Srbija se budi

I dve nedelje posle dvostrukog masakra sa velikim brojem žrtava, uglavnom dece, tragedija nastavlja da se uvećava: u ponedeljak je preminula još jedna devojčica, žrtva vršnjačkog napada u školi „Vladislav Ribnikar“. Vesti o nasilju ređaju se svakodnevno – „trinaestogodišnjak sekirom napao ženu i njenog sina u Radojevu“, „učenica nožem povredila devojčicu u osnovnoj školi u Zrenjaninu“, „privedena devojčica u Novom Sadu, pretila učenicima, policija pronašla metak“... Dok se društvo bori da savlada bol i nađe lek – pa čak i bukvalno, skupljajući, umesto države, novac za protezu za dvadesetogodišnju Nevenu Vujić, ranjenu u masakru u Duboni kod Mladenovca - otuđena vlast nastavlja da vuče poteze koji prete da izazovu još veće zlo. Odlukom da na krizu odgovori na svoj standardni način, pritiscima, manipulacijama i pojačanom propagandom, gurnula je Srbiju u zonu nestabilnosti, u kojoj je moguće sve osim povratka na staro. Da se desila tektonska promena, precizno su detektovali nezadovoljni poljoprivrednici: nakon što je premijerka Ana Brnabić u ponedeljak ujutro odbacila njihove zahteve i pokušala da ih nahuška jedne na druge, predstavnici više udruženja stočara i ratara odlučili su da krenu u višefazni protest. Ukoliko izneti zahtevi ne budu ispunjeni do četvrtka, deo buduće borbe moglo bi biti i priključivanje protestu građana zakazanom za petak. Kao da su namirisali (metaforičku) krv, poljoprivrednici su u ponedeljak uradili i ono što je bilo nezamislivo – odbili su ponudu da razgovaraju sa Aleksandrom Vučićem, do sada uvek u ulozi onog ko „brine o narodu“ i rešava njegove probleme. „Šta on može da nam ponudi, ako je već predsednica Vlade rekla da ne može da ispuni naše zahteve“, rekao je za N1 Dragan Kleut, predsednik Udruženja poljoprivrednika Banata. Takvo „skidanje krune“ s Vučićeve glave ipak je nedovoljno da potvrdi tezu dela opozicione javnosti o skorom odlasku naprednjačke vlasti u istoriju i nagađanja po čemu će biti zapamćena – po nesposobnosti za bilo kakvu ljudsku reakciju na užasne zločine koji su zadesili Srbiju? Ili, možda, po odlasku čak i korak dalje u demonstriranju prezira prema običnim ljudima, njihovom bolu, stavovima i potrebama, u vidu skandalozne objave Ane Brnabić na Instagramu (utrostručen broj iscerenih glava trija Brnabić – Vučić - Mali, sve uz ciničnu poruku o broju građana na mitingu protiv nasilja). Jer, do konačne promene stanja u Srbiji put je dug i teško da se završava pričom o izborima koju je u javnost ponovo lansirao Vučić, ovoga puta pominjući septembar kao termin. Oporavak podjarmljene zemlje trajaće dugo, a prvo valja bezbedno pregurati već najavljene događaje, pre svega protest protiv nasilja u petak koji bi, prema najavi organizatora, trebalo da traje do ispunjenja zahteva. Još rizičnije deluje naprednjački kontramiting zakazan za 26. maj, ako ga zaista bude. Bujica laži koja danima kulja sa provladinih medija najavljuje i niz nepredvidivih smicalica, pritisaka i obračuna, sve u skladu sa izabranim putem odbrane vlasti, zasnovanim na odsustvu obzira prema moralnim i drugim zakonima. Koliko je situacija u kojoj se nalazimo opasna, govori i činjenica da nije samo mala klika s državnog vrha, zajedno sa najdirektnije povezanim licima, spremna da svim sredstvima brani položaje. Na tu poraznu okolnost, viđenu, recimo, u Lučanima, kad su meštani napadali roditelje poginulog kolege, braneći bahatog direktora, podsetio je događaj u poslednjoj emisiji Utisak nedelje: prvo se Slobodan Radičević, deda devojčice ubijene u masakru u „Ribnikaru“, javio u program, ocenio da se premijerka Brnabić „izigravala sa bolom porodica ubijenih“ i najavio da će, nakon protesta prošle sedmice, učestvovati i na sledećem zakazanom za petak. Izgledalo je da je to trenutak koji bi potresao čak i kamen, ali ne – neposredno posle njega, po ustaljenoj matrici, javila se žena sa zadatkom da, umesto izražavanja pijeteta prema unesrećenima, lažno optuži goste da traže Vučićevu smrt. Iskustvo govori da je tako drastičnim odsustvom čovečnosti verovatno postigla neželjeni efekat, na kome najupadljivije radi sam Vučić, uz sasluženje premijerke – odnosno, da je dodatno raspirila bes kod građana. A to je i razlog za prognozu da bi trend rasta broja demonstranata od protesta prošlog ponedeljka, do protesta u petak 12. maja, mogao biti nastavljen i do trećeg beogradskog skupa protiv nasilja, zakazanog za 19. maj. Bez obzira na sve pokušaje umanjivanja broja prisutnih na prva dva okupljanja, jasno je da su ulični protesti koji se šire po Srbiji ozbiljna neprijatnost za vlast. I da, posle neuspešnog prošlonedeljnog zastrašivanja nemirima, ona traži nove načine da građane odgovori od javne manifestacije nezadovoljstva zbog stepena nasilja u društvu i odgovornosti države u njegovom raspirivanju i omogućavanju. Iako je predsednik Skupštine Vladimir Orlić uz kordon obezbeđenja pokušao da izbegne poslanike koji su mu doneli zahtev za održavanje sednice parlamenta, takva uzurpacija institucije pokazala se neodrživom: u četvrtak bi trebalo da se, na zahtev 84 opoziciona poslanika (i onih desno i onih građanski orijentisanih) održi sednica parlamenta posvećena bezbednosnoj situaciji u zemlji. Do odlaska ovog NIN-a u štampu zvanični poziv nije stigao, ali, prema rečima predstavnika opozicije, sednica bi, po zakonu, morala da se održi. Na njoj bi trebalo da se razgovara o smeni ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, smeni članova Saveta REM-a, izveštaju Vlade o bezbednosnoj situaciji i formiranju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica vezanih za masakre u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca. Vučić je, naravno, već zagrmeo da ne da Gašića, baš kao i posle pada vojnog helikoptera u martu 2015, kada je stradalo sedam osoba, uključujući jedno dete, a današnji ministar policije nalazio se na funkciji ministra odbrane. Jačina krize, međutim, zahteva više od takvog pokušaja manifestacije snage i nepopustljivosti, pa smo dobili i čudan oblik najave parlamentarnih izbora u septembru: ovoga puta bez onog pogodbenog „ako opozicija traži“, ali ipak sa odloženim dejstvom. „Na pamet nam ne pada da smenimo Gašića koji odlično radi svoj posao. Ali, možemo da učinimo više. Možemo da smenimo celu Vladu i da idemo na izbore. Ali, to ćete znati posle 26. maja“, rekao je Vučić u nedelju. Problem je, međutim, što u onom delu javnosti čiju je pobunu time pokušao da obesmisli, njegovim rečima malo ko veruje. Predstavnici „građanskih“ stranaka, koje stoje iza protesta protiv nasilja, odmah su saopštili da neće biti odustajanja od protestnog skupa i ranije formulisanih zahteva - smena članova REM-a, ukidanje rijaliti programa i zabrana štampanih medija koji promovišu nasilje, oduzimanje frekvencija televizijama Pink i Hepi, smena Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina, održavanje sednice Skupštine i smena rukovodstva RTS. Izgleda i da u opozicionim redovima nisu previše uvereni da će do glasanja već u septembru zaista doći. Ako izbora i bude, tvrde, oni svakako neće biti održani pod dosadašnjim uslovima – misleći, pre svega, na eliminisanje propagandne batine vlasti, oko koje se upravo vodi ljuta borba (smena članova REM-a, oduzimanje frekvencija Pinku i Hepiju). Procene da će Vučić mnogo radije „dati“ celu Vladu, nego što će omogućiti istinito informisanje javnosti, do sada nisu dobile ozbiljan kontraargument. Nešto više neslaganja ima po pitanju izborne agende. Na zaključak da septembar nije realan termin upućuje, pre svega, činjenica da vlastima ne odgovara razdvajanje parlamentarnih od lokalnih i pokrajinskih izbora, koji na red dolaze na proleće. Kadrovski slaboj i na lokalu često posvađanoj stranci bilo je potrebno skrivanje iza Vučićevog imena i pre nego što je protest protiv nasilja počeo da se izliva po Srbiji i dodatno joj snižava rejting. Gradovi poput Novog Sada, Niša i Kragujevca, u kojima je zabeležen loš plasman SNS-a još na parlamentarnim izborima 2022, već sada su razlog za glavobolju u redovima vlasti navikle na totalnu kontrolu, a broj sličnih problema dodatno bi se uvećao bez pogonskog goriva u vidu istovremenih parlamentarnih izbora. Zato bi, recimo, u pravu mogao da bude analitičar Đorđe Vukadinović, kada kaže da je Vučić ubacio izbore kao „kosku“ za opoziciju, kako bi „sejao konfuziju, dileme i eventualne podele“, ali i da bi bar malo rasteretio pritisak oko protesta u petak. Ima, ipak, i onih koji, poput Boška Obradovića, lidera Dveri, misle da vlast ima ideju „ukidanja Skupštine i političkog i medijskog života preko leta, pa da se tako ide na izbore što pre u septembru, dok im rejting nije potpuno pao, a pada konstantno“. Zanimljiva je i ocena bivšeg predsedničkog kandidata, sada lidera pokreta Srce Zdravka Ponoša da bi Vučić verovatno da se i oko izbora dogovori sa nekim iz opozicije „ko bi bio spreman da se dogovara u ime naroda“, ali i da je to „teleća glava za bilo kog opozicionog mačka“. I zaista, opozicija se zasad, uprkos povremenim iskakanjima, iznenađujuće dobro drži u pokušaju kanalisanja pobune koja neminovno dolazi na politički teren. Nakon što su na prvom protestu protiv nasilja, predstavnici „građanskih“ stranaka, kao formalnih organizatora, stajali na čelu kolone, na drugom skupu su se povukli dublje, shvativši da među okupljenima ima puno onih koji su tu uprkos strankama. Stranke „državotvornog bloka“ nisu podržale protest – s izuzetkom Dveri koje šalju kontradiktorne poruke – ali jesu potpisale zahtev za održavanje sednice parlamenta. Iz Kragujevca je, čak, stigla vest da je 11 opozicionih stranaka potpisalo zahtev Osnovnom javnom tužilaštvu u tom gradu da preduzme zakonske radnje zbog pritiska na zaposlene u javnim preduzećima da idu na miting SNS u Beogradu. Zahtev su potpisali lideri gradskih odbora Stranke slobode i pravde, POKS-a, Zajedno, Narodne stranke, Demokratske stranke, Novog DSS-a, PSG-a, Pokreta Srce, Grupe građana Alternativa, Zajedno za Kragujevac i Pokreta Volim selo svoje. Iako je reč o pritiscima za koje se zna godinama, to je prvi put da opozicione stranke pokušavaju da organizovano reaguju na ucenjivanje građana. Možda zato što činjenica da je Vučić najavio da će 26. maja napraviti „najveći skup u istoriji Srbije“ zahteva intenzivnije ponižavanje građana i time dovodi do većeg otpora nego do sada (što ne znači da nema onih koji će sa oduševljenjem potrčati u autobuse). A biće i da je, posle „nesuglasica“ sa Miloradom Dodikom, čija je televizija Una izveštavala sa protesta protiv nasilja, smanjena mogućnost uvoza statista iz Republike Srpske, pa se računa na već organizovan dolazak iz Severne Makedonije, sa polaskom iz Kumanova. Ovoga puta Vučiću neće biti tako lako da mirno sačeka da se protesti izduvaju sami od sebe. Sada su ugrožena deca, a sve je više pokazatelja da odgovornost vlasti za takvu situaciju nije mala. Tragedija iz Mladenovca do sada je bila uspešno potisnuta u senku tragedije u „Ribnikaru“, ali teško da će i posle sednice parlamenta biti moguće sakriti sve detalje o prethodnom nasilničkom ponašanju ubice, na koje su institucije odbile da reaguju. U međuvremenu, saznalo se i da je stranačka knjižica SNS-a omogućila pedofilu iz Odžaka mesto u vrtiću bez odgovarajućih kvalifikacija, što je dovelo do polnog uznemiravanja dece. Ništa više nije isto: strah za decu je veliki i mogao bi da pobedi medijsku propagandu, spinove „svi su isti“ i želju da se kroz život pliva nizvodno, u tišini. Dok se vlast bavi kontrolom štete po sopstveni rejting – i to na toliko pogrešan način da se postavlja pitanje da li su i dalje angažovani mitski izraelski stručnjaci – iz različitih delova društva stižu vesti o organizovanju samopomoći, ali i predlozi za promene koje bi mogle voditi ka izlasku iz košmara u kome živimo. Jedan posebno vredan pažnje stigao je od – dece. Učenici Prve beogradske gimnazije izneli su sopstvene predloge rešenja, koja obuhvataju pitanja reforme školstva, sprovođenja zakona o minimalnoj udaljenosti kladionica i – regulative medija. Tražeći, između ostalog, zabranu prikazivanja rijaliti programa i sadržaja koji promovišu nasilje u toku dana, sama deca na najdirektniji način pobila su ključnu tezu Vučićeve odbrane svoje medijske poluge – da deca ne gledaju televiziju. Dubina i širina otpora probuđenog nepojmljivom tragedijom, jasno je, izazvaće temeljniju kontraofanzivu vlasti nego u slučaju ranijih protesta. Neke pravce je lako predvideti, ali ne i jednako lako sprečiti - podsticanje netrpeljivosti između proevropske i proruske opozicije, na primer. Može se očekivati i da pretnje koje je dobio jedan od organizatora protesta poljoprivrednika, Mileta Slankamenac iz sela Gospođinci kod Žablja, neće biti poslednje, a moguće je i da one koje slede neće ostati nerealizovane. Biće iznenađenja, ponuda lažnih ustupaka, potkupljivanja, podmetanja „bombi“ za skretanje pažnje...Nešto od toga moglo bi se desiti i u vreme odlaska ovog NIN-a u štampu, dok se odvija sednica predsedništva SNS-a. Jedno je sigurno – dani užasa pokazali su da u srpskom društvu još postoje znakovi života. Počelo je da se nazire svetlo na kraju tunela, ali je put i dalje dug, a odgovornost za njegov bezbedan prelazak je na političkim akterima, ali i drugim segmentima društva, poput Univerziteta, profesionalnih udruženja, Crkve... Vera Didanović