Propuštanje kroz ohridsko sito

Vrtlog posledica nejasnih dogovora u Ohridu proširio se do Rejkjavika gde će se kao argument protiv odluke Srbije da bude predstavljena na najnižem nivou koristiti njena „obaveza“ da ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Bez obzira na to da li je tu obavezu Srbija prihvatila ili ne, ona je jednom već neformalno iskorištena u lobiranju za nedavnu odluku Komiteta ministara Saveta Evrope da prihvati i Parlamentarnoj skupštini preda zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji. Da odredbe ohridskog dogovora ostanu žive i predstavnici EU se trude, pozivajući se na njega u gotovo svakoj svojoj izjavi u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine ili indirektno u izjavama o postupcima jednog ili drugog pregovarača. Tako se insistira da je najveći problem raspuštanja Upravljačkog tima za izradu statuta Zajednice srpskih opština u tome što je tom odlukom kosovski premijer Aljbin Kurti prekršio sporazum iz Ohrida. Na taj se argument ne može pozvati Beograd, budući da s manje ili više uspeha, ka unutra i ka spolja, teži da se i mesec dana kasnije ne odredi prema osnovnim odredbama sporazuma. Za početak, da li je reč o sporazumu, šta je dogovoreno, a šta ne, koji su članovi u svakom segmentu po Srbiju nepovoljnog francusko-nemačkog predloga prihvatljivi, pošto smo čuli da članstvo u međunarodnim organizacijama nije... Nakon sastanka 2. maja Kurti se skandalizovao predlogom Upravljačkog tima, koji je statut ZSO predstavio u Briselu, odlučivši potom da je njihov posao završen uprkos tome što dogovor nije postignut. Albanski zvaničnici ironično tvrde da u tom predlogu nedostaje samo još pravo na formiranje vojske, poručujući tako da su nadležnosti koje srpska zajednica zahteva preterane. Godinama je Kurti tvrdio da neće dozvoliti stvaranje Republike Srpske na Kosovu, a sad se dosetio druge paralele koja bi mogla da mu koristi. Predlaže da se status srpske manjine uredi po uzoru na njen status u Hrvatskoj, sve pozivajući se na to da je Srbija već jednom, u odnosima sa Hrvatskom, pokazala da joj je takav status prihvatljiv. Zašto onda ne bi bio s Kosovom, pita se lukavo Kurti prikrivajući nezavidnost sopstvene pozicije, jer je do spornog sastanka bio čvrsto na poziciji da nikakve zajednice neće uopšte biti. Dok pregovori sa Prištinom uspešno ulaze u novi ćorsokak, koji bi mogao da se završi još jednim ustupkom Srbije (sve drugo do vraćanja Upravljačkog tima na staro bi to značilo), na drugom koloseku, u Rejkjaviku, najava ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koja je - posle uzdržanosti Ukrajine kad se u Komitetu ministara glasalo o zahtevu Kosova - zvučala revoltirano, ipak se realizuje. Srbija je uložila amandman na dokument koji bi na Samitu Saveta Evrope trebalo da bude usvojen. Amandman u kome se zahteva da se uz odbranu teritorijalnog integriteta Ukrajine, Moldavije i Gruzije doda „i svih ostalih članica“, odbijen je, pa će i Srbija biti uzdržana u ovom glasanju, a na samom Samitu predstavljena na „najnižem nivou“. Na Samitu na visokom nivou nije predstavljena ni BiH, koja je takođe bila uzdržana prilikom glasanja o zahtevu Kosova za članstvo u SE, jer se Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva BiH, solidarisala sa stavom Srbije. To je izgleda konkretna mera najavljene „promene u kursu spoljne politike,“ koja za sada deluje isključivo kao odluka o povlačenju. Zbog uzdržanosti Grčke u Komitetu ministara, srpske delegacije povukle su se sa najavljenih diplomatskih događaja u toj zemlji, a uvređena Srbija će zbog neprihvatanja amandmana, koji je bio najavljen kao osveta, takođe uzdržanoj Ukrajini, na jednom od najvećih međunarodnih skupova biti predstavljena na najnižem nivou. Da li je trebalo povlačiti se sa skupa koji će odlučivati o zahtevu Kosova u budućnosti, ma šta bila finalna deklaracija o kojoj će Srbija glasati uzdržano, jer ne može glasati protiv principa teritorijalnog integriteta kao svoje jedine odbrane KiM i da li su i same te dve mere u koliziji, videće se „na terenu“ vrlo brzo. A na duži rok to će zavisiti i od ponašanja zemalja koje nisu priznale KiM, s tim što dok dokument kojim se služe kao izgovorom polako ulazi u upotrebu, bilo da je međunarodno-pravno utemeljen ili ne. Dragana Pejović