblasti. Međusobna trgovina u prethodnoj deceniji gotovo je duplirana. Prema podacima Svetske banke, po ukupnom BDP-u BRIKS je 2022. premašio grupu G7 (najrazvijenijih zemalja Zapada) – 31,5 prema 30,7 odsto svetskog BDP-a, odnosno 47 prema 45 biliona međunarodnih dolara. Dok se planira zajednička valuta, udeo dolara u razmeni Moskve i Pekinga pada sa gotovo 90 na ispod 30 odsto u poslednjih sedam godina. Tokom susreta u martu, ruska strana istakla je nadu u „višestruko povećanje“ obima trgovine do 2030. Trend će se nastaviti, sudeći po međunarodnom interesovanju za BRIKS. Advokati globalnog juga: „Ogromno“. Tom rečju ga je Pandor nedavno opisala. Pored Irana i Saudijske Arabije, zainteresovani su Alžir, Argentina, Nigerija, ali i Egipat i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su deo razvojne banke. Prema mišljenju dr Slobodana Popovića sa Instituta za azijske studije i naučnog saradnika Fakulteta političkih nauka, to je potvrda rastućeg značaja BRIKS u izmenjenoj ravnoteži moći. „Grupa je institucionalno i na druge načine dovoljno osnažena za proširenje“, ističe Popović. Ona svakako sa njima sarađuje, za šta postoje ustaljeni BRIKS+ format i Šangajska organizacija za saradnju. Za razliku od nje, BRIKS nema precizne mehanizme pristupanja, pa će akcenat zasedanja u avgustu biti na definisanju kriterijuma. Načelno, zemlje u razvoju prepoznaju platformu koja bi ih potencijalno bolje zastupala. I u kratkom i u dugom roku, prema Popoviću, BRIKS će insistirati na njihovom jačanju i to je razlog interesovanja. „Takav poredak vide kao učinkovitiji u odgovoru na globalne bezbednosne, geopolitičke i geoekonomske izazove“, naveo je on. Rat u Ukrajini podvukao je linije razgraničenja. Pored očekivanog odbijanja članica BRIKS da sankcionišu Moskvu, reakcija je izostala i u većem delu sveta. Tu je manje ljubavi prema Kremlju, a više neslaganja sa spoljnim pritiskom. U tom smislu, BRIKS je geopolitički profitirao. Potencijalna priključenja vrlo su ambiciozna zbog broja i institucionalne različitosti zemalja, no to bi stvorilo vrlo referentan klub. Prema rečima dr Aleksandra Mitića, naučnog saradnika u Centru za studije „Pojasa i puta“ Instituta za međunarodnu politiku i privredu, u sastavu proširenog BRIKS-a našlo bi se više od pola svetskog stanovništva sa dve trećine svetskih rezervi gasa i ukupnim BDP-om za trećinu većim od američkog. „To znači da bi BRIKS učestvovao u stvaranju novih međunarodnih normi i postao ravnopravan, ako ne i dominantan deo novog, multipolarnog svetskog poretka“, istakao je Mitić. Senke u raju: Multipolaran svetski poredak, ipak, ne znači da će svi polovi biti jednako snažni. I sam BRIKS je neujednačen: od 2008. privredni rast Rusije, Brazila i Južne Afrike je ispod svetskog proseka – samo 2,5 odsto. To znači da im udeo u svetskoj proizvodnji opada. Privreda Kine je dva i po puta veća od ostalih članica zajedno, a po paritetu kupovne moći veća je i od američke. Dedolarizacija je faktička juanizacija. Rusija je pronašla utočište za prognanu robu i kapital, a Kina poligon za politiku juana kao međunarodne valute. Danas obostrana korist, sutra jednostrani rizik ali – kad je moranje, nije pitanje. To je neke istraživače, a među njima i Gintera Majholda sa Nemačkog instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja, navelo na zaključak da Peking ovaj „pad koherentnosti“ grupe koristi za promociju sopstvene politike. U prilog tome ide posredovanje u pregovorima o Ukrajini i na Bliskom istoku. Potonji je ključan zbog njenih globalnih projekata i potrebe za „svežom krvi“ koju vidi prvenstveno u Rijadu. Takvo sagledavanje Popović ocenjuje kao nerealno i pojednostavljeno. „Treba razumeti kinesku ambiciju stvaranja ’Zajednice zajedničke budućnosti čovečanstva’, globalne bezbednosne inicijative i to da je za Kinu daleko korisnije okruženje podsticajno za rast i plasman svoje robe i viškova, nego stvaranje novih frontova“, naveo je on. Prema Mitiću, takva koncentracija moći bila bi protivna suštini BRIKS koji je upravo izgrađen na ideji multipolarnosti i borbe protiv dominacije jedne sile. „To bi takođe bilo nekompatibilno sa kineskom `Velikom strategijom` i inicijativama koje teže uspostavljanju ravnomernijeg svetskog poretka. Najzad, to ne bi prihvatile ni same Rusija i Indija“, poentira Mitić. Neizvesna budućnost: Kada je ekonomista DŽim O’Nil 2001. skovao akronim BRIC za četiri privrede u zaletu, najavio ih je kao buduće lokomotive svetske ekonomije. Šta je sa politikom? Ni on, ni kolege iz Goldman Saksa nisu predvideli 2008. Nisu predvideli pandemije i krize poverenja. Nisu predvideli ratove, ekonomske i „obične“. Promenio se kontekst. Gro promena obojen je u crveno i piše se pismom Han. „Ukoliko se BRIKS i posmatra kao platforma za legitimizaciju rastućih ambicija Kine, onda ga treba razumeti kao činjenicu da ona nastoji da neutrališe diskurs o kineskoj pretnji. Da globalni doprinos Kine predstave kao realnost u kojoj obitavamo i koja nudi različite mogućnosti“, naglašava Popović. NJih neće svako videti isto. Za Mitića, nema dileme da će BRIKS trpeti pritiske: „Očekujem da će se Zapad truditi da razbije njihovu koherentnost, a proširenje razvodni narativom o borbi protiv ’kineske pretnje’ i autoritarnosti.“ Ova godina je možda prelomna za BRIKS i afirmaciju njegove poruke o potrebi za političkom različitošću. Budućnost te poruke ne može da se prorekne, ali ni porekne. Za periferiju je, stoga, manje važno da li je BRIKS produžena ili samo ispružena ruka, a različitost njena slabost ili snaga. Važnija je konkurencija modela koju bi ove zemlje trebalo da pruže – a male zemlje iskoriste. Ivan Radanović