Priprema za netransparentnu privatizaciju

Promena pravne forme organizovanja EPS-a ustalasala je našu javnost. Tim povodom oglašavali su se zaposleni, sindikalni lideri, stručna i akademska zajednica, predstavnici političkih stranka i vlasti koja je pokrenula ceo postupak. Tema o reorganizaciji EPS-a periodično se javlja od 2010. Mlađen Dinkić, predstavljajući izmene Zakona o pravu na besplatne akcije u Skupštini Srbije, najavio da će već 2011. građani dobiti besplatne akcije EPS-a. Izbori i promena vladajuće garniture odložili su ove planove do 16. novembra 2014. Tada su usvojene „Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a“. Ovim dokumentom se planira niz promena i pravne forme i organizacije kompanije, koje proistuču iz obaveza preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU. Nakon još jednih izbora i promene rukovodstvoa EPS-a, sve pada u zaborav i dolazi era Milorada Grčića. Simbolično, ova „kontra-reforma“ je otpočela raspuštanjem Naučnog saveta EPS-a. Ta epizoda je najbolja ilustracija krajnjih granica do kojih može da nas odvede nefukcionalan politički sitem, koji je potpuno okovao i zarobio društvo. Interesi političke stranke su u potpunosti nadvladali i bacili u drugi plan javni interes zbog koga je osnovan EPS. Caruju zloupotreba resursa preduzeća za „podmazivanje“ stranačke mašinerije, spiskovi sigurnih glasova, klijentelizam, napredovanje i zapošljavanje po partijskoj liniji. Danak je plaćen u potpunom kolapsu TENT-a 14. decembra 2021. Dolaskom Miroslava Tomaševića na čelo EPS-a vraćena je elementarna inženjerska logika u stilu upravljanja i naš energetski gigant je korak po korak stabilizovan. Tržištu su ponuđene dovoljne količine električne energije u skladu sa domaćom tražnjom, ali su finansijski i ekonomsi parametri i dalje vrlo daleko od ozdravljenja. Kao akt zdravog razuma ponovo je formiran Naučni savet i bar deklarativno izražena volja da se saslušaju argumenti struke. Kolika je cena koju smo svi platili? Prve podatke i ocene možemo da sagledamo iz Memoranduma MMF od 19. decembra 2022, u kojem su identifikovane dve najveće „krvopije“ našeg budžeta - EPS i Srbijagas. I predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović na Kopaonik biznis forumu je ukupan gubitak, kao posledicu lošeg upravljanja, procenio na tri do 3,5 milijardi evra. Do kraja 2022. nepotrebno je potrošeno 2,4 milijarde evra, a ostatak su procenjene obaveze koje će se realizovati ove godine. Odliv novca nije posledica samo direktnih davanja iz budžeta već i državnih garancija za neprekidno zaduživanje Srbijagasa. Već su početkom ove stigli na naplatu krediti koji su korišteni tokom prošle godine. Pod pritiskom MMF-a postepeno se, svakih šest meseci, tokom trajanja aranžmana, povećava cena struje i gasa. Priliv svežeg novca, blaga zima i izrazito povoljna hidrološka situacija trenutno su na kratak rok popravili finansijsku sliku. To ne bi smelo da se iskoristi kao izgovor o odlaganju neohodnih dubinskih reformi EPS-a koje bi popravile njegovu profitabilnost, produktivnost i sposobnost samostalnog ulaganja u nove investicije. Svakog građanina obuzme bes i razočarenje kada počnemo da računamo šta smo mogli da učinimo sa ovim novcem, koliko smo mogli da unapredimo stanje u oblasti socijalnog staranja, zdravstva ili obrazovanja. Mogli smo da izgradimo preko potrebne reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 i Bistricu koje su ključna poluga buduće energetske tranzicije našeg elektro-energetskog sistema i njegove dekarbonizacije. Očito je da je MMF odlučio da snažno uslovi vlast da počne reorganizaciju EPS-a i unese korporativnu logiku i praksu u njegovo upravljanje. Srbijagas je uslovljen sa manjim zahvatima u vidu daljeg razdvajanja delatnosti proizvodnje, distribucije, transporta i trgovine u skladu sa EU regulativom. Svi akteri su svesni da Dušan Bajatović još neko vreme može biti uspešan čuvar monopola Gasproma, sve dok se ne izgradi gasni konektor sa Bugarskom koji se najvećim delom finansira iz sredstava EU. Vlast je pokušala da promene koje je obećala međunarodnim predstavnicima izvede u svom stilu, klasičnim „prepadom“, bez valjanog objašnjenja javnosti, šta su ciljevi i uzroci reforme, kao i šta su koristi koju reforma donosi. Svesni su da ozbiljnija rasprava nikako ne može izbeći razgovor o odgovornosti za ovakvo katastrofalno stanje u kome se trenutno nalazi energetski sektor. Ovakav pristup naišao je na oštar otpor, prvo u okviru samog EPS-a. Rukovodstvo i zaposleni su se sa pravom zabrinuli za svoja radna mesta i pozicije. Javni interes je tu negde u pozadini i verovatno će vremenom i on dobiti značaj koji mu pripada. Statut i pravna forma promenjeni su bez prethodnog uvida javnosti u sadržaj novih rešenja, po kojima Skuštinu EPS-a predstavlja jedno lice i to ministarka rudarstva i energetike. Novi Statut toj osobi daje „faraonska“ ovlašćenja - donošenje odluke o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala i svakoj emisiji hartija od vrednosti, o statusnim i promenama pravne forme, o osnivanju i gašenju ogranaka, ulaganju kapitala... Uz to, ministarka odlučuje o sticanju i raspodeli imovine velike vrednosti, raspodeli dobiti i pokriću gubitaka, usvajanju finansijskih i izveštaja revizora, naknadama članovima Nadzornog odbora i proceni vrednosti kapitala EPS-a. Ukoliko se stvarno misli, kako predstavnici vlasti ističu, da je „EPS žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede“ i da je „nacionalni interes da bude snažan i nezavisan i da bude pokretač ekonomskog razvoja“, onda se takav resurs ne stavlja u ruke jedne osobe. Na sednici Administrativnog odbora Skupštine Srbije 26. aprila 2023. opozicioni poslanici su se oštro suprostavili ovakvoj nameri. Narodna poslanica Dragana Rakić je podsetila da u Srbiji već imamo nekoliko akcionarskih društava koja su 100 odsto u vlasništvu Srbije isto kao i EPS, a da njihove skupštine imaju više članova. Ignorisanje ovih primedbi upućuje na slutnje da se sprema „brzinska“ privatizacija EPS-a, koju vlast želi da sprovede daleko od očiju javnosti, sa vrlo problematičnom motivacijom. Treba se podsetiti privatizacije NIS-a koja je sprovedena takođe po „skraćenom“ postupku i to direktnom pogodbom, uz milozvučne hvalospeve o svetloj budućnosti. Tek decenijama kasnije shvatamo da smo ovom akvizicijom predali deo svog energetskog suvereniteta, a promena geopolitičkih odnosa dovela nas je skoro u bezizlaznu situaciju visoke zavisnosti, koja ima i svoje političke implikacije. Procena kapitala preduzeća je druga sporna tačka. Poslanici, tviteraši, zaposleni u EPS-u primetili su veliko neslaganje u procenama u odnosu na prethodne godine. Logična su objašnjenja koja je ponudilo Ministarstvo da je u međuvremenu iz EPS-a izdvojeno nekoliko preduzeća. Početkom 2022. izdvojena je i EPS-a distribucija sa svom svojom imovinom. Poplave i protok vremena imaju efekat umanjenja vrednosti imovine tako da se čini da se aktuelna procena vrednosno nalazi u prihvatljivim okvirima. Šta je tu sporno? Nedostatak komunikacije sa građanima i opet postupak bez uvida javnosti. Obaveza je poslanika da traže uvid u ovaj dokument. Jako je važno da se utvrdi šta je sve obuhvaćeno popisom imovine EPS-a. Pored klasičnih postrojenja i mašina, tu se mogu naći odmarališta, hoteli, zemljište, udeli u drugim kompanijama... Primer NIS-a nas opominje. Nakon privatizacije tri vlade - Mirka Cvetkovića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića - sačinjavale su spiskove šta je zapravo bio predmet privatizacije. Tako su prodate bušotine termalne vode, što ugožava rad banja u Vojvodini, a nejasno je da li je prodato i eksploatisano gasno ležište Itebej, koje je, pored Banatskog Dvora, jedina pogodna lokacija za izgradnju novog gasnog skladišta. Da je neko vodio o ovome računa ne bismo morali da skladištimo gas u Mađarskoj. Iskustvo nas uči da pre poverujemo u skoru privatizaciju EPS-a, upkos zaklinjanju predstavnika vlasti da će ova kompanija ostati u potpunom državnom vlasništvu. Zaposleni su uspeli da izdejstvuju korekciju u osnovnom predlogu i dobiju jedno mesto u sedmočlanom Nadzornom odboru. Teško je objasniti zašto u ovom telu nema predstavnika naroda - građana. Ipak je to imovina svih nas, a Skupština je mnogo reprezentativnije telo od Vlade ukoliko govorimo o interesima celog društva. Po jedno mesto u NO za predstavnika vlasti i opozicije omogućilo bi bar da se koliko-toliko bude u toku šta to priprema izvršna vlast. Ukoliko su namere vlasti časne, kao što nas sve vreme uverava, više transparentnosti teško da može bilo kome da smeta. Zar ne bi bilo logično da takvo preduzeće, za koje svi tvrdimo da je kičma naše privrede, ne zaslužuje da se u donošenju najvažnijih odluka za njegovo funkcionisanje čuje i glas struke, predstavnika akademske i stručne javnosti? Potrebno je već sad opredeliti koji će se deo kapitala transformisati u akcije na koje imaju pravo zaposleni i građani. Da li će to biti obećanih 15 odsto za obe kategorije? Za sada je jasno samo da ukoliko svi delovi društva ne budu dovoljno budni i uporni i ako ne istraju na tome da je izvršna vlast dužna da nama, građanima polaže račune o tome kako upravlja našom imovinom i šta planira sa njom da radi, sve će završiti u kovitlacu netransparentne pljačkaške privatizacije, a mi ćemo opet ostati „kratkih rukava“.