Kragujevac osim kiše zaobilaze i novi putevi i pruge

Poslednje dve tragedije, u osnovnoj školi na Vračaru i okolini Mladenovca samo su vrh ledenog brega, koji je bio okidač za izlivanje velikog nezadovoljstva građana na ulice Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Požege, Kraljeva i Čačka. Predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić ne bi nazad, a napred nema mnogo kud. Koliko se situacija u Srbiji menja svedoči i to da je nekadašnji dugogodišnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović danas ponovo „ljuti opozicionar“. A njemu može da se pripiše dosta toga, ali ne i da mu manjka politički instinkt. To nikako. U takvim okolnostima, predsednik Srbije i „vrhovni komandant“ njene vojske 12. maja očito nije imao ni želje ni kuraži da dođe u Kragujevac i da, povodom Dana grada, na svečanoj sednici Skupštine grada primi najviše kragujevačko priznanje, Plaketu Svetog Đorđa koja mu je dodeljena odlukom gradonačelnika Nikole Dašića. Ta sednica je prvobitno planirana za 6. maj, na Đurđevdan, koji Kragujevac tradicionalno obeležava u znak sećanja na odluku Đurđevske skupštine iz davne 1818, na kojoj je, u manastiru Vraćevšnica, na predlog kneza Miloša Obrenovića, odlučeno da se prestonica srpske države u nastajanju smesti u Kragujevcu. Zbog tragedije u beogradskoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i potonjeg masakra u okolini Mladenovca, sve manifestacije kojima se u Kragujevacu obeležava Dan grada otkazane su, a svečana sednica Skupštine grada odložena je za 12. maj. Za tu sednicu je sve odavno bilo spremno: zdanje Stare srpske Skupštine, u porti stare Miloševe crkve, u kojima su tokom 19. veka donete i usvojene sve najbitnije odluke za nastanak i razvoj moderne srpske države, izgrađeno je još davne 1859. Odluka o dodeli Plakete Svetog Đorđa Aleksandru Vučiću doneta je sredinom aprila, a gradonačelnik Dašić je obrazložio da mu se to priznanje dodeljuje zbog „nemerljivog doprinosa očuvanju i zaštiti životne sredine u Kragujevcu“ i „značajnom unapređenju kvaliteta života građana Kragujevca, modernizacijom sistema daljinskog grejanja u gradu“. Uoči same sednice, međutim, zvanično je saopšteno da se zbog „ove situacije“ ona ponovo odlaže. Ovoga puta – do daljeg. Kragujevac je bio jedan od retkih gradova u Srbiji u kojima se u kotlovima u gradskoj firmi Energetika decenijama ložio ugalj. Pre koju godinu, nekako u isto vreme kad je nedaleko od Energetike otvoren Industrijal 1853, jedan od najekskluzivnijih hotela u Šumadiji, i predsednik Vučić i nadležni u Vladi gotovo iznebuha počeli su da govore o neophodnosti gasifikacije daljinskog grejanja i izmeštanju pepelišta (50.000 tona pepela) sa te lokacije. U ovom slučaju, za kragujevačke prilike, poprilično brzo se sa reči prešlo na delo, pa je Kragujevac u martu prošle godine kotlove na ugalj zamenio onima na gas, što je značajno smanjilo emisiju ugljen-dioksida i u potpunosti eliminisalo prisustvo sumpor-dioksida i PM čestica. Projekat je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj sa 18 miliona evra, a realizovalo je resorno ministarstvo Vlade Srbije. Vučić u svemu tome nije imao nikakvu konkretnu ulogu, a kragujevačka opozicija mu zamera da je odnosom prema Šumadiji u infrastrukturnom, investicionom i razvojnom smislu potpuno marginalizovao Kragujevac i okolinu. I to u meri da su Kragujevac, uprkos tome što u njemu posluju takve svetske kompanije poput Stelantisa, Simensa ili Vaker Nojzona, zaobišli i svi novosagrađeni, ali i planirani putevi i pruge i da je nekada najveći industrijski centar u zemlji postao saobraćajno „slepo crevo“ Srbije. Opozicionari podsećaju da je kragujevačka Energetika, kojom godinama upravljaju kadrovi SNS-a, i nakon gasifikacije jedan od tri najveća dužnika za struju među državnim kompanijama u Srbiji, da se njeni gubici i dugovi mere milijardama dinara, da je projektovani gubitak za ovu godinu 860 miliona dinara, da joj prete nove blokade računa i da je policija u prethodnom periodu u više navrata češljala poslovne knjige zbog sumnjivih poslova, a da rezultati tih istraga javno nikada nisu saopšteni. Gradonačelnik Dašić je glede odlikovanja svog partijskog šefa i predsednika Srbije, naravno, ostao pri stavu da je Vučić zaslužio to priznanje. Jedino je svečana sednica Skupštine grada, na kojoj je ono trebalo da bude uručeno, ponovo odložena, uz poruku da će svim dobitnicima, pa i Vučiću, Đurđevdanske plakete i ostala priznanja svakako da budu uručeni, čim se za to stvore uslovi. Šta će Vučiću, počasnom građaninu brojnih gradova, varošica i sela, i Đurđevdanska plaketa Kragujevca, grada kroz koji je tokom 11 godine vlasti bukvalno protrčavao i to kad baš nije mogao da ga zaobiđe. Tako je na Đurđevdan 2018, kad je grad obeležavao 200 godina od proglašenja za prvu prestonicu moderne Srbije, u Kragujevac iz Beograda od „viđenijih“ SNS gostiju došao jedino Živorad Nikolić sa ekipom svoje „Šarenice“, čiji je program prenosio Pink. Kragujevčani sumnjaju da je ta „poseta“ imala efekat i na gradsku kasu. Tog dana, kada se u Kragujevcu obeležavao početak stvaranja moderne države Vučić je bio u Stambolu na Bosforu, u poseti predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu, a u Kragujevac od svojih saradnika nije poslao nikog. Ali, stara narodna kaže da natera orla zla godina da i s kokoškama spava. I eto Vučića 15. februara, na Sretenje ove godine, nedugo nakon što je prihvatio francusko-nemački predlog za Kosovo, u Staroj Skupštini u Kragujevcu, gde je, u direktnom prenosu na svim nacionalnim frekvencijama, najširu domaću javnost podsetio da je upravo na tom mestu usvojen prvi srpski ustav i donete gotovo sve ostale ključne odluke za nastanak i razvoj moderne srpske državnosti, te da je u tom zdanju Jovan Ristić 1878. pročitao odluke Berlinskog kongresa, kojima je Srbija, nakon vekovne otomanske okupacije, postala međunarodno priznata samostalna država. Na novoj sednici u Staroj Skupštini, na kojoj je bilo planirano da mu se uruči Đurđevdanska plaketa, možda je želeo da, uoči nastavka pregovora o francusko-nemačkom predlogu o Kosovu, „overi“ priču o Šumadiji kao zavičaju moderne Srbije, ali mu se nije dalo. Bar za sada. Zoran Radovanović