Rasprodaja i poslednji dani

Tokom detaljnog popisa onog malog broja državnih resursa koje vlast još uvek nije uspela da prebaci u ruke svojih istaknutih članova i njihovih prijatelja, ovoga puta je kao srećan dobitnik izvučeno državno zemljište. Zaključeno je da je više nego neopravdano to što njima dragi pojedinci moraju da plaćaju nadoknadu za njegovo prisvajanje na osnovu zakona o konverziji iz 2015. godine zahvaljujući kome je država godišnje prihodovala 2,5 miliona evra, kada bi mogli da je dobiju na poklon. A taj „poklon“, „mito“ ili „korupcija“ (sve su to pojmovi koje su protivnici ove odluke iznosili poslednjih meseci) obezbedilo bi se preko Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je objavljen na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 27. januara 2023. godine i koji je reda radi stavljen na javnu raspravu. Ali, pre nego što se „raspravilo“, dogodio se 3. maj, dan u kojem je zemlja stala od bola nakon smrti dece i pripadnika obezbeđenja u pucnjavi u školi „Vladislav Ribnikar“, ali ne i Vlada. Samo dan kasnije je održala sednicu (kada javnost nije interesovalo bilo šta osim tragedije) na kojoj je nakon minuta ćutanja brzopotezno usvojila pomenuti Predlog zakona, uz prigodno obrazloženje da se njime „ubrzavaju procedure za izdavanje građevinskih dozvola, ukidaju prepreke, kao što je konverzija uz naknadu, i omogućava da proces izdavanja dozvola bude transparentniji i u cilju veće zaštite građana i onih koji grade“. Osim moralnih i etičkih normi, ovakvom odlukom Vlade je prekršen i zakon, imajući u vidu da prethodno nije objavljen izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, što je Ministarstvo građevinarstva bilo dužno da učini do 7. marta ove godine. Time su svi koji su učestvovali u javnoj raspravi ostali uskraćeni za informaciju da li su njihove primedbe prihvaćene, odbačene i iz kog razloga. „Ovakvim netransparentnim i nezakonitim procesom u kome je Predlog zakona već stigao do Narodne skupštine, vlast se još jednom odlučila za praksu zanemarivanja propisa kako bi izašla u susret relativno malom broju povlašćenih privatnih investitora, a na štetu javnog interesa. Kao razlog za ukidanje naknade za konverziju zemljišta, nadležni su navodili nemogućnost njene efikasne naplate, ali je, umesto da unapredi sistem, vlast odlučila da ukine zakon koji nije bila sposobna ili nije želela da primeni. Ovim potezom će republički i lokalni budžeti, kao i Fond za restituciju, biti direktno oštećeni za doslovno milijarde evra, a istu sumu će povlašćeni investitori zadržati u svojim džepovima, uz vredno građevinsko zemljište koje će im biti poklonjeno”, objasnio je advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja Jovan Rajić. Prema podacima iz 2015. godine, reč je o građevinskom zemljištu površine oko 5.310,42 hektara, u vrednosti od 1,43 milijarde evra, a Savet za borbu protiv korupcije navodi da je reč o potencijalnom gubitku od čak nekoliko desetina milijardi evra. Ni njima nije jasno kako će to građani biti „zaštićeni“, ali jeste ko će biti dobitnici. A to su pre svega oni koji su u postupku privatizacije ili stečaja kupovali preduzeća koja su bila korisnici nekog državnog zemljišta, ali i oni koji su kroz prinudnu naplatu potraživanja kupovali objekte na takvom zemljištu. Ni u jednom od tih scenarija, procena vrednosti imovine koja se kupuje nije uključivala vrednost samog zemljišta, zato što je ono bilo i ostalo državno. Niti je bilo koji zakon (o privatizaciji, o stečaju, o izvršenju i obezbeđenju...) ostavljao prostor za drugačije tumačenje. A kako je ukazao Savet, besplatna konverzija bi u nekim slučajevima bila dodatno problematična: „Pitanje 24 sporne privatizacije o kojima je Savet doneo svoje izveštaje, koji su sa dokazima o koruptivnim radnjama prosleđeni nadležnom tužilaštvu, kao i mnogih drugih slučajeva spornih privatizacija u Republici Srbiji, gde umesto da se lica koja su stekla kapital kroz protivpravnu privatizaciju procesuiraju, predloženim Nacrtom zakona se de facto aboliraju i umesto oduzimanja protivpravno stečene imovine nagrađuju od strane države omogućavanjem da besplatno postanu vlasnici još većeg kapitala u vidu gradskog građevinskog zemljišta“. Na primeru najavljene privatizacije Beogradskog sajma vidi se i kakve bi efekte usvajanje Zakona donelo u budućnosti. Kada bi se ona odigrala sutradan, njegov kupac ne bi platio i 11 hektara građevinskog zemljišta na kojem se prostire, niti preostalih 11 hektara zelene površine. „Ukoliko bi predloženi Nacrt zakona postao zakonski tekst, odnosno ukoliko bi se ukinula naknada za konverziju, budući vlasnik Beogradskog sajma bi bez ijednog uloženog dinara postao vlasnik i gradskog građevinskog zemljišta na kojem se nalazi Beogradski sajam, čija bi vrednost bila više desetina puta veća od vrednosti kupljenog kapitala privatizovanog subjekta, imajući u vidu vrednost gradskog građevinskog zemljišta u Beogradu“, navodi Savet. Za vlast je to više nego opravdano: utvrdila je da postoji 5.000 ovakvih lokacija (ako nije pobrkala sa 5.000 hektara, što je nedoumica koju je primetila i Mreža za restituciju), da će se izgraditi 15 miliona novih kvadrata i zaposliti oko 300.000 građevinskih radnika na gradilištima koja će se otvoriti kao posledica ukidanja Zakona o konverziji, što je u skladu sa željama države da se „više gradi“. O potrebi je već teško govoriti - čak su i stanovi u Beogradu na vodi koje državni vrh besplatno reklamira na svim medijima i dalje praznjikavi. A iz Saveta dodaju da „ne postoji takva građevinska industrija, niti njen trend rasta“ koji bi mogao biti opravdanje: „Suprotno iskazanom mišljenju Ministarstva, prema kojem se javni interes ostvaruje ukidanjem naknade za konverziju, Savet je mišljenja da se javni interes ostvaruje činjenicom da se upravo naknadom za konverziju ostvaruju ciljevi zasnovani na javnom interesu koji se sastoji u novčanim sredstvima pribavljenim konverzijom, odnosno namenskim sredstvima koja su zakonom određena.“ Pri tome, takvo rešenje je i protivustavno. Reagujući na sličan raniji pokušaj otuđenja državne zemlje, 2013. godine je Ustavni sud potvrdio da zemljište koje podleže konverziji nije nikada vrednovano, i da se stoga „pravo korišćenja na građevinskom zemljištu stečeno u postupcima privatizacije, u stečajnom ili izvršnom postupku, može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta, a ne sticanjem bez naknade“. Iako Savet smatra da je Vlada morala biti upoznata sa ovom činjenicom, za svaki slučaj su ih podsetili na odluku suda i pozvali da povuku Predlog zakona. Istovremeno su i sva preduzeća koja bi se okoristila besplatnom konverzijom, ako zakon stupi na snagu, upozorili da „neće moći pozivati na savesnost prilikom sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu bez naknade, s obzirom na to da su blagovremeno znali ili morali znati da je sporna odredba o ukidanju naknade za konverziju neustavna, te da je sledstveno tome i njihovo sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu bez naknade protivpravno i da kao takvo neće moći da opstane, kao i da će naknadu za sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu u svakom slučaju biti u obavezi da nadoknade“. Sa druge strane, NALED je još 2021. izdao saopštenje naslovljeno „Konverzija uz naknadu nije uspela - kad ćemo to da ozvaničimo?“ u kome je konstatovano da njihova analiza ukazuje da odluka Ustavnog suda nije prepreka ukidanju naknade za konverziju. A znamo da je to udruženje u kome je Ana Brnabić bila predsednica Upravnog odbora jedina „institucija“ do čijeg je mišljenja njenoj vladi stalo. Sandra Petrušić